Muke po Ahmetiju

U ratu uspesni voda NOA Ali Ahmeti suocava se velikim teskocama u saradnji sa albanskim politicarima u Makedoniji. Njegova ideja o formiranju Koordinativnog saveta, s ciljem da zajedno uspesnije deluju u implementaciji Ohridskog okvirnog sporazuma, dovedena je u pitanje razlicitim interesima politicara, zbog cije neefikasnosti je NOA i zapocela rat.

AIM SKOPJE, 29.5.2002

Politicki pretstavnik ranije Nacionalno oslobodilacke armije (NOA) Ali Ahmeti verovatno nije ni pomisljao da ce njegove prave muke poceti otkako ce rat u Makedoniji biti zavrsen. Tim vise sto je njegova NOA uspela, od pocetka rata do njenog kraja, potpuno da preokrene u svoju korist odnos medunarodne javnosti. Kada je mala grupa oruzanih ljudi sredinom februara prosle godine osvojila Tanusevce, malo selo koje makedonska vlast i bukvalno nije kontrolirala, pripadnici NOA su nazivani najpogrdnijim imenima uglavnom u kontekstu kriminala. Na kraju rata nakon objavljivanja primirja pocetkom jula, ohridskih pregovora i potpisivanja okvirnog sporazuma u avgustu, o NOA i posebno o Ahmetiju, pretstavnici medunrodne zajednice su u najamanju ruku birali reci.

Kada je krajem septembra 2001 u skladu sa postignutim sporazumima, ne cekajuci makedonske vlasti da ispune svoj deo preuzetih obaveza, Ahmeti objavio da se NOA samoraspusta, svi su se pitali sto ce njen politicki pretstavnik dalje raditi. Ahmeti sam je najprije najavio da ce formirati novu politicku partiju, da ubrzo od toga odustao. I dok se implementacija ohridskog okvirnog sporazuma razvlacila, Ahmeti je "ubijao vreme" u Sipkovici, selu visoko iznad Tetova. Tamo je i sazrela ideja o formiranju koordinativnog tela albanskog politickog faktora u Makedoniji. U Sipkovici su dolazili i lideri triju najvecih albanskih politickih partija Imer Imeri (Partija za demokratski prosperitet, PDP), Arben Xhaferi (Demokratska partija Albanaca, DPA) i Kastriot Haxhirexha (Nacionalno demokratska partija, NDP). Tamo su se oni i Ahmeti saglasili da je politicki najracionalnije da se ujedine snage radi uspesnije implementacije okvirnog sporazuma. Pocetna tocka ideje Ahmetija bila je da albanske politicke partije nakon potpisivanja okvirnog sporazuma, i pored toga sto on ne ispunjava sve albanske politicke zahteve, realno nemaju prostora za nastavak stare politicke prakse koja se sastojala u trazenju politickih prava za Albance u Makedoniji. Ahmeti je zato predlagao, a politicki lideri su barem verbalno, prihvatili da se realizira projekt u kome bi svi oni zajedno svoje snage koncentisali na poboljcanj statusa Albanaca u Makedonji kroz punu implementaciju svega sto je u okvirnom sporazumu predvideno. Ideja sadrzi i elemente relaksiranja interetnickih odnosa, stvaranja normalnijih uslova na politickoj sceni kroz uslovno receno "desatanizaciju Albanaca" konkretnim njihovim delovanju u pravcu promocije zapadnih demokratskih principa u Makedoniji, kao drzavi u kojoj zive i vide svoju buducnost.

U trazenju zajednickog jezika sa albanskim politickim liderima Ahmeti je mnogo toga sto je imao reci na njihov racun jednostavno "progutao". Zapravo Ahmeti se u odnosu na albanske politicke partije pokazao velikodusan, daleko od onog cto se ocekivalo od vojnog vode sa marksistickoleninistickim bekgraundom. Poznato je naime da je pojava NOA oznacila i kraj moci albanskih politickih partija u Makedoniji. Jer, NOA se javila i konzitentno na to insistirala, zbog toga sto pretstavnici albanskih politickih partija nisu u gotovo deset godina svoje participacije u vladama i vlasti da realiziraju gotovo nista od onoga sto su svom elektoratu obecavali. NOA je pogotovo bila nezadovoljna efektom ucesca DPA u vlasti, jer je DPA svoj rejting, imid i svoju izbornu pobedu pakticno dobila kritizirajuci PDP i njeno visegodisnje jalovo ucesce u vlasti. Od cega su korist izvukli samo neki njeni pretstavnici u vlasti. Ubrzo nakon parlamentarnih izbora 1998 godine i formiranja vlade koja je strategiju gradila na motu "Za promene" pokazalo se da DPA jedino uspesna na planu ucesca u "mutnim" poslovima koje participacija u vlasti donosi.

