Daleko je sunce Evrope

Vlada Makedonije, upletena u mrezu skandala o kriminalu i korupciiji, nema vremena da se ozbiljnije pozabavi losim ocenama koje je, povodom godisnjice potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, dobila od celnika Evropske unije. Za razliku od nje, privrednici sa zaljenjem konstatuju da je protekla godina nepovratno izgubljena. Tvrde da su navedeni problemi u izvestaju EU potpuno realni i da ih treba brzo resavati.

AIM Skopje, 14.04.2002

Tacno na godisnjcu potpisivanja Sporazuma za stabilizaciju i asocijaciju, kojim je Makedonija dobila status zemlje- kandidata za clanstvo u Evropskoj uniji, celnici Evrope su vladi u Skoplju uputili veoma ostru javnu opomenu. U prvom izvestaju o sprovodjenju tog dokumenta proteklih dvanaest meseci, Evropska komisija je makedonskoj politickoj eliti, po oceni nezavisnih analiticara, zasluzeno podelila "jedinice" iz gotovo svih kljucnih "predmeta", kako politickih, tako i ekonomskih. Zamera joj se nepostovanje pravnih normi i evropskih standarda na koje se obavezala, zatim krsenje ljudskih prava, razne zloupotrebe sluzbenih polozaja, zatim, enormno povecanje korupcije na svim nivoima, procvat afera sa kriminalnom pozadinom, netransparentna privatizacija, reformski zastoj, pa sve do formiranja paravojnih jedinica i pritiska na medije.

Gotovo, kako se navodi, ni jedan od zadatih "domacih zadataka" nije uradjen kako treba. Sansa, nazvana istorijskom, koja je ovoj zemlji data 10 aprila 2001 godine u Luksemburgu, kao prvoj sa nekadasnjih bivsejugoslovenskih prostora nije iskoriscena. Ponudjena otvorena vrata za partnerstvo, nazalost, nije ni odskrinuta. Umesto da krupnim koracima krene napred, kako se ocekivalo od tadasnjeg "lidera" zapadnog Balkna, Makedonija je posla unazad. Rat, koji je nesumljivo dramaticno uticao i na stanovnistvo i na privredu, nije kljucni razlog tog obratnog procesa. Od kandidata za evropskog partnera ova zemlja je postala najozbiljniji evropski pacijent cije ce lecenje skupo kostati i potrajati! Veliki je znak pitanja ko ce ga platiti. Prve rate vec stizu armiji radnika i sirotinje.

Nepovratno je izgubljena citava godina. Makedonija je sada dalje od Evrope nego ikada pre. Ovu cinjenicu pedantni briselski analiticari u Izvestaju ilusruju brojnim konkretnim podacima. Najrecitiji od svih je pad bruto domaceg proizvoda od 4,6%, te rupa u proslogodisnjem drzavnom budzetu stvorena kupovinom oruzja i enormnim izdacima za potrebe snaga bezbednosti, koja je dostigla 40,4% BDP, ili 6,1% vise u odnosu na 2000- godinu. Tu je i stopa nezaposlenosti od 30,5% koja je, navodno, smanjena za 1,5%, ali, nazalost, ne zbog otvaranja novih radnih mesta, vec radi privremenog angazovanja rezervista Armije i Policije.

Kritici je izlozena i netransparenta makedonska privatizacija koja je cesto belezila rekordne diskonte od cak 98%, kao i to sto su namerno osiromaseni, brojni nekada rentabilni proizvodni kapaciteti, poput skopske fabrike cipela "Gazela" na primrer, prodati bud-zasto, uglavnom, ljudima bliskim partijama na vlasti.

Evropski celnici ocenjuju da je i makedonsko bankarstvo "tesko bolesno". Ne samo sto navode neramnomernu rasporedjenost institucija na bankarskom trzistu, Stopanska i Komercijalna banka drze dve njegove trecine, vec tvrde da 8 banaka ne zadovoljava potrebne kriterije za rad, te da su cak 35% odobrenih kredita koji se daju privredi krajnje sumljivi, ili losi i tesko da ce ikada moci da se naplate. Posebno se podvlaci slaba finasijska disciplina poslovnih subjekata.

Veliki deo prvog izvestaja Evropske komisije o stanju u Makedoniji, uradjenog povodom godinjice potpisivanja Sporazuma za stabilizaciju i asocijaciju, je posvecen korupciji koja drzavi preti raspadom. Postala je, kako se tvrdi, sistemska, zahvaljujuci aktivnom agazmanu vladajuce partijske oligarhije na svim nivoima. Makedonija se smatra laboratorijom za razne ilegalne aktivnosti, pocev od nelegalne trgovine akciznom robom, oruzjem i drogom, preko sverca "belog roblja", narocito zena, pa sve do raznih vrsta organizovanog ekonomskog kriminala koji pojedincima donosi veliki profit.

Na kraju, Unija preporucuje vladi Makedonije da sledecih 365 dana osobitu paznju posveti smanjenju i modernizaciji drzavne admnistracije, realizaciji dogovora sa MMF i Svetskom bankom, na prvom mestu eliminaciji problema gubitasa, da transparentno nastavi i, da zavrsi sto pre privatizaciju drustvenog kapitala, da stvori pravnu i ekonomsku klimu za razvoj male privrede, te da se neprekidno i energicno bori protiv kriminala i korupcije.

Makedonska vlada je iznenadjena ostrinom pomenutog Izvestaja EU i na sve navedene teske kvalifikacije jos nema valjanog odgovora. Na osnovu izjava njenog portparola Trendafilova se moze zakljuciti da se dokumenat pazljivo analizira i da ce Brislu uskoro biti prezentirano zvanicno reagovanje, ali i mere koje su preduzete da bi se Sprazum o stabilizaciji i asocijaciji, ipak, ozivotvorio.

Pojedini prozvani ministri: za finansije Nikola Gruevski i za ekonomiju Besnik Fetai, na primer, ne prihvataju optuzbe i tvrde da umesto kritika Makedonija zasluzuje malo vise razumevanja od svojih evropskih mentora. Ubedjeni su da zemlja nije napustila reformski kurs i da je uprkos teskoj bezbednosnoj krizi tokom prosle, a i ove godine, na ekonomskom planu, dosta toga uradjeno. Za ilistraciju navode likvadaciju najveceg kolegtiva gubitasa, tetovskog "Jugohrom"-a, skopske fabrike autobusa "11Oktomvri" i drugih, sto, kazu, nije bilo nimalo lako. Tvrde i da su formirana razna strucna tela za evro-integracije sa zadatkom da pripreme razvojnu i strategiju priblizavanja makedonskog zakonodavstva evropskom, te da je formirana drzavna antikorupcijska komisija na cijem je celu ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, covek od najveceg poverenja premijera i lidera VMRO-DPMNE Georgievskog, koja je ovih dana pocela da radi. Negiraju da prvi policajac hajkama na ugledne privrednike i opozicione politicare "trenira strogocu" i da vlada, kako je ubedjena ovdasnja javnost, u predizbornoj godini od svega pravi samo "jeftin politicki marketing"

Vice premijer i ministar za evroaltlanske integracije Zoran Krstevski, u intervjuima datim lokalnim elektronskim medijima, smatra da ce se korupcija smanjiti kada se liberaliziraju ekonomski odnosi u zemlji, podigne svest birokrta, povecaju plate carinicima i drugim drzavnim sluzbenicima... Uspeha u borbi protiv tog drustvenog zla nece biti, kaze, sve dok Sobranje Makedonije ne pocne da kontrolira mehanizme izvrsne vlasti i vodi postupke kojima ce se dokazivati politicka odgovornost, odnosno, sve dok umesto sudija - sude politicari!

Privrednici sa zaljenjem konstatuju da su navedeni problemi u izvestaju EU potpuno realni i da ih treba brzo resavati. Upozoravaju da svako ne postovanje datih preporuka povecava ekonomsku i politicku zavisnost Makedonije. Najvise ih brine, naglasavaju, generalna ocena da je za njih sada "sunce Evrope daleko" i da ce jos dugo morati da cekaju, na repu reda, pred vratima Unije. Strahuju da medjunarodna zajednica, kada oceni da ovde treba da stiti ulozeni kapital, ugled i interese, ne postavi svog administratora, kao sto je to slucaj sa BiH i Kosovom. To bi, kazu, znacilo kraj makedonske drzavnosti i ni u kom slucaju se ne sme dozvoliti! Sugeriraju vladi da sa Brislom uspostavi otvoreniji dijalog i kontinuiranu cvrstu saradnju, a ne kao proteklih godinu dana da sa celnicima EU komunicira samo kada iskrsne neki naftni problem, tojest, kada stotinjak cisterni Makpetrola sa derivatima evropkog porekla, blokiraju makedonsko- grcku granicu.

Slucajno ili namerno, jos nije utvrdjeno, tek godisnjica potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU protice u znaku novog rata makedonkih carinika sa trgovinskom kompanijom "Makpetrol", inace bliskom koalicionoj Liberalnoj partiji. Vlada i Evropska komisija pokusavaju da razmrse "cvor apsurda" razmenom pisama. Po sredi je dilema ko je u pravu: Carinska uprava koja je zaustavila benificirani uvoz, jer smatra da evropsko poreklo benzina treba dokazivati sertifikatom EUR1 i izjavama i fakturama ovlascenih izvoznika, kako to nalazu makedonski propisi, ili "Makpetrol" koji se poziva na tumacenje grckih carinika i nudi sertifikat nabavljen od Privredne komore Grcke!?!

Spor je, po oceni eksperata, ovoga puta fingirana nova mutna igra i niko od ucesnika nije nevin. Naprotiv. Celnici "Makpetrola" bi da bliskoistocnu naftu prosvercuju bez placanja carine, kao evropsku, dok su njihovi Liberali jos u vladi, a carinici da daju doprinos vladinoj predizbornoj akciji punjenja drzavne kase.

Direktor evropske Direkcije za zapadni Balkan Rajnhard Pribe, koji je morao da arbitrira i u prethodnim slicnim situacijama, je nalozio da se zbog komercijalnih i bezbednosnih razloga cisterne sklone sa granice i stave pod kontrolu carinika, te da se putem dijaloga potrazi zajednicki prihvatljivo resenje.

Bez obzira kako se ovaj skandal bude zavrsio, da li ce nafta otici u rezervoare Uprave drzavnih rezervi, ili na benzinskim pumpama "Makpetrola", ostaje nepobitni fakt da je ugled zemlje jos jednom okrnjen. A tako se, sasvim sigurno, nikada nece stici u zeljeno evropsko drustvo!

BRANKA NANEVSKA