Vlada I Koalicija Povratak

Priština, 26.03.2002.

Politički predstavnici kosovskih Srba ne žele poljoprivredu, ni šume, ni sela. Barem tako zvuči njihov stav koji izražava duboko nezadovoljstvo podelom ministarskih fotelja u Vladi Kosova, stvorene na osnovu opštih izbora održanih 17. novembra prošle godine. Nakon tri meseca razgovora, u momentima i veoma teškim, predstavnici kosovskih Albanaca su se ''sporazumeli'' da osnuju Vladu ''široke koalicije''. Prema sporazumu čiji je ''svedok'' bio novi šef Misije OUN za Kosovo (UNMIK) Michael Steiner, tri glavne albanske partije, Demokratski savez Kosova (LDK), Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) su odlučile da predsednik Kosova bude Ibrahim Rugova (predsednik LDK), a premijer Bajram Rexhepi (iz PDK Hashima Thacija). Od devet ministarstava koliko je bilo odredjeno da ima Vlada Kosova, autori ovog sporazuma su se dogovorili da osnuju deset. Na čelu osam ministarstava su predstavnici albanskih partija, a preostala dva pripala su predstavnicima manjinskih zajednica. Tako, na čelu ministarstva za zdravstvo, imenovan je Numan Balić iz bošnjačke ''Koalicije Vatan'', a ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj je dodeljeno ''Koaliciji Povratak'', koja predstavlja kosovske Srbe.

Predstavnici ove Koalicije su iskazali nezadovoljstvo takvom podelom ministarstava, iako su odredili i čelnika tog ministarstva. Administrator Steiner je na skupštinskom zasedanju gde su i izabrane pomenute institucije vlasti kazao da se radi o Goranu Markoviću, ali i dodao da još uvek to nije zvanično potvrdjeno od strane Koalicije Povratak.

Institucije Kosova, odnosno sporazum izmedju glavnih albanskih političkih partija izglasan je u ''paketu'', a neslaganje jednog dela pripadnika Koalicije Povratak nije uticalo na raspoloženje većine poslanika u parlamentu Kosova.

Šta je po sredi? Rasprostranjeno je mišljenje kako kod lokalnih albanskih političara tako i medjunarodnih predstavnika na Kosovu da su stavovi srpskih poslanika ''pomućeni'' od strane zamenika premijera Srbije Nebojše Čovića, ''andjela zaštitnika'' (kako ga ovde već nazivaju) srpske zajednice na Kosovu. Pošto je napisao pismo prepuno optužbi na račun premijera Kosova Bajrama Rexhepija, optužujući ga za navodne počinjene zločine tokom rata na Kosovu (što je nakon samo nekoliko dana demantovao, pod jakim pritiskom njegovih medjunarodnih sagovornika u kabinetu g. Steinera, odnosno priznao da njegova Vlada ne poseduje optužujuće dokumente protiv Rexhepija), tražeći čak i odlaganje sednice Skupštine Kosova, on je doputovao u Prištinu gde je dobio ''hladan tuš'' od strane novog šefa UNMIK-a Michaela Steinera. Ovaj poslednji je jasno stavio do znanja gospodinu Čoviću da je (kako se ovde po političkim kuloarima kaže) ''medeni mesec'' sa njegovim prethodnikom Dancem Hansom Haekkerupom okončan, i jasno je istakao da ''Priština nije Beograd, a Beograd nije Priština'', i da neće dozvoliti mešanje Beograda u poslove Kosova kao što se on neće mešati u poslove Beograda...

Gospodin Steiner je, ako ništa drugo, zadobio simpatije kosovskih Albanaca, koji su počeli da se ''hlade'' u odnosu na UNMIK, posebno što se veruje da su njegove strukture u vreme mandata gospodina Haekkerupa bile veoma vezane za gospodina Čovića. Potpisani dokument izmedju ove dvojice novembra prošle godine, kojim je dato ''zeleno svetlo'' kosovskim Srbima da uzmu učeće na opštim izborima, pretvorio se u najomraženiji dokument medju Albancima i sve što njima ne ide u prilog oni su počeli da traže čak i izmedju redova tog dokumenta.

Vlada Kosova je napokon započela sa radom (još uvek bez ureda i sredstava za rad), ali i bez srpskog ministra u svojim redovima. Koalicija Povratak je u medjuvremenu doživela i prvi duboki razdor zbog neslaganja izmedju njenih predstavnika sa centrom u Gračanici i poslanika sa severa Kosova. Dva dana nakon prvog konstitutivnog sastanka Vlade Kosova predstavnici Koalicije kosovskih Srba najavili su da će dalji tok razgovora možda doneti odluku da li će oni učestvovati u radu Vlade ili ne. Oni kao uslov zahtevaju još jedno ministarstvo, što bi podrazumevalo izmenu i Ustavnog okvira što je veoma teško, ako ne i nemoguće ostvariti. Taj zahtev je iznet u susretu poslanika Koalicije Povratak na kojem je učestvovao i zamenik premijera Srbije i šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović, održanog u Zvečanu nadomak Mitrovice. Tu je izneto njihovo nezadovoljstvo podelom ministarskih resora u kabinetu premijera Bajrama Rexhepija. Jedan od poslanika ove Koalicije i član predsedništva skupštine Kosova Oliver Ivanović je izneo da će eventualna odluka o njihovom ulasku u Vladu zavisiti od razgovora, odnosno prihvatanja njihovog zahteva od strane administratora Michael Steinera. Gospodin Ivanović je izjavio da je ''stav Koalicije da osim dodeljenog ministarstva traže i osnivanje ministarstva za povratak raseljenih lica'', obrazlažući to kao suštinski značaj za kosovske Srbe.

Medjutim, takav zahtev je do sada odbacivan od strane premijera Kosova koji je isključio mogućnost da njegova Vlada pretrpi promene. On je ustvrdio da je predstavljanje kosovskih Srba u Vladi u skladu sa strukturom stanovništva Kosova i da se može razgovarati o njihovim nezadovoljstvima, ali da je pitanje Vlade završeno. ''Vlada je, s druge strane, odlučna da radi na integraciji nacionalnih manjina u institucije Kosova. Medjutim, odredjeni politički krugovi u Beogradu žele da iskoriste kosovske Srbe kao instrument za održavanje zategnute situacije'', ustvrdio je Rexhepi. Ipak, Rexhepi bi pristao da u njegovom kabinetu bude angažovan jedan visoki savetnik za pitanja raseljenih Srba, ponuda g. Steinera poslanicima Koalicije Povratak. U okviru ovog pitanja šef UNMIK-a je ponudio i angažovanje u njegovom kabinetu sa odgovornim osobama koje će se takodje baviti ovom problematikom. Međutim, druga strana, još uvek čvrsto zahteva: ili ministarstvo ili neulazak u Vladu Kosova.

Novoizabrani kosovski funkcioneri i medjunarodni zvaničnici na Kosovu ne kriju da je od veoma velikog značaja da kosovski Srbi budu uključeni u ovdašnje institucije i da se ''manu uticaja Beograda''. Čak, je administrator OUN na Kosovu poručio da ovdašnji Srbi treba da sami odlučuju o svojoj budućnosti. No, izgleda da oni još uvek ne mogu da odlučuju o sebi. Rada Trajković šef parlamentarne grupe od 22 poslanika Koalicije Povratak je ''primorana'' da daje objašnjenja i u kabinetu jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice o čestim susretima sa administratorom Steinerom. Iz tog razloga ona je bila optuživana od strane njenih kolega sa severa Kosova, koji su se javno žalili da nisu informisani o njenim susretima sa civilnim administratorom. Takodje, mada ne transparentno, oni je optužuju i da je od šefa UNMIK-a prilikom podele ministarstava tražila za Koaliciju povratak ministarstvo za energetiku, koje uopšte ne postoji kao takvo u Ustavnom okviru Kosova. S druge strane, ona je optužila svoje kolege sa severa Kosova da su implicirani u ''kriminalne radnje''. Zamenik srpskog premijera, g. Čović je izjavio da će zatražiti pokretanje istrage od strane UNMIK-a i KFOR-a, ali i do strane državnih organa Srbije u vezi tih optužbi, slučajno ili ne ''zaboravljajući'' da se sam na tom sastanku u Zvečanu pojavio sa dosijeima troje lidera ove Koalicije: Rade Trajković, Olivera Ivanovića i Gojka Savića. Sastanak je završen tako što je svima, sa manje ili više glasova, izglasano poverenje ostalih poslanika.

U svakom slučaju, kada je u pitanju učešće Koalicije Povratak u Vladi Kosova, nisu ni do danas napravljeni pomaci. Svaka od strana je ostala čvrsto na svojim pozicijama. Ipak, politički posmatrači su već zapazili karakterističnu činjenicu da je tzv. ''albanski sindrom'' već prenesen na njihove srpske kolega u skupštini Kosova. Ako je Albancima bilo potrebno tri meseca da dodju do sporazuma, još uvek se nezna koliko će biti potrebno njihovim kolegama za prevazilaženje jaza koji se sve više produbljuje usled optužbi i protivoptužbi ''zbog zloupotrebe ili umanjavanja nacionalnih interesa''.

AIM Priština, Besnik BALA