Borba za opstanak

Premijer Ljubco Georgievski zateze svileni konac oko pretsednika Borisa Trajkovskog. Ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski nakon turneje po gradovima Makedonije u kojima je postavljao kamen temeljce za sportske sale sada sam sebi organizira mitinge poddrske akciji sakupljanja potpisa pod motom "Ne damo brata Ljubeta Hagu". Sa albanske strane VMRO DPMNE dobiva sestrinsku pomoc DPA. Partija premijera zapocela je temeljito predizbornu kampanju, iako do izbora ima najmanje 5 meseci.

AIM SKOPJE, 30.4.2002

Dok je bio u sluzbenoj poseti Kini pretsedniku Borisu Trajkovskom dogodila se nova epizoda u ocito dobro orkestriranm napadima na njega koji poticu iz partije ciji je kandidat Za tu funkciju bio! Predsednik Trajkovski je optuzen da je iako je sam potpisiao Dogovor o obelezavanju granica sa SR Jugoslavijom isti neovlasceno tretira kao dogovor o promeni drzavnih granica.

TV Sitel ga je zbog toga optuzio za nacionalnu izdaju, a nedeljnik "Zum" je stampao storiju baziranu na pismu kojeg je UNMIK uputio makedonskoj vladi i u kome se "u vezi pitanja koje proistice iz Dogovora izmezu Ranije jugoslovenske republike Makedonije i Savezne Republike Jugoslavije o promeni granica" potseca na dogovor postignut izmedu predsednika Trajkovskog i kosovskog administratora Mihaela Stajnera o formiranju tela koje treba resavati "prakticne probleme koi proisticu iz promene granica". Ono sto je problematicno na prvi pogled jesete upotreba termina "promene granice". Jer Dogovor kojeg su Boris Tajkovski i jugoslovenski pretsednik Vosilav Kostunica na pocetku februara prosle godine oficijalno jeste dogovor o obelezavanju granica.

Do pre neki dan ovaj sporazum bio je predmet silne poddrske u makedonskoj javnosti i osude izjava nove kosovske vlasti i nekih pretstavnika KFOR koje su relativizirale vaznost sporazuma. Dok ne mali broj Makedonaca smatra da je rat u Makedoniji prosle godine u februaru poceo "izvozom" sa Kosova zbog tamosnjeg nezadovoljstva sa potpisivanjem ugovora o granici izmedu SRJ i Makedonje, koja je u vecem delu granica sa Kosovom, bez bilo kakve kosultacije sa kosovarima ili UNMIK. Stoga nedavna poseta Stajnera Skopju oznacavana je i kao konacno stavljanjje ad akta ovog priblema jer je i kosovski administrator ponovio dobro poznate stavove OUN i medjunarodne javnosti (Savet bezbednosti UN je pozdravio potpisivanje dogovora u martu prosle godine, sto su ucinile i SAD, a sve to je na neki nacin ponovljeno i ove godine nakon nesretne izjave jednog americkog generala iz sastava KFOR da UN ne priznaje jugoslovensko makedonski dogovor o granici).

Stajner je i tada izjavio da se prakticni problemi koji nastaju zbog ostvarivanja dogovora trebaju se resiti i da je o tome nisao na razumevanje makedonskog predsdnika. Radi se o oko 2 500 hektara makedonske zemlje koja pripada kosovarima koji je ne mogu obradivati nakon sto je Makedonija postala nezavisna drzava. Zbog toga je jos 1996 godine, odmah nakon uspostavljanja odnosa izmedu Makedonie i SRJ, formirana mesovita medudrzavna komisija koja je prlikom konkretnog utvrdivanja granica tebala voditi racuna i o interesima ljudi koji zive u granicnom pojasu.

TV Sitel i "Zum" su ocito pozurili proglasavanjem Trajkovskog za veleizdajnika smatrajuci da je time sto je saslusao Stajnera i slozio da se treba naci resenje zapravo slozio mogucnoscu da se na osnovu katastarskih dokumenata kosovara prekroji granica. I sve to se podvodi kao jos jedan ustupak u korist Albanaca i td. Kao sto ga je nedavno premijer Georgievski optuzio da "amnestira teroriste" u isto vreme dok u medjunarodnoj javnosti lobira za raspustanje "lavova", spornih policiskih specijalaca koje Komesarijat EU smatra parapolicijom i na cijem raspustanju insistira zajedno sa SAD.

Premijer Georgievski je na ovo pismo UNMIKa odbio indignacijo, dok je krivica prebacena na pretsednika Trajkovskog. Kabinet predsednika Trajkovskog, koji se u to vreme nalazio u sluzbenoj poseti Kine, odbacio je ove optuzbe kao deo "opste klime destrukcije koja vlada u Republici Makedoniji i odvlaci paznju i energiju javnosti od prvih problema".

Iza fraze "opsta klima destrukcije" jeste gotovo otvoreni rat protiv predsednika Trajkovskog koji ne stisava nakon jegovog obracanja clanovima balkanskog politickog foruma na kome je on iskljucivo govorio o organizovanom kriminalu i njegovim tesnim vezama sa vrhom vlasti u regionu, ali i Makedoniji. Nakon sto je dobio americku javnu podrsku Trajkovski je bio cilj usmerene aktivnosti vladine komisije o korumpiranosti funkcionera, koju predvodi ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, koja je zatrazila od Trajkovskog detaljni izvestaj o dobijenoj pomoci i njenoj raspodeli u vreme kosovske izbeglicke krize. Veme u kome je Trajkovski kao zamenik mnistra spoljnih poslova bio i vladin koordinator za ovu oblast. Aferu je nastavio sadasnji minsitar spoljnih poslova Slobodan Casule objavivsi da je iz ministarstva nestala dokumentacija o dobivenoj pomoci i distribuciji iste za vreme kosovske krize, da bi zatim na prvoj sednici spomenute komisije spomenuo i nestanak smrznutih pilica za koje se ne zna gde su zavrsili!

Trajkovski je zapravo deo novog sirokog fronta kojeg je vladajuca VMRO - DPMNE zapocela sa ciljem spasavanja njenog poraza na pretstojecim parlamentarnim izborima koji bi se na osnovu dokumenta kojeg su potpisale cetiri najace parlamentarne partije trebali odrzati 15 septembra. Sva istrazivanja javnosti govore o gotovo izvesnom katastrofalnom porazu VMRO - DPMNE. Partija je stoga, iako do izbora ima jos najmanje 5 meseci, krenula u akciju.

Ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, koji je zbog poddrske tvrdog nacionalnog dela Makedonaca, bio dugo i najpopularniji politicar za Makedonce, odabran je za licnost kroz koju ce se personificirati partija. On je dobio onoliko prostora koliko smatra potrebnim na medijima pod vladinom kontrolom, kakva je MTV. Njegove aktivnosti, koje i nisu deo njegovih ministarskih obaveza, kakve su ucesce na bilokakvim kulturnim, zabavnim i ostalim drustvenim dogadjajima, ali njegovo gotovo svakodnevno postavljanje kamena temeljaca sportskih sala koje gradi vladina Agencija za sport i omladinu, dobijaju neuobicajenu minutazu na centralnim informativnim programima MTV. Sada uz neskrivenu poddrsku istih medija, izmedu kojih se nasla i privatna TV Sitel sa naconalnom koncesijom, u jeku je poddrska akciji "gradanske inicijative" sakupljanja potpisa pod motom "Ne damo brata Ljubeta Hagu". Onako kako je krenula ova poddrska nece biti uopste cudno ako se u akciji sakupi vise potpisa no sto Makedonija ima zitelja. Pritom niko ne postavlja pitanje kome se potpisnici suprotstavljaju jer i pored upletenosti Boskovskog u slucaju Ljuboten (policiske intervencije, kojoj je Boskovski bio prisutan, u avgustu prosle godine pri cemu je po izvestaju Hjuman rajt Voc stradalo deset neduznih civila), haski Tribunal nije jos uvek zavrsio istragu o slucaju, pa tako niti Boskovskog optuzio, a kamo li zatrazio njegovo izrucenje.

Premijer i njegov najaci ministar (finansija) Nikola Gruevski obnovili su i aferu TAT, slucaj piramidalne stednje iz vremena vlade Branka Crvenkovskog, u kome je gradanima oteto stotinjak miliona nemackih maraka, vlada je ostecenim stedisama sa ulozima do hiljadu evra obecala obestecenje u kesu, ostalim u drzavnim deviznim obveznicama.

I unutar albanskom politickom sukobu koji je u toku sa strane Demokratske partije Albanaca (DPA) dogadaji su objasnjavani i kako namerom njihovih protivnika da rasture sadacnju i sprece buducu koaliciju sa VMRO - DPMNE.

Strah od moguceg izbornog poraza je ocito motiv za vanredne predizborne aktivnosti glavne, ali i ostalih manjih partija na vlasti. Zjedno od rasprostranjenih objasnjenja jeste da se VMRO PDMNE i DPA ne boje gubitka vlasti, koliko moguce (krivicne) odgovornosti za ono sto su uradili prakticirajuci vlast. U mesecima do izbora tako mogu se ocekivati puno novih iznenadenja.

AIM SKOPJE

ISO RUSI