Mitrovica - ključ za multietničko Kosovo
Priština, 30.04.2002.
Ako živite u severnom delu Mitrovice i osećate se ugroženim, prva pomisao, kao i svugde u svetu, je da pozovete policiju. Na Kosovu je broj za emergentne pozive policiji 92. Medjutim, ako u tom delu Kosova okrenete taj broj javiće vam se policijska stanica u Kraljevu, gradu na jugu Srbije.
I kada bi im se dozvolio ulazak na Kosovo, ovi policajci teško da bi mogli da priteknu nevoljniku u pomoć, zbog velike udaljenosti. Ipak, ovo je jedna nova ''mogućnost'' koju nudi pošta i ''Telekom Srbije'', koja je ''intervenisala'' u telekomunikacioni sistem Kosova ''integrišući'' njegov severni deo. Tako, sever grada Mitrovice, koji i tri godine nakon rata ostaje podeljen na dva dela, čini se da je izgubio i poslednje veze sa preostalim delom Kosova. Da nije pripadnika KFOR-a (mirovnih snaga pod vodjstvom NATO) slobodno bi se moglo reći da Sever više nije deo Kosova. Tamo već nekoliko nedelja ne patroliraju policajci UNMIK-a, čijih je 26 pripadnika ranjeno u napadu bombama od strane srpske paravojne formacije ''čuvari mosta'', u znak protesta zbog hapšenja jednog njihovog ''kolege'', za kojeg se tvrdi da je involviran u brojne nerede i kriminalne radnje koje su se tokom poslednje tri godine dogadjale u severnom delu grada.
Misija OUN, koja je oštro osudila njihovo ponašanje, sada ih i zvanično naziva ''bandama mosta''. Ova grupa sačinjena od nekoliko stotina osoba ima samo ''jedan zadatak''- da ne dozvoli nijednom Albancu da predje u severni deo grada. Vodjeni od strane ljudi koji su direktno povezani sa Beogradom, čini se da vrše potpunu vlast u ovom delu Kosova - reketiraju svoje sunarodnike, čime se, kako se tvrdi, finansira njihova ''patriotska'' delatnost, organizuju i postavljaju barikade na ulicama, prebijaju, pljačkaju, a izgleda ako je to ''potrebno'' ne prezaju ni od ubistva. Njihove demonstracije (organizovane uglavnom nakon hapšenja), obično počinju pesmama četničkih formacija ''Spremte se spremte četnici'', a završavaju kamenicama na stanicu medjunarodne policije ili direktnim sukobom. Jedan broj njihovih lidera, neki od njih i lekari po profesiji, ne priznaju institucije Kosova, ne saradjuju sa UNMIK-om, a poslednjih dana otvoreno traže i teritorijalnu podelu grada. Oni ne priznaju ni svoje predstavnike u parlamentu Kosova. Na opštim izborima od 17. novembra prošle godine (koje je najveći broj pripadnika srpske zajednice sa severa Kosova bojkotovalo) 22 srpska poslanika je obezbedilo mesta u tom parlamentu koji ne priznaje veliki procenat njihovih sunarodnika na severu Mitrovice.
Na prvi pogled, sever Mitrovice i pristup ovom problemu izgleda da je izazvao i dubok razdor medju poslanicima okupljenim u Koaliciji Povratak. Šef parlamentarne grupe ove Koalicije, Rada Trajković (nekada eksponent Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja), optužila je jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunicu i zamenika srpskog premijera Nebojšu Čovića da ''rade na podeli Kosova''. Takva izjava koja bi bila dočekana sa ovacijama od strane Albanaca da ju je izgovorio neko drugi, ipak ih je podstakla da gledaju sa nepoverenjem čitavu ''buku'' oko ove Koalicije. Odnosno, postavljaju pitanje, ne znači li to da oni kosovski Srbi koji se protive podeli Kosova, razmišljaju o njegovoj budućnosti samo u okviru Srbije?
Iako je u novoj Vladi Kosova izabranoj pre mesec dana ovoj Koaliciji dodeljeno Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj, ona još nije odredila kandidata za taj položaj. Iako su se saglasili da to urade što pre, ipak to mesto je i dalje upražnjeno. Izgovor za to do nedavno je bio zahtev za stvaranje još jednog ministarstva za povratak raseljenih i izbeglih lica. Ako je u početku odredjivanje kandidata za ministra bilo uslovljeno te još nema odgovora od strane same Koalicije da li su spremni da prihvate Štajnerov predlog o imenovanju savetnika u kabinetu premijera Kosova koji bi se bavio pitanjem raseljenih, sada izgleda da se ovi ''razdori'' produbljuju zbog unutrašnjih neslaganja, odnosno zbog nastojanja da se ''srpska zajednica integriše u rukovodeće strukture Kosova''. Rada Trajković kaže da jedna grupa poslanika vrši ''opstrukciju'', a da prema njoj, Koštunica i Čović rade na podeli Kosova i na stvaranju razdora u Koaliciji Povratak. Ona tvrdi da je gospodin Čović našao ''zajednički jezik'' sa srpskim liderima na severu Kosova koji rade na njegovoj podeli. ''Svojim postupcima gospodin Čović je dokazao da je promenio opciju saradnje sa medjunarodnom zajednicom i sporazumevanje sa Albancima'', izjavila je gospodja Trajković. Po njoj, u te igre se uvukao i predsednik Koštunica koji je, kako ona kaže, ''možda uvideo mogućnost primene njegove strategije za podelu severa Kosova''. Politički rivali g.Trajković su negirali takve optužbe ističući da je upravo ona ta koja radi na razdoru u Koaliciji Povratak.
S druge strane, kosovski Albanci postaju nestrpljivi zbog poslednjih razvoja na severu Mitrovice, a optužbe i protivoptužbe medju srpskim predstavnicima oni smatraju običnom farsom. Poslanici parlamenta Kosova su izglasali da se na posebnom zasedanju razmotri problem severa Mitrovice, i da se usvoji Rezolucija koja bi bila upućena najznačajnijim medjunarodnim mehanizmima. Srpski poslanici su se usprotivili otvaranju takve rasprave, medjutim, većinom glasova parlament je odlučio da se to uradi na nekoj od narednih sesija. Uglavnom su se kritike zbog aktuelnog stanja u ovom delu Kosova odnosile na UNMIK, odnosno što nije u stanju da vrši svoju vlast na celoj teritoriji Kosova, na što ga obavezuje Rezolucija 12 44 Saveta bezbednosti OUN. Medjutim, šef UNMIK-a Michael Steiner je izjavio da je Kosovo jedinstvena teritorija i da će takva i ostati. U jednom javnom nastupu u Prištini, Steiner je izjavio da je on kompetentna osoba koja će se baviti tim pitanjem, ali i obećavajući da će Mitrovica ostati deo Kosova. On je izrazio svoj optimizam podvlačeći da će Kosovo biti jedinstveno i multiteničko. ''Mi smo uspeli da ujedinimo Nemačku, pa ćemo uspeti da ujedinimo i Kosovo'', rekao je g. Steiner nekoliko dana pre puta za Njujork, gde je njegovim šefovima u sedištu OUN saopštio da je ''Kosovo ključ stabilnosti u regionu''. Izvori unutar njegove Misije su potvrdili da je za sobom ostavio ultimatum za ''čuvare mosta'' - da odu sa scene pre nego što bude intervenisano silom.
U medjuvremenu, i sam Čović je u sedištu OUN izneo da bi privremeno rešenje za Kosovo bilo njegova podela u dva entiteta po bosanskom modelu, do rešenja konačnog njegovog statusa. Kasnije je pokušao da opovrgne da se to odnosilo na eventualnu podelu Kosova. U svakom slučaju, šef UNMIK-a Michael Steiner je više puta javno tvrdio da postoji plan UNMIK-a za rešenje pitanja severa Mitrovice. Svoj plan je predložila i Vlada Kosova, ali za sada nema nekih većih komentara oko njega. Čini se da će šef UNMIK-a, pre nego što se odluči za radikalniju varijantu, pokušati da ovaj problem rešava na lokalnom nivou, putem pregovora izmedju lokalnih srpskih i albanskih lidera - sa severa i juga Mitrovice. Bez učešća zvaničnika iz Beograda...
AIM Priština, Besnik BALA