Prvo zahladjenje u odnosima Tirane i Beograda

Tirana, 19.04.2002.

U Tirani je izazvala čudjenje oštra reakcija SRJ na posetu premijera Albanije, Pandeli Majkoa, Kosovu 6. aprila. Albanski premijer je to lično izrazio izjavljujući 8. aprila da jugoslovenski protest kod njega izaziva samo čudjenje. Ministarstvo inostranih poslova SRJ je izrazilo protest posredstvom deklaracije kojom je optužilo Tiranu zbog toga što prethodno nije obavestila Beograd oko te posete, što Kosovo tretira kao državu, i zbog mešanja u unutrašnje stvari. Ne zadovoljavajući se samo ovim protestom, i zamenik premijera Srbije, Nebojša Čović je nekoliko puta oštro optužio Tiranu za provokaciju jugoslovenskih zvaničnika. Čak, zvaničnici Beograda su tom prilikom protestovali i zbog jednog potpisanog sporazuma o saradnji Banke Albanije i Banke Kosova, a što nisu uradili oko osrtalih ranije potpisanih sporazuma izmedju Tirane i Prištine.

Tinjajuća nervoza koja postoji u odnosima izmedju Albanije i SRJ je ovoga puta izbila na površinu, i Tirana je reagovala neuobičajeno brzo, odbacujući posredstvom glasnogovornika Vlade jugoslovenski protest. Kažemo neuobičajen, jer Tirana do sada nije odgovarala na ranije proteste MIP SRJ, kao što su protesti od januara ove godine oko pograničnih incidenata na granici sa Crnom Gorom, koji inače nisu dokazani.

Još od ulaska NATO trupa na Kosovo juna 1999. godine i kada je ono stavljeno pod administraciju OUN, pitanje poseta visokih državnih ličnosti iz raznih zemalja je predstavljalo crveni plašt za zvaničnike u Beogradu. Počev od američkog predsednika, zatim nemačkog kancelara, engleskog premijera, Generalnog sekretara OUN, pa sve do desetina ministara inostranih poslova, posetilo je