"Bolje ikad, nego nikad"

Makedonija je najzad, kao poslednja u regionu, dobila anti korupcijski zakon. Mnoge njegove odredbe su, po oceni analiticara, sporne. Prvo sto ne stupaju na snagu odmah, vec nakon sest meseci, a drugo, sto omogucavaju amnestiju najkorumpiranijih iz redova partija na vlasti.

AIM Skopje, 26.04.2002

Nakon dva meseca mucnog natezanja u Sobranju Makedonije, narodni izbranici su, konacno, uspeli da usaglase stavove i da donesu dugo ocekivani i, u ovom kriznom trenutku, toliko potrebni Zakon za borbu protiv korupcije. Pripremljen je odavno. Vise od tri i po godina je camio u nekoj od fijoka u Ministarstvu pravosudja. Ugledao je svetlost dana, zahvaljujuci snaznom pritisku predstavnika medjunarodne zajednice. Najveca vladajuca partija VMRO-DPMNE, sa koalicionim partnerima Demokratskom partijom Albanaca, Liberalnom i Partijom za demokratski prosperitet, smogla je za to hrabrosti ne na pocetku, vec na kraju svog mandata.Na nepunih pet meseci pre cetvrtih parlamentarnih izbora, koji, ako sve bude teklo kako je planirano, treba da se odrze krajem septembra.

Uprkos tome sto su imali brojne primedbe, pozivajuci se na onu narodnu: "bolje ikad -nego nikad" Zakon su podrzale i sve partije opozicije, uverene da ce kad-tad biti u prilici da izvrse korekcije koje ce antikorupcijskoj regulativi dati pravo na "zivot" kako bi, ne fiktivno, vec stvarno, stitili interese gradjana i drzave.

S obzirom da je donet u godini izbora, malo ko u zemlji veruje da ce Zakon protiv korupcije brzo dati vidljive rezultate. Mnogi gradjani su krajnje skeptini i tvrde da u Makedoniji, jednostavno, za to odavno ne postoji politicka volja.

Mnoge odredbe novog zakona su, po oceni analiticara, "fantomske i sporne". Prvo sto ne stupaju na snagu odmah, vec nakon sest meseci, kada treba da se formira drzavna komisija za sprecavanje korupcije, sto je svojevrstan kuriozitet i samo po sebi dovoljan dokaz pravih namera vladajuce oligarhije. Ni jedna borba, pa i ova protiv korupcije, se ne vodi vez "municije". Drugo, sto nisu retroaktivne i na taj nacin omogucavaju amnestiju najkorumpiranijih iz redova aktuelne vladajuce strukture. To je logicno, jer se nigde u svetu do sada nije dogodilo da neko sam sebe hapsi!

I ministar pravosudja Hixhet Memeti smatra da donosenje antikorupcijskog zakona ne moze zaustaviti to drustveno zlo. To je samo prvi korak ka izgradnji drzavne antikorupcijske strategije, normativnih i operativnih planova za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, te harmonizaciji domaceg zakonodavstva sa evropskim i medjunarodnim kaznenim pravom.

Maratonska sednica Parlamenta na kojoj je antikorupcijski zakon usvojen je posebna prica. Po mnogo cemu je potsecala na cirkus. Ne samo zbog toga sto je presedavajuci cesto morao da trazi poslanike po hodnicima i toaletima, da bi obezbedio kvorum, vec i zbog nedolicnog prepucavanja i dokazivanja ko je korumpiraniji: oni sto sada vode drzavu, ili oni koji su prethodno bili vlast, te ko je u Makedoniju korupciju doneo. Socijaldemokratski lider Branko Crvenkovski sa svojim nezaboravnim oktopodom, koga je neuspesno lovio i zbog koga je 1998 godine izbore izgubio, ili, aktuelni premijer Ljubco Georgievski, "velemajstor za zgrtanje debelih provizija i proizvodnju najrazlicitih afera kojima uspesno prikriva sve tragove zlodela" (Petar Gosev) i koga, po oceni politickih protivnika, uskoro ocekuje ista sudbina. I jedni i drugi su javnosti nudili svoje argumente.

Lideri partija na vlasti samozadovoljno isticu da su, donosenjem antikorupcijskog zakona, napravili dobro delo. Po misljenju njihovih poslanika, time su dokazali da se zalazu za podizanje stepena odgovornosti nosilaca javnih funkcija i stvaranje preventivnih mehanizama za borbu protiv korupcije. To bi trebalo da pomogne stvaranju neophodnih preduslova za povratak vladavine prava u zemlji, funkcioniranja pravnog sistema u celini i da vrati izgubljeno poverenja gradjana u institucije drzave. I u tome nema niceg spornog, da nije previse reci, a premalo dela!

Parlamentarna opozicija, pak, tvrdi da je antikorupcijski zakon samo vladin alibi za predizborni obracun sa politickim konkurentima, nepozeljnim koalicionim partnerima i neposlusnim pojedincima iz vlastitih redova. Na prvom mestu ponudjenih obrazlozenja za tu konstataciju je nova Komisija na cijem je celu ministar policije Ljube Boskovski. Premijer Georgievski ju je formirao par dana pre donosenja zakona da bi demonstrirao kako ce voditi borbu protiv korupcije. Mandat je pocela pompeznom istragom o nacinu trosenja humanitarne pomoci tokom kosovske krize i malverzacija, iza kojih, navodno, stoji, licno sef drzave Boris Trajkovski, tada glavni koordinator humanitarnih aktivnosti. Sve se odlicno uklapa u predizbornu marketinsku politicku ponudu!

Najsnaznije je sa parlamentarne govornice odjeknula optuzba liberal-demokrata, pomenutog Petra Goseva, upucena predsednicima vlade i Sobranja. Gosev je premijera i lidera VMRO-DPMNE Ljubca Georgievskog proglasio najkorupiranijom osobom u zemlji. Javno ga pozvao da ga tuzi za klevetu i obecao da ce sudu ponuditi konkretne dokaze. Spikera Stojana Andova je imenovao saucesnikom u srozavanju ugleda Sobranja koje, kako je rekao: "ne samo sto tri i po godine nista nije ucinilo da koruopciju suzbije, vec je postalo njen generator." Upravo stoga, po oceni Goseva:" Makedonija danas ima blef-demokratiju i blefiranu borbu protiv korupcije. I suverenitet zemlje je sve vise blefiran, pa se lako moze dogoditi da dobijemo blef-drzavu", upozorio je ovaj poslanik, uveren da oni koji su zgrnuli veliki novac dok su bili na vlasti nece u njemu dugo i lako uzivati.

Javna je tajna da u Makedoniji ima mnogo korupcije i da je ona najizrazenija u drzavnom vrhu. O tom fenomenu su se nedavno izjasnile Evropska unija i Medjunarodna Krizna Grupa (MKG). Njihova saznanja su, takoreci, identicna i kompatibilna. Na osnovu visegodisnjeg posmatranja i analiza potvrdjuju da je najozbiljniji porblem u ovoj zemlji korumpiranost institucija sistema i to na najvisem nivou.

Medjunarodna Krizna Grupa upozorava na dva specificna i autohtona makedonska fenomena. Prvi je postojanje medjuetnicke "korupcijske Internacionale", jer, kako se navodi u poslednjem ovogodisnjem izvestaju, dve trecine profita od korupcije ide na tajna konta makedonskog, a jedna trecina na ruke albanskog dela Vlade. Time se objasnjava kako je i zasto makedonska vladajuca koalicija opstala, uprkos ratnoj krizi i krajnjoj medjuetnickoj suprostavljenosti. Drugi je, kako se navodi, "kancerogenost sistema korupcije, koji preti opstanku drzave". U izvestaju Evropske unije, objavljenom pocetkom aprila, po oceni domacih analiticara, kljucna je konstatacija da u Makedoniji nista nije preduzeto da se istrazi, ili spreci metastaziranje te opasne bolesti drustva. Za to se, bez pardona, ostro optuzuje aktuelna vlada.

Nedavno sporovedeno veliko medjunarodno istrazivanje u osam zemalja jugoistocne Evrope, koje su uradile bugarska organizacija "Vitosa risrc" i americka agencija USAID, objavio zagrebacki nedeljnik "Globus", a domacoj javnosti preneo opoziciji bliski, visokotirazni "Utrinski vesnik", je obogatilo saznanja o korupciji u ovoj zemlji. Vise od cetiri petine gradjana Makedonije danas smatra da su carinici najkorumpiraniji. Drugi na spisku su ministri, treci parlamentarci... Po oceni anketiranih gradjana, dominantni faktor rasprostranjenosti korupcije je zelja za brzo bogacenje onih koji su na vlasti, a napotkupljiviji su poreski inspektori i novinari.

Tradicionalno dezurni krivci za sve, makedonski novinari priznaju da su svojim radom itekako doprineli produbljivanju saznanja i razotkrivanju marifetluka kriminalaca raznih vrsta i kalibara tokom protekle cetiri godine. Medjutim, ne poricuci "casne" izuzetke, kategoricno odbijaju da prihvate generalne optuzbe o njihovoj navodnoj korumpiranosti. Novinari, kazu, ne svercuju drogu, nemaju telohranitelje u pretecim crnim unformama. Ne pregovaraju tajno i nisu sklopili dogovor o prodaji jedine rafinerije nafte "Okta", ili Telekom-a, Skopskog sajma itd. Primera je bezbroj. Novinari nisu vodili proslogodisnji rat, niti su prebacivali milionske sume novaca iz drzavnog budjeta na privatne racune rodjaka, niti su kupovali akcije banaka, niti prodavali sa diskontima od 90% rentabilna preduzeca bez licitacije. Novinari nisu bili ti koji su ustupili bud-zasto jedini rudnik zlata potpuno nepoznatoj inostranoj firmi, koja je unajmila americkog glumca za direktora, rudarima obecavala Mekdonalds sendvice, a ostavila ih citavu godinu bez plata. Novinari su samo radili svoj posao i o svemu nabrojanom informirali!

Gradjani Makedonije u raznim anketama koje su, kako se priblizavaju izbori, sve brojnije, mnostvo kritika upucuju i na adresu eksperata koji se na antikorupcijskom bojnom polju, takoreci, nisu ni pojavili. Zameraju ucenim glavama, univerzitetskim profesorima i drugim inelektualcima, a narocito politickoj opoziciji, sto su, bukvalno, prespavali vladavinu koalicije za promene. Uvereni su da ce Vardarom, ispod skopskog Kamenog mosta, proteci jos mnogo vode, dok pocne prava primena novog antikorupcijskog zakona. I jos nesto: odlucno potsecaju da narod lazima vise ne veruje i da nema kratko pamcenje!

BRANKA NANEVSKA