Ahmeti i NOA su te grehove velikodusno opostili, zapravo amnestirali najamanje tri puta. Potpisivanjem Prizrenske deklaracije, u maju 2002 zajedno sa Imerijem i Xhaferijem, Ahmeti je dao legitimitet PDP'u i DPA da u ime albanske populacije pregovaraju sa makedonski partijama uz mezunarono posredovanje. Zatim Ahmeti je preuzeo kao obavezu sve ono sto su oni potpisali i sto je jos vaznije ispunio sve preduslove koji su od njega zahtevani. I treci oprost je bio pristanak da pretstavnike albanskih politickih partija ukljuci u Koordinativni savet kao ravnopravne partnere. Naravno Ameti je smatrao da se u novostvorenim uslovima kontraproduktivno baviti se sa onih sto se dogodilo i pritom ocenjivati ko je za sto odgovoran. Smatao je to nepotrebnim gubljenjem vremena, a s druge strane datu rec partiskih lidera uvazio za dovoljan dokaz da ce se oni drzati dogovorenog.

Zadnji dogadaju kao da ukazuju da se Ahmeti bas tu prevario u racunu. On se pokazao dovoljno jakim da rascisti situaciju stvorenu napadom grupe oruzanih odmetnika iz njegovih redova, potpomognutih grupom desparadosa sa Kosova koji su im se pridruzili, na sediste Koordinativnog saveta u Maloj Recici, naselja koje je i bukvalno predgrade Tetova. Ovaj dogadaj, koji nije do kraja razjasnjen odneo je nekoliko ljudskih zrtava iz redova ranije NOA i stajao zivota jednog slucajnog prolaznika, smatran je pocetokom najavljivane proletne ofanzive ili u najmanju ruku razracunavanja NOA i novoustanovljene Albanske nacionalne armije (ANA). Pokazalo se da je Ahmeti veoma brzo rascistio situaciju i da pritom niti u jednom momentu nije izgubio kontrolu nad situacijom. Danas od te grupe ljudi nema traga niti u selima u kojima su dugo vremena boravili.

Drugi dogadaj, napad na tetovski restoran "Dora", kojeg DPA naziva svojim alternativnim sedistem, pokazuje se opasnijim po ostvarivanje ideje o zajednickom koordiniranom nastupu albanskog politickog faktora u Makedoniji. Nakom pucanja lakim naoruzanjem u ulaz restorana u nocnim satima u vreme kada je deo najuzeg partiskog rukovodstva bie tamo, neki od vidnijih clanova PDP i NDP dali su svoje tumacenje dovodeci dogazaj u kontekst organiziranog kriminala i upletenosti ljudi poput potpretsednika DPA Menduha Thacija u organizirani kriminal. Te izjave bile su povod da clanovi DA u Kordinativnom savetu demonstrativno napuste rad saveta uslovljavajuci svoj povratak distanciranjem PDP i NDP od izjava svojih vidnih clanova. Sto rukovodstvma ovih partija nije palo na pamet, jer je naprosto kontraproduktivno po njih, jer se naprosto ne moze braniti ono sto i vrapci na grani znaju da su Medhuh Thaci i pretstavnici DPA u najmanju ruku dobro unovcili svoje ucesce u vlasti.

Ahmeti se nasoa na pravoj muci i zasad pokusava da stvari rese razgovorima, da se pokusa sve da ne bi doslo do osipanja Saveta. Time otezava svoju situaciju. Tetovska ga je carsija i ranije optuzivala da je pod velikim uticajem Xhaferija, cak da ga je Menduh Taci kupio. U situaciji u kojoj je ocita konfrontacija DPA sa PDP i NDP, njegovo oklevanje da sredi stvari oko Saveta, smatra se kao naklanjanje strani DPA. S druge strane ideja o Savetu je ozbiljno dovedena u pitanje, jer ovi dogadjaji su se zbili pre cina kojeg Ahmeti nazva "davanjem pecata", odnosno odluka politickih partija da zamrznu svoje parcijalne aktivnosti i prepuste Savetu dalje donosenje politickih odluka. A medu ovim svakako je bila predvidena odluka o zajednickom nastupu na pretstojecim jesenjim parlamentarnim izborima.

Stvari dobijaju i dramaticniji tok po Ahmetija, jer s jedne strane sve vidljiviji su znaci koje pokazuje DPA da zapravo njoj smeta ideja o Savetu, te da sebe sada smatra dovoljno jakom da produzi sama, oslanjajuci se na produzenje kalicije sa VMRO DPMNE. S druge PDP i NDP ne smatraju DPA iskrenim partnerom, te ne zele nikao po vaku cenu zajedno s njom delovati i dalje, jer smatraju da DPA, a ne oni u situaijci "traze preko leba pogacu", kako je pre neki dan izjavio Arben Xhaferi.

AIM SKOPJE

ISO RUSI