Kosovo izmedju Srbije I Crne Gore

Priština, 29.03.2002.

Pre tri godine ime bivšeg Generalnog sekretara NATO, španskog diplomate Javier Solana postalo je veoma omiljeno medju kosovskim Albancima. Čovek koji je izdao ''formalnu'' naredbu za početak NATO napada na srpske ciljeve u Jugoslaviji, za kosovske Albance je predstavljao spasioca koji je na taj način okončavao vladavinu Slobodana Miloševića na Kosovu. Takav odnos se zadržao i nakon rata kada Solana više nije bio prvi čovek NATO. Njegovo angažovanje oko Kosova i sa položaja Visokog predstavnika Evropske Unije za spoljnu politiku i bezbednost zadržalo je posebno mesto u ovdašnjoj javnosti. Medjutim, ona je bila iznenadjena kada je Solana preuzeo ulogu novog ''arhitekte'' državne zajednice Srbije i Crne Gore. Zar je čovek koji je pokrenuo avione protiv Beograda sada na njegovoj strani?

Reakcije u ovdašnjoj javnosti na Sporazum Beograda i Podgorice bile su najrazličitije. Stajališta su podeljena u ocenama - da li će ovaj Sporazum imati ili ne direktan uticaj na pitanje Kosova i rešavanje njegovog političkog statusa. Premijer Kosova Bajram Rexhepi je odmah nakon potpisivanja Sporazuma izneo da ''sudbina Kosova neće zavisisti od sklopljenih sporazuma u regionu''. Da bi primirio uzburkane duhove Albanaca, on je izneo da će se ''raditi na razvoju demokratskih institucija na Kosovu u okviru Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti, koja ne prejudicira definitivni status Kosova i te institucije će raditi na realizaciji naših ciljeva''. Politički predstavnici Kosova su u kontinuitetu zahtevali njegovu nezavisnost smatrajući to kao uslov za smirivanje situacije ne samo na Kosovu već i u regionu. Predsednik Kosova Ibrahim Rugova je ponovo je ponovio da će ''i formalno priznavanje nezavisnosti Kosova pomoći smirivanju regiona, pošto bi u prvom redu smirilo same Albance, ali i njihove susede''.

S druge strane, politički predstavnici kosovskih Srba su izneli svoje zadovoljstvo ovim Sporazumom, pošto po njima on predstavlja bolju mogućnost i za rešavanje problema na Kosovu, pre svega ''zbog činjenice što je medjunarodna zajednica time dala do znanja da ne želi nove podele na Balkanu i u Evropi''. Jedan od vodja Koalicije Povratak koja ima 22 poslanika u kosovskom parlamentu Randjel Nojkić je izneo da je to ''jasan znak za sve one koji žele podelu i nezavisnost''.

Zvaničnici Misije OUN (UNMIK) tvrde da ne očekuju neki veći uticaj na njihovu Misiju od strane ovog Sporazuma. Oni veruju da ako se Srbija i Crna Gora tretiraju kao naslednice Jugoslavije, neće imati nekog uticaja na status Kosova ili ulogu UNMIK-a. Ipak, šef UNMIK-a Michael Steiner je izjavio da ne treba požurivati sa zaključcima. Glavno pitanje na Kosovu je supstanca, izneo je on nakon potpisivanja Sporazuma i podvukao da ''narod Kosova u prvom redu želi posao, perspektivu i sigurnost. Njegovi gradjani žele garancije da se njima neće vladati iz nekog drugog centra i žele da imaju dostojne institucije''. Sledstveno tome, prema gospodinu Steineru, potrebno je mnogo rada na oživljavanju privrede i na pretvaranju Kosova u jedno sigurno mesto za sve etničke grupe, kao i za pripremu Kosova za njegov ulazak u Evropu. Za gospodina Steinera Sporazum izmedju Beograda i Podgorice, ako ništa drugo, pomogao je da se ''smire tenzije''.

Medjutim, eksperti medjunarodnog prava tvrde da će stvaranje zajedničke države Srbije i Crne Gore direktno uticati na budući status Kosova. Enver Hasani, profesor medjunarodnog prava tvrdi da je Sporazum sklopljen prvenstveno u cilju očuvanja postojeće državne tvorevine, utemeljene od strane bivšeg diktatora Slobodana Miloševića, a u cilju sprečavanja sticanja nezavisnosti Kosova. ''Čitav pritisak koji je vršen na Crnu Goru je vršen zbog Kosova i kako bi se zatvorila svaka medjunarodna mogućnost nezavisnosti Kosova, odnosno obezvredjivanje Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti OUN koja je i glavna prepreka u procesu sticanja nezavisnosti Kosova'', ustvrdio je gospodin Hasani. Za istomišljenike g. Hasanija ''najopasniji'' deo Sporazuma je klauzula kojom se predvidja da će u slučaju raspada te novostvorene države Srbija biti naslednicom Rezolucijom 12 44 i svih drugih medjunarodnih dokumenata koja se tiču prethodne države, a što podrazumeva prenošenje suvereniteta bivše Jugoslavije nad Kosovom na Srbiju...

Drugi, pak, nezavisni analitičari su drugačijeg mišljenja. Oni vide proces nezavisnosti Kosova i razvoja u regionu kao uzajamno povezane probleme, ali koji se neće medjusobno uslovljavati. Blerim Shala, izdavač dnevnog lista ZERI, jedan od učesnika razgovora u Rambouilletu kaže da nezavisnost Kosova ne sme da bude taocem Sporazuma izmedju Srbije i Crne Gore, i ako bi se po njemu nezavisnost Crne Gore pozitivno reflektovala na Kosovu, čime bi postalo nemoguće da se blokira proces njegove nezavisnosti. ''Ali i obrnuto, mislim da nezavisnost Kosova neće moći da ima direktnog uticaja što se tiče odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. Ako Beograd i Podgorica imaju volju da nastave suživot bilo to u federaciji, konfederaciji ili Uniji država, to je njihova stvar, a finalni status Kosova svakako mora da reflektuje političku volju njegovih gradjana'', smatra g. Shala.

Bilo kako bilo, politički predstavnici Kosova su se našli pred novim realnostima. Sporazum izmedju Srbije i Crne Gore desio se samo nekoliko dana nakon što su značajni medjunarodni centri i zvanično priznali Sporazum o granicama potisanog pre godinu dana izmedju Beograda i Skoplja, prema kojem je, kako tvrde ovdašnji političari, Kosovu oduzeto 2 500 hektara zemljišta. Priznavanje ovog Sporazuma je u stvari bilo i priznanje suvereniteta Beograda nad Kosovom.

Ipak, ovdašnji posmatrači tvrde da naredne tri godine predstavljaju prelazni period za Kosovo, ali i za Srbiju i Crnu Goru. I to vreme, tvrde oni, može biti dovoljno da Kosovo završi ''domaće zadatke'', što znači da ispuni sve kriterije koji bi omogućili otvaranje pregovora o njegovom definitivnom političkom statusu. A u tim pregovorima, istakao je šef UNMIK-a Michael Steiner, bez sumnje će učestvovati i Beograd, ali da ''ni Beograd ni niko drugi neće imati pravo veta po pitanju političkog statusa'', ustvrdio je on.

Bilo kako bilo, Sporazum izmedju Beograda i Podgorice, tvrde lokalni posmatrači, barem formalno označava nestanak ''Jugoslavije'', tvorevine koja je neretko nazivana ''tamnicom za nesrpske narode''.

AIM Priština, Besnik BALA