Bolesno zdravstvo trazi lek

Lekari, sestre i ostali medicinski personal u Makedoniji se zalazu za temeljite i dobro osmisljene, a ne "ad-hok" reforme koje je Sobranju na usvajanje dostavila aktuelna vlada. Generalnim strajkom su upozorili nadlezne da o njihovoj sudbini ne mogu odlucivati sami i da politici nije mesto u ordinacijama.

AIM Skopje, 18.04.2002

Najavljene reforme primarnog zdravstva koje gradjani Makedonije cekaju vec deset godina, bukvalno su podigle na noge ljude u belim mantilima. Ocekivali su novi Zakon kojim ce u ovoj delatnosti konacno biti uvedeni savremeni evropski standardi, prilagodjeni domacim uslovima. Nadali su se da ce biti ukljuceni u njihovo kreiranje, jer imaju itekako bogato strucno i prakticno iskustvo. Dobili su, kazu, samo krajnje sumljive parcijalne izmene i dopune starog zakona "sklepane" u kabinetu aktuelnog ministra, daleko od ociju i usiju javnosti. Dakle, potpuno netransparentno. Izmenama je predvidjena privatizacija delatnosti, ukidanje pedijatrije i ginekologije iz primarne zdravstvene zastite, izdavanje, u prvo vreme, pod najam javnih ambulanti i poliklinika, kao i stacionara i bolnica- kasnije. Privatni lekari ce moci da ordiniraju i u javnim ambulantama, a zaradu ce primati zavisno od broja pacijenata. Visina kapitalizacije ce biti promenljiva kategorija direktno zavisna od drzavnog budzeta, odnosno, finansijskih mogucnosti javnog zdravstvenog Fonda. Broj zaposlenih u ovom izuzetno znacajnom sektoru koji trenutno iznosi 28 hiljada, za pet godina, mora biti prepolovljen - stoji, izmedju ostalog, u zakonskom predlogu upucenom Sobranju Makedonije na usvajanje.

Zdravstveni radnici, koji su sa predlozima razlicito, uglavnom nepotpuno, informirani, strahuju da ce takve, neosmisljene i ad-hoc partijskim i biznis interesima diktirane reforme, svima doneti vise stete nego koristi. Mnogi ce ostati bez posla. I sto je najvaznije, uvereni su da ce se unazaditi celokupni sistem zdravstvene zastite u zemlji. Makedonija je, kazu, po broju medicinskog personala, i onako, na samom dnu lestvice evropskih i svetskih normativa. Na hiljadu pacijenata ima dva lekara i 4,9 medicinskih sestara. Gori suodnos imaju samo Albanija, Bosna i Hercegovina i Tadzikistan. Tvrde da ce, ako se dozvoli usvajanje predlozenog i uvede sistem koncesija, sasvim sigurno opasti procenat vakcinacija, da ce se vratiti iskorenjene zarazne bolesti i da ce Makedonija vrlo brzo postati "Afrika".

Najostrije su se predlozenim reformama suprostavili pedijatri i ginekolozi. Decji lekari, koji ce u Makedoniji, ako se usvoji predlozeno, postati samo "lica sa visokim obrzovanjem iz oblasti medicine" su prvi odrzali masovni javni protest u skopskom Luna parku. Ustvrdili su da se ovakvim reformama bukvalno rusi osnovni postulat Svetske zdravstvene organizacije po kojem su gradjanska drustva obavezna da najmladjima obezbede najvisi stepen zastite zdravlja.

Predvodjeni nezavisnim Sindikatom, da bi izdejstvovali korekciju predlozenih reformi i naterali vladu da ih ukljuci u kreiranje tog procesa, zdravstveni radnici su organizovali trodnevni generalni strajk upozorenja. Bice obnovljen za dve sedmice, ukoliko njihovi zahtevi ne budu adekvatno tretirani. Iskoristili su priliku i od vlasti energicno zatrazili da im se isplati lanjski regres za godisnji odmor, koji su nedavno dobili zaposleni u drugim drzavnim ustanovama. Insistirali su da pocnu pregovori o utvrdjivanju najnize plate, zavisno od stepena skolske spreme, onako kako je pre, bezalo citave decenije, definirano Kolektivnim drustvenim dogovorom i jos nije realizovano. Jasno i glasno su upozorili nadlezne da im je dosta svega, da o njihovoj sudbini ne mogu vise odlucivati sami i da politici nije mesto u ordinacijama.

Da bi se uzburkani duhovi smirili, ministar zdravstva, doktor Gorgi Orovcanec, koga inace nazivaju "engleskom kraljicom", je prihvatio dijalog sa sindikalnim aktivistima. O svemu se moze razgovarati, ali od najavljenih reformi, kaze, nema odustajanja. Tvrdi da mu je cilj da Makedonija dobije racionalno, efikasno, svakome dostupno, visoko kvalitetno zdravstvo. Onako kako je to na primer, podvlaci, u Holandiji. Po holanskom modelu je, kaze, skrojeno ono sto je Sobranju dostavljeno na usvajanje. Savetuje kolegama da se strpe i da ne panice, jer, navodno, niko zbog reformi, nece ostati na uluci. Naprotiv. Cak 90% od 8000 trenutno zaposlenih u primarnom zdravstvu, ce sacuvati svoja radna mesta. Svi privatnici ce sa zdravstvenim Fondom potpisati ugovor o finansiranju, sto znaci da ce raditi u potpuno istim uslovima sa kolegama u drzavnom sektoru. Posla ce biti i za mnoge mlade lekare i medicinski srednji kadar koji se nece libiti da rade u seoskim ambulantama, kaze ministar Orovcanec i dodaje da ce svaki privatni lekar biti obavezan da zaposli najmanje jednu sestru. Ministar tvrdi da ce u javnom zdravstvu ostati preventivna medicina, sistematski pregledi, vakcinacije, te sluzbe za patronazu, za domace posete i hitnu medicinsku pomoc. Uveren je da ce hitno sprovednim reformama u primarnoj zdravstvenoj zastiti biti najbolje trasiran put takvom procesu i u sekundarnom sektoru, za koji je voljna da novac obezbedi vlada Japana.

Za predlozene reforme, kako isticu dobri poznavaoci prilika u makedonskom zdravstvu, nema normativnog osnova. Prvo treba da se donese sistemski zakon o javnim ustanovama, pa tek onda Zakon o zdravstvenoj zastiti stanovnistva. Potrebno je da se definiraju modaliteti preobrazaja, sta ce ostati drzavno, a sta ce biti ustupljeno privatnicima, ili lokalnoj samopuravi i pod kojim uslovima. Ono sto preostane moze da se transformira na osnovu posebnih programa, ali tek nakon sto se prethodno obave revizija i procena vrednosti. Posebnim dogovorima mora da se obezbedi i garantira kontinuitet delatnosti koja je od vitalnog interesa gradjana. Nigde u svetu, podvlace pravni eksperti, ne izdaju pod najam ono sto im donosi profit. Drzava mora da stiti prava korisnika zdravstvenih usluga. Pacijenti nisu samo brojke u zdravstvenim kartonima. One koji svakog meseca od skromnih zarada u Fond zdravstva uplacuju pozamasna sredstva, ne zanima da li je ambulanta javna, ili privatna, vec sta za svoj novac dobijaju. Uvereni su da Fond mora da prestane da bude instrument u rukama politickih partija, te da i medicinsko obrazovanje treba prilagoditi novim, reformiranim uslovima.

Gradjanima Makedonije, koje uobicajeno, niko ni za sta i ne pita, vec je, itekako, dozlogrdilo sto mesecima hospitalizovani bolesnici moraju sami da kupuju lekove, pa cak i citostatike, sto u poliklinikama nema, a moralo bi da ima, na primer, inekcija, spriceva, obicnih uputnica za specijalisticki pregled, ili formulara za bolovanja; sto u stomatoloskim ordinacijama nema amalgama za plombe, ili sto na jednom stomatoloskom stolu ordinira cak pet lekara. Protive se organizacionom haosu koji je vidljiv na svakom koraku. Rado bi da znaju sta je vlada ucinila sa bezmalo 17 miliona dolara koje je Svetska Banka dala da bi se osmislile i sprovele reforme u ovoj oblast uza proteklih pet godina. Kredit ce oni vracati. Medjunarodna projektna jedinica za zdravstvene reforme u Skoplju, ne bi smela da bude samo kasa iz koje se debelo placaju razni inostrani eksperti. Daju im se, javna je tajna, dnevnice od 800 do 1000 dolara, a jos nisu pronasli lek koji ce obezbediti optimalne zdravstvene usluge bolesnicima i pristojne zarade lekarima. Ljudi su zasluzili i zele da im drzava obezbedi bolji zdravstveni standar, a to, podvlace eksperti, nije moguce bez sprovodjenja reformi. Bolesnom makedonskom zdravstvu se pod hitno mora pronaci lek.

BRANKA NANEVSKA