Radnicka je tuga pregolema
Vlada u Makedoniji slepa za socijalni bunt koji joj preti. Deset zaposlenih u zemlji izrdzava 14 penzionera i 15 nezaposlenih ciji broj iznosi oko 367 hiljada. Tracak nade za armiju obespravljenih, ponizenih i potlacenih, koja stalno raste, pretstavlja smena na kormilu Veca Savesa Sindikata, do koje je doslo nakon deset godina.
AIM Skopje, 28.03.2002
To da se Makedonija odavno nalazi na rubu socijalnog ponora nije neka novost. Visegodisnja tranziciona i lanjska politicka kriza sa oruzanim sukobom, te ne odgovarajuca briga vladajuce oligarhije za sudbinu malih ljudi u novonastalim uslovima, su ucinili svoje. Nezadovoljstvo radnika je ogromno i svakim novim danom i dalje raste. Zemlji, to vec i vrapci na grani znaju, najozbiljnije preti bunt obespravljenih, ponizenih i gladnih!
Da ovo nisu samo prazne reci najbolje govore dogadjaji protekle sedmice. Prvo su svoje pravo na socijalnu sigurnost u slucaju nezaposlenosti i na dostojinstveniji zivot zatrazili, ispred zgrade Vlade i Sobranja, radnici nekoliko kolektiva gubitasa. Zatim su prvi puta u istoriji ove zemlje, u strajk stupili piloti i tehnicko osoblje Ratnog vazduhoplovsta i protiv vazdusne odbrane Armije Makedonije. I najzad je, najavivsi generalni strajk, reforme po dekretu odbilo 15 hiljada zdravstvenih radnika kojima je otkaz buducnost.
Pozivajuci se na onu staru poslovicu da "majka ne uzima dete u ruke dok ne zaplace" na ulice glavnog grada su izasli ogorceni pretstavnici 39 kolektiva gubitasa cija sudbina, po nalogu MMF i Svetske banke, mora biti resena do kraja godine po principu "prodaj, ili likvidiraj". Medju njima su nekada najveci industrijski kapaciteti u zemlji HEK "Jugohrom", FAS "11 Oktomvri", Tekstilna industrija "Makedonka" i drugi u kojima je egzistenciju obezbedjivalo 7380 radnika.
Suoceni sa bezizlazom situacije u koju su dovedeni, radnici su bucno od vlastodrzaca trazili "milostinju"- da ih sve ne salju pod stecaj, da se potrude da sto veci broj preduzeca i proizvodnih pogona ociste od dugova i restartiraju, te da onima koji ce, ipak, morati da ostanu bez posla, obezbede pristojnu otpremninu i dugorocne socijalne benificije. Trazili su da im se isplate zaostale plate i doprinosi za socijalno i penzijsko osiguranje, da im se da otpremnina, predvidjena pozitivnim zakonskim propisima, od jedne do najvise dvanaest prosecnih zarada i to odjednom, a ne na rate, te da se preko Zavoda za zaposljavanje, onima koji imaju vise od 25 godina radnog staza, daje mesecno minimum 50 eura. I to ne samo 18 meseci, vec do novog zaposljavanja, ili sticanja nekog od uslova za odlazak u penziju. To prakticno znaci da se novim zakonom vrate stara resenja koja su pre par godina ukinuli svetski finansijski zandari. Izracunali su da ce Vlada rebalansom biti u stanju da iz budjeta obezbedi za tu svrhu o,5% , odnosno potrebnih pet miliona eura. Ubedjeni su da, ukoliko postoji dobra volja, to ne bi trebalo da bude neki veliki problem.
Nazalost, njihova matematika se ne uklapa u vladine racunice. Ministar finansija Nikola Gruevski kategoricno odbacuje mogucnost vracanja starih resenja za gubitase i retroaktivnost koja se trazi, jer bi to za Makedoniju, kaze, bilo pogubno. Znacilo bi raskid odnosa sa MMF i SB, a zaustavilo i odobrenu pomoc na nedavno odrzanoj briselskoj donatorskoj konferenciji. Stoga, uprkos obecanjima koja su ogorcenim strajkacima dali poslanici, kako iz redova opozicije, tako i iz vladine koalicije, makedonski Parlament tokom sedmice sto ostaje za nama, nije uspeo, a, cini se, niti ima nameru, da ispuni preuzetu obavezu. Stoga je masovni strajk gubitasa sve izvesniji.
Neslavno je prosao i prvi trodnevni strajk zaposlenih pilota, avio meahicara, i drugog tehnickog osoblja ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdusne odbrane makedonske Armije.
Potresno i za vecinu obicnih smrtika, krajnje neverovatno, su zvucale ispovesti pojedinih strajkaca u vojnim uniformama koje su posredstvom elektronskih i stampanih medija doprle u javnost. "Za vreme ratne krize smo bili zive mete, prica jedan od revoltiranih pilota avijona "Suhoj" i helikoptera MI-24 . Vracali smo se izresetanim letilicama. Niko nas nije pitao kako smo, kako zivimo sa platom od 11000 denara, dakle sa manje od 200 eura, koja je inace duplo manja od zarade kolega zaposlenih u policiji. Kako nam je u skromnim iznajmljenim stanovima, kako se cesto, hranimo pokvarenim konzervama koje se ni psima ne daju."
Zahtevi vazduhoplovaca za postovanje profesionalnog dostojanstva i vece plate datiraju iz daleke 1992 godine, ali ni jedan ministar do sada nije pokazao ni sluha ni razumevanja. Traze izmenu pravilnika o platama kako bi im se povecao broj bodova i njihova vrednost izjednacila na nivou cele Armije. Insisiraju da sa Ministarstvom odbrane potpisu kolektivni dogovor u kojem ce se adekvatno valorizovati specificnost i tezina posla koji obavljaju, sto podrazumeva resenje i stambenih problema, zatim da im se retroaktivno isplate zaostali doprinosi, da se donese pravilnik o zastiti na radu, kao i Zakon o sluzbi u ARM koji u necijoj ministarskoj fijoci "cuci" celu deceniju.
Resorni ministar Vlado Popovski je primio i saslusao delegaciju pilota, obecao da ce njihove zahteve preneti i podrzati na vladinoj sednici, ali nije hteo da potpise ponudjeni obavezujuci dokumenat. Portparol generalstaba, pukovnik Blagoje Markovski, kaze da podrzava opravdane zahteve pripadnika RV i PVO, ali i da mnogi od njih ne mogu biti uvazeni, jer za to trenutno ne postoje materijalni i pravni uslovi. Inace, strajk je dobio podrsku gotovo svih pripadnika ARM. Odvijao se strogo na osnovu zakonskih pravila, pa bezbednost makedonskog neba i borbena gotovost jedinice, ni jednog trenutka, nisu bili dovedeni u pitanje. Pregovori sa ministrom ce trajati joj koji dan, nakon cega sledi druga runda strajka i primena novih metoda pritisaka da bi se zeljenio ostvarilo.
Treba naglaiti da su oba navedena strajka odrzana pod patronatom i organizacijom Veca saveza Sindikata, te uz snaznu podrsku svih clanova Unije nezavisnih Sindikata.
Vece saveza Sindikata Makedonije je proteklog vikenda dobilo novo rukvodstvo. Dogodilo se to na 16 Konresu odrzanom u Ohridu. Citavih deset godina je bilo potrebno radnicima ove zemlje da smognu snage da to ucine. Vecni Zivko Tolevski je skinut sa trona tesnom vecinom od svega tri glasa delegata i to u drugom krugu izjasnjavanja. Tokom decenije vladavine nije uspeo da izbori ni minimum prava za trudbenike ove zemlje, a bio je, kako mu je na Kongresu prigovoreno, majstor u balansiranju izmedju vlade, clanstva i vlastitih interesa. Na startu njegovog mandata, sa premijerom ekspertske vlade Nikolom Kljusevim, bila je dogovorena najniza plata radnika od tadasnjih 360 DM, odnosno sadasnjih 185 eura. Nikada nakon toga ni jedan kolektivni dogovor s vladom nije potpisan, a cena rada je svedena na bednih 120 pokojnih DM, odnosno na 60 eura. Najcesce je reagovao sa zakasnjenjem, bio veoma neodlucan i popustljiv i redovno, pod izgovorom da se sacuva socijalni mir, prihvatao ono sto vlada ponudi. Ostace, dakle, zapamcen po tome sto nije uspeo da se izbori za odredjivanje najnize cene radnickog znoja, ali i po "genijalnosti" da u zamenu za regres za godisnji odmor, za sta se, inace, najcesce masovno izlazilo na ulice, dobije kante smrdljivog sira, pite kaskavalja, pakete ulja i secera, razne vrste suvomesnatih i drugih prehrambenih proizvoda. To sto je na par dana pre Kongresa, navodno samo zbog loseg vremena, odlozio generalni strajk gubitasa, po oceni analiticara, doslo mu je glave.
Novi radnicki lider Vanco Muratovski, predsednik Sindikata zaposlenih u
organima drzavne uprave, provosudja, organizacija i udruzenja gradjana
UPOZ je aktivista koji je slavu stekao organizacijom proslogodisnjeg
tromesecnog strajka sudova, najduzeg protesta u zemlji koji je uspesno
okoncan. Obecao je radnicima da ce pod hitno reformirati Vece Saveza
Sindikata Makedonije, da ce biti odlucan i nepokolebljiv borac za
ucvrscivanje jedinstva i ostvarivanje njihovih prva, da ce primenjivati
posve drugacije metode u radu od prethodnika i da ce povratiti ugled i
moc organizacije. Zakleo se javno,sa kongresne govornice, da ce na
kormilu sindikalne vlasti ostati samo jedan mandat. Kao prioritete je
naveo utvrdjivanje najnize cene rada od 120 eura za obicne radnike,
odnosno od 250 eura za one sa visokom skolskom spremom, vez specificnih
profesionalnih dodataka, te obezbedjenje socijalne sigurnosti radnika iz
kolektiva koji godinama negativno posluju. Time je uneo, bar onima koji
su mu poverovali, tracak nade medju krajnje razocarane makedonske
"proletere". Njihov broj nazalost nije veliki.
Predugo su u ovoj zemlji mnogi gazili data obecanja i izneveravali radnicka ocekivanja. Da i sa ovom smenom sindikalnih celnika ne bude samo "sjasi Kurta, da uzjase Murta" Muratovski ce morati da se "debelo" oznoji i na delu pokaze sto pre. Analiticari mu savetuju da ne zuri i da bude oprezan. Jer, malo je verovatno da ce ga korumpirana vlada, njene javne sluzbe i dokazano nesposobne menadjerske elite, u izbornoj godini kakva je ova, pustiti da bez problema radi kako je naumio i najavio. Zameraju mu sto je prvog radnog dana pozvao vladu da promeni svoj odnos prema Sindikatu. Porucuju mu da o tome ne brine, vec da radnicku organizaciju oslobodi politike po meri bivseg socijalistickog sistema, da je transformita na principima nevladinih grupa koje ce biti u stanju da zastupaju interese svih radnika, kako zaposlenih, tako i nezaposlenih, po kojima je Makedonija godinama evropski rekorder.
Kao dokaz koliko je u ovoj zemlji "radnicka muka golema" navode da deset zaposlenih u zemlji izrdzava 14 penzionera i 15 nezaposlenih. Bez posla je oko 40% radno sposobnog stanovnistva, ili 367.400 ljudi. Prema poslednjim podacima drzavnog Zavoda za statistiku u januaru 2002 godine je bilo registrovano 247.100 penzionera, ili 2,4% vise nego u istom periodu lane. Socijanu pomoc prima vise od 80 hiljada gradjana, a nadoknadu po osnovu nezaposlenosti 41.600 radnika proglasenih tehnoloskim viskom zadnjih godinu i po dana.
Mnogi tranzicioni procesi u Makedoniji su pri kraju, kao na primer privatizacija. Kompanije su dobile kakv -takav titular. Zemlja gradi svoj kapitalizam, pa je definiranje jasnih odnosa izmedju vlasnika, menadzera i radnika prioritetan zadatak, a ne kurs ka aktuelnoj vladajucoj garnituri, poruka je nezavisnih ekonomskih analiticara novoizabranom sindikalnom lideru.
BRANKA NANEVSKA