Granice Kosova i stabilnost regiona

Priština, 30.04.2002.

U poslednjih mesec dana, reklo bi se da je u kontinuitetu u centru pažnje problem granica Kosova prema Makedoniji, ali izgleda da se polako pokreće i pitanje granica prema Južnoj Srbiji. Prema Rezoluciji 12 44 Saveta bezbednosti OUN, granice Kosova su u punoj nadležnosti medjunarodne administracije i KFOR-a, i kako je zacrtano, one su nepromenljive, dakle, bez obzira što se Kosovo po pomenutom dokumentu nalazi formalno pod suverenitetom Jugoslavije.

Medjutim, sporazum o granici potpisan 23. februara prošle godine izmedju Makedonije i Jugoslavije i dalje kod kosovske političke i intelektualne javnosti izaziva velike kritike i neslaganja do potpunog nepriznavanja ovog medjudržavnog sporazuma. Naime, praktični problem je nastao kada se ustanovilo da je, po albanskim izvorima koji se pozivaju na katastarske dokumente, oko 2 500 hektara obradivog zemljišta u privatnom posedu kosovskih Albanaca ostalo pod makedonskom administracijom, čime su oni sprečeni da slobodno obradjuju svoja imanja. Zbog toga je prošle nedelje organizovan i veliki protest seljana koji žive u više sela u opštini Vitina, koji su i najoštećeniji ovim sporazumom, ali izgleda da za sada nema ni nagoveštaja da bi se njihov problem u bliskoj budućnosti mogao rešiti.

Civilna administracija na Kosovu (UNMIK) nije bila oduševljena novonastalom situacijom i brojnim, kako su ocenili, realnim protestima gradjana Albanaca, ali obzirom da Savet bezbednosti OUN priznaje validnost potpisanog dogovora, njoj je preostalo samo da koliko god može ublaži novonastale probleme. Prvi put je došlo do oštre retorike izmedju UNMIK-a i makedonskih vlasti kada je zbog nepriznavanja sporazuma o granicama od strane kosovskih albanskih političara, ministar inostranih poslova Makedonije, Čašule, izjavljivao da Kosovari žele rat. UNMIK je u svom reagovanju upozorio da to nije tačno, da niko ne želi rat, i da se makedonske vlasti kontrolišu, te da se problemi ne smeju prebacivati na Kosovo.

Nakon svoje prve posete sedištu OUN, šef UNMIK-a Michael Steiner je pre nego što se vratio na Kosovo ''svratio'' u Skoplje. Tada je sa makedonskim predsednikom Borisom Trajkovskim dogovorio formiranje zajedničkog Komiteta eksperata koji bi se bavio praktičnim problemima granica nastalih potpisivanjem pomenutog sporazuma. Za trenutak se pomislilo da su se strasti smirile, ali to je izgleda bila samo varka. Naime, izgleda da iza ovog dogovora ne stoje i svi zvaničnici makedonske vlasti. To se ustanovilo nakon upućenog pisma makedonskim zvaničnicima od strane Žana Kristijana Kadia, zaduženog ispred UNMIK-a da pregovara oko rešavanja pograničnih problema, u kojem on koristi konstataciju: ''problemi nastali 'promenom granica'''. Vlada Makedonije i njen predsednik Ljupčo Georgijevski su ocenili kao skandaloznom i spornom tu konstataciju, iznoseći i javni stav da nema potrebe za stvaranjem zajedničkog Komiteta. U stvari, makedonska Vlada smatra da se ovo pitanje može rešiti drugačije: da UNMIK podnese imena zemljoradnika Albanaca i njihovu dokumentacju kao dokaz da poseduju imanja aktuelno na makedonskoj teritoriji kako bi im se obezbedile potrebne dozvole za slobodno kretanje i obradu zemlje. Medjutim, takodje se zahteva recipročan potez, odnosno da to isto važi i za makedonske gradjane kojima se imovina nalazi na Kosovu. Iako nije precizirano o kojim se to makedonskim gradjanima radi, veoma je indikativno da je nedavno Gorancima koji žive u pograničnom pojasu sa Makedonijom (na Šar planini) ponudjeno izdavanje makedonskog državljanstva, odnosno da se izjasne kao Makedonci, što bi u tom slučaju, po nekim analitičarima, moglo da otvori i novo pitanje granica izmedju Kosova i Makedonije, odnosno da u dogledno vreme Makedonija zatraži deo teritorije Kosova nastanjen ovim gradjanima. Medjutim, ovakve predloge su Goranci odbili smatrajući da se pitanje državljanstva i slična moraju raspraviti sa institucijama Kosova, a reagovao je i regionalni predstavnik UNMIK-a smatrajući za neopohodnim da odmah na takve 'provokativne ponude' reaguju njegove medjunarodne kolege u Prištini.

Ipak, pre cele ove buke, prvi sastanak Komiteta eksperata je održan, ali kako je preneto u Prištini, nije se došlo ni do kakvog rešenja. Sudeći po aktuelnom stavu makedonskih vlasti, ne može se mnogo očekivati i od narednog, ukoliko se njihovi predstavnici uopšte budu pojavili. Inače, do sada su svi albanski političari na Kosovu ocenili nevalidnim pomenuti potpisani dokument o granicama, sa obrazloženjem da u svemu tome nisu konsultovani niti su učestvovali kosovski predstavnici. Oglasila se i Akademija nauka i umetnosti Kosova posebnim saopštenjem u kojem se izmedju ostalog od UNMIK-a traži zaštita granica Kosova, i konstatuje da svako ugrožavanje granica stvara ''potencijalnu opasnost za medjuetničke tenzije najvišeg stepena, do mogućeg širenja konflikata''. Ima i onih analitičara koji kažu da se pitanje granica treba razmatrati u okviru pregovora o finalnom statusu Kosova, i upozoravaju da je igra sa granicama najopasnija i da uvek najavljuje nevolje.

Na pojavu primetno oštrije retorike oko ovog pitanja verovatno je doprineo i poslednji predlog potpredsednika srpske Vlade, Nebojše Čovića, iznet pred Savetom bezbednosti OUN, da bi privremeno rešenje za Kosovo bilo njegova podela u dva entiteta (po bosanskom modelu), do konačnog rešavanja njegovog statusa. Tome je bilo takodje odlučnog suprotstavljanja ovde, ali i konstatacije da je sever Kosova već odavno van kontrole kako predstavnika medjunarodne zajednice, tako i Kosova. To na neki način priznaju i medjunarodni zvaničnici, ali obećavaju da će u dogledno vreme rešiti ovaj veoma osetljivi problem, kako za srpsku tako i albansku zajednicu. Inače, i pitanje granica je u nadležnosti medjunarodnih predstavnika, koji su svesni osetljivosti ovog pitanja i opasnosti od mogućeg zahladjenja u odnosu na njih od strane predstavnika većinske albanske populacije, koji ih još koliko sutra mogu ''optužiti'' da nisu ništa uradili po ovom pitanju, a istovremeno su sprečavali i njih da se uključe u moguće pregovore. Zbog toga i izjave poput - ''Nećemo nikome dati ni pedalj Kosova'', izrečene od strane predsednika kosovskog parlamenta, Nexhata Dacija, nisu uspele da deluju umirujuće...

AIM Priština, Violeta OROŠI