Finale piramidalnih afera?

Nakon pet godina, gradjani Makedonije ciji je novac ostao zarobljen u propalim privatnim stedionocama, su docekali svojih "pet minuta". Premijer Georgievski je startovao akciju obestecenja stedisa za koju je, iz "crnih" budzetskih fondova, planirao da potrosi 1,8 miliona eura. Manji ulozi ce se isplacivati u kesu, a za vece ce se dodeljivati konvertibilni sertifikati kojima ce moci da se trguje na berzi. Reakcije javnosti suprostavljene.

AIM Skopje, 03.05.2002

Lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgievski je stedisama bitoljske finansijske "piramide" TAT u kojoj je 1997 godine, kada je bankrotirala, "izgorelo" oko 60 miliona eura, obecao da ce im, ako glasaju za njegovu partiju, vratiti ulozeni novac kada preuzme kormilo vlade Makedonije. Potisao je sa njima cak i ugovor. Bilo je to, potsetimo, u jesen 1998 godine. Zelje Georgievskog su se tada ispunile, a 23 hiljade prevarenih gradjana je moralo da ceka cetiri godine. Jer, umesto na pocetku, premijer se datog obecanja, setio tek ovih dana, na kraju svog mandata! Nema sumnje, imajuci u vidu da "cilj opravdava sredstvo"- s jasnim predumisljajem!

Koalicija "Za promene, je, koliko se zna, prvo imala preca posla. Tokom vladavine vise puta je menjala partnere," (trenutno su zajedno: VMRO-DPMNE, DPA, LP i PDP), bezobzirno atakovala na drustvenu imovinu i na partijska konta zgrtala ogromno bogatstvo. Sve joj se to, itekako, usladilo. Stoga je sada, na pet meseci pred nove parlamentarne izbore, (koji ce se, ako se nesto nepredvidjeno ne dogodi, odrzati 15 septembra) zapocela bitku kako bi zadrzala omiljene, profitabilne pozicije. Predizbornu kampanju je pocela brizljivo pripremljenim scenariom u kojem je jedna od glavnih uloga dodeljena, upravo, stedisama finansijskih piramida "TAT", "Alfa S" i "Lavci".

Ponudjeni model obestecenja je, navodno, zamisljen tako da trajno skine sa dnevnog reda problem koji je, priznaju to svi analiticari i politicari, zadavao mnogo glavobolja i aktuelnoj vladi i njenom predhodniku iz redova Socijal-demokratskog saveza Makedonije (SDSM).

Ministarstvo finansija je sastavilo Zakon kojim je predvidjeno da se manji ulozi, do hiljadu eura, obestecuju u kesu, a oni veci, konvertibilnim, visenamenskim, drzavnim sertifikatima. Njima ce moci da se trguje na berzi. Da se kupuje drzavni kapital, poslovni prostor, akcije Agencije za privatizaciju u 350 firmi sa jos ne definiranim vlasnickim statusom, ili u drugim profitabilnim kompanijama, poput "Telekoma ili Elektroprivrede, na primer. Zatim da se prodaju brokerima uz izvestan diskont i slicno. Zakon ce vlada razmatrati na prvoj sednici nakon desetodnevnog prvomajsko-uskrsnjeg praznovanja, kaze ministar Nikola Gruevski, a Sobranje bi trebalo da ga donese do 15 maja. Stupio bi na snagu vec narednog dana.

Najnoviji predlog premijera je naisao na razlicita reagovanja. Jedni su ga prihvatili sa odusevljenjem, drugi sa negodovanjem. Prvi se nadaju da ce svoj novac dobiti ekspresno. Drugi su uvereni da TAT nije obicna finansijska piramida, vec organizovan kriminal. Stoga se zalazu da ih vlada obesteti kesom proporcionalno, zavisno od visine uloga, a da ostatak vrati svima u deviznim obveznicama koje ce garantovati drzava. Traze da prilikom isplate glavnice i kamata, nemacka marka u kojoj im se racunaju ulozi, bude vrednovana 27 denara, koliko je bivsa valuta iznosila kada je stedionica bankrotirala. Insistiraju da im se od dana pokretanja stecaja TAT-a, "Alfa S" i "Lavci", do dana donosenja Zakona o obestecivanju isplati zatezna kamata.

Inace, stedise, uvereni da su prvo visokim kamatama prevareni, a zatim smisljeno pokradeni, su u potrazi za pravdom i svojim novcem, preziveli pravu Golgotu. Uporno su pet godina obijali pragove Ministarstava, strajkovali danima i u Bitolju, drugom po velicini gradu u zemlji, i u Skoplju. Blokirali puteve, ocajavali u svojoj bedi i nemoci, bili "igracke" u rukama politicara, "instrument" u rukama ljudi koje su izabrali da ih vode u tom "hodu po mukama". Bili su "zarobljenici" licemerja bez granica. Kad god je, kazu, nekome trebalo da kupi vreme, ili nesto prikrije, nudio je resenja njihovog teskog problema. Strahuju da i sada ne budu predmet nove politicke zloupotrebe!

Sam predsednik vlade Makedonije je u nastupu iskrenosti novinarima priznao da je svestan da je ovo sto nudi anti-reformski, te da ce zbog toga imati problema sa svetskim finansijskim zandarima. Ocekuje od njih, kako je rekao:" dva zuta kartona". Ipak, planira da realizacijom ostalih reformskih domacih zadataka, odobrovolji finansijske mentore i da tako izbegne dodelu "crvenog kartona".

Vlada je, po priznanju premijera, na dan potisivanja ugovora sa stedackim Asocijacijama u Bitolju, iz "crnih" budzetskih fondova, planirala da potrosi oko 1,8 miliona eura za obestecenje u kesu 4000 stedisa TAT-a i oko hiljadu klijenata duge dve propale stedionice. Georigievski je ubedjen da su resenja predvidjena za obestecivanje piramidalnih stedisa do sada najbolja, jer ce se isplacivati ne samo glavnica, vec i kamate, za one stedne uloge za koje postoji sudsko resenje. Dobijeni sertifikati ce moci da se koriste licno, ali ce biti i prenosljivi. Stupice u promet odmah nakon usvajanja Zakona.

Predstavnici MMF i Svetske banke u Skoplju su javno potvrdili da su kategoricno protiv finalizacije piramidalnih afera novcem iz drzavnog budzeta. Naglasavaju da je makedonska vlada ta koja odluke donosi kako njoj odgovara i koja ce u krajnjem slucaju, snosti odgovornost za svoje postupke!.

Paznju zasluzuje i reagovanje domacih nezavisnih ekonomskih analiticara. Finansijski eksperti tvrde da je najavom novih mera obestecenja stedisa propalih stedionica, vlada premijera Georgievskog, na mala vrata, promovirala uvodjenje vaucerske privatizacije u zemlji. To nije u redu, jer bi, ocenjuju, bilo bolje da akcije neprivatizovanih preduzeca u kojima drzava ima jos 51% kapitala, umesto pustanja u promet na berzi, preuzmu Investicioni fondovi, cije je osnivanje u toku.

Za predstavnike opozicije potez premijera Georgievskog nije nista drugo do "pokusaj korupcije birackog tela" i to drzavnim novcem, dakle, sredstvima svih poreskih obveznika, sto je, kako smatraju, "van zdrave pameti, moralnih normi i evropskih i svetskih kriterija". Ubedjeni su da je po sredi cisti predizborni marketing i nova politicka manipulacija nesretnim ljudima.

Piramidalne stedionice u Makedoniji su postale tragedije velikog broja gradjana. U crno su zavile bezmalo 200 porodica. Toliko stedisa, za pet godina, naime, vise nije medju zivima. Neki su izvrsli samoubistvo, nekima je srce prepuklo, neki su jednostavno, zbog gubitka zivotne ustedjevine, "svenuli" u svom cemeru.

BRANKA NANEVSKA