Neobjašnjeni kvarovi

Slovenačka avijacija

Još uvek neobično učestali kvarovi Adrijinih aviona aktuelizuju pitanje autonomnosti stručnjaka koji proveravaju i nadziru rad avio-kompanija.

Ljubljana, 30.03.2002.

Nekoliko bizarnih incidenata koji su u poslednje vreme registrovani na slovenačkim letilicama otvara pitanje bezbednosti i efikasne kontrole vazdušnog saobraćaja u državi u kojoj nema baš mnogo stručnjaka i specijalista za avio-mehaniku. Jedan od poslednjih letova vladinog aviona "lir-džet" (Lear Jet) 35 A u kome je putovala slovenačka pregovaračka delegacija sa Europskom Unijom završen je prisilnim spuštanjem na domaći aerodrom Brnik, blizu Ljubljane. Kasnije se pokazalo da je ministar "za Evropu" Janez Potočnik leteo u Helsinki sa probušenom gumom. Guma je eksplodirala odmah posle uzletanja aviona i oštetila hidrauliku, tako da su piloti jedva uspeli da ručno izvuku točkove i vrate se na pistu. Za Drnovšekovu vladu je incident, medjutim, došao kao poručen, pošto je kupovina novog vladinog aviona već utanačena uprkos brojnim kritikama, tako da je izbegnuta nesreća dala za pravo onima koji su kupovinu nove letilice "provukli" kroz budžet predvidjen za vojsku i odbranu.

Kako bi se amortizovalo nezadovoljstvo javnog mnenja, iz dobro obaveštenih izvora je procurelo da to nije bio jedini takav incident. Slične probleme je u poslednje vreme imala i nacionalna avio-kompanija Adria Ervejz (Adria Airways). Adria je u vreme nekadašnje Jugoslavije bila jedina avio-kompanija koja je u putničkom saobraćaju mogla da konkuriše nacionalnom avio-prevozniku JAT-u. Preduzeće je osnovano kao "Adria Aviopromet" 1961. godine i počelo da stvara imidž sa četiri aviona DC 6B. Čarteri u Ameriku, Afriku i Bliski Istok uskoro su doneli dovoljno kapitala da je komapnija mogla da krene i ka evropskom tržištu. Godinama je organizovala prevoz domaćih i stranih turista na Jadransku obalu. Onda se desila nesreća 1981. godine, po kojoj mnogi još pamte tragičnu Adriu, kada je na Korzici umrlo 180 putnika i članova posade. Sledeći veliki udarac desio se 10 godina kasnije, posle osamostaljenja Slovenije, juna 1991. godine kada je nekoliko Adrijinih aviona u hangarima pogodjeno prilikom napada jugoslovenske avijacije na aerodrom Brnik, posle čega je za tri meseca zatvoren slovenački vazdušni prostor. Od tada Adrija ne beleži ni jednu nezgodu, iako su neki njeni avioni tokom poslednjih nekoliko meseci morali zbog tehničkih grešaka prisilno da slete na aerodrome sa kojih su netom poleteli.

Dva dogadjaja su izazvala nešto više pažnje. Krajem decembra prošle godine je "Erbasu" (Airbuss) A-320 koji je krenuo put Ohrida u Makedoniji već na pisti otkazao desni motor. Pilot je pravovremeno prikočio i vratio avion u hangar. Drugi kvar se desio oko mesec dana kasnije, 8. januara ove godine kada je 12 minuta posle poletanja Airbussu koji je leteo za Pariz iznad austrijskog Beljaka (Villach) otkazao desni motor. Jedan od putnika je kasnije ispričao kako je posle snažne eksplozije video varnice, a odmah potom pilot je obavestio putnike o kvaru i vratio se na Brnik. Sreća je da se piloti na slične nezgode pripremaju u simulatorima i tamo dožive "kvar motora" bar jednom u šest meseci, tako da slovenački pilot nije imao problema sa spuštanjem.

Kasnije se ispostavilo da je u oba slučaja u pitanju bila ista greška - oštećenje lopatica u kompresoru. Motor koji je otkazao januara imao je 9600 sati letenja, a motori u Erbasima menjaju se na 12.000 sati. Statistike potvrdjuju da su slični kvarovi zabeleženi na 20 od 370 motora koji su trenutno u pogonu na avionima. Ono što je neobično, jeste da su se dva takva kvara desila upravo na letilici Adrie i to u razmaku od svega nekoliko dana. Pavel Prhavc, vodja održavanja Adrie, zaključuje "da to nije normalno", a inspektor za saobraćaj traži "oštriju kontrolu" u Adriji. Jesu inspektori utvrdili da je u Adriji sve u najboljem redu, ali su istovremeno mediji počeli da provlače priče kako je moguće na "crnom" tržištu kupiti polovne motore i druge delove koji su obnovljeni "kao novi", sa svim pratećim papirima, te da je to zona za veliki biznis. Zvanični podaci takodje potvrdjuju da se najveći deo avionskih nesreća za koje je kriva tehnika dešava kompanijama manje razvijenih zemalja, čiji avioni često lete sa neispravnim ili neorginalnim delovima.

Odgovorni u Adriji su odbacili mogućnost da je takva praksa moguća u njihovoj kompaniji. Sumnje su ipak ostale. Najveći problem Adrije i sličnih kompanija je da se kadrovi u avijaciji stalno "rotiraju" i da su zato na neki način često povezani s kompanijom. Tako se i u bliskoj prošlosti dešavalo - na sreću bez većih posledica - da je Adria (koja servisira i vladin avion) sama obradjivala" uzroke svojih incidenata. Jeste da saobraćajni inspektorat u poslednje vreme ima svoje avio-stručnjake, tako da je opasnost "duple igre" nešto manja, ali je tzv. "drugo mišljenje" o uzrocima incidenata i ovog puta izostalo. Otuda je "oštrija kontrola" završena bez rezultata, a uzrok otkazivanja motora ni do danas nije otkriven. Incident sa vladinim avionom je na kratko aktuelizovao to pitanje. Ponovo bez konkretnih odgovora.

U Adrii Airways je zaposleno oko 50 mehaničara koji na svakih 400 do 500 sati letenja obave sve propisane preventivne preglede i servise na avionima, dok se generalni servis obavlja na 10 godina. Pouzdanost kompanije se meri u postocima izvedenih letova, a donja granica je oko 97 odsto. Slovenački inspektori raspolažu "tajnim" podacima za sve evropske avio-komapnije, i poredjenje sa Adrijom uopšte nije loše, naprotiv. Od 1989. godine Adrijin prosek je 99,34 odsto. Za Adriju, koja je u najbolja vremena imala 13 aviona (zbog smanjenog tržišta je posle osamostaljenja prodala deset McDonald Douglasa 80, 81 i 82, tri DC-9 i dva Dasha 7) a sada ima tri Airbusa A 320 sa 156 mesta i četiri moderna iako manja "kanadera" sa 48 mesta, to nije loš podatak. Ono što smeta je činjenica da su uzroci statistički neverovatnih kvarova obavijeni velom tajne. Slovenačko zdravstvo je tek pre nekoliko godina uvelo praksu "drugog mišljenja", tako da svaki pacijent ima pravo da mišljenje svog lekara proveri i na nekoj drugoj adresi. Slična praksa očito do ulaska Slovenije u Evropsku Uniju neće biti sprovedena i za proveru kondicije domaćih aviona.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)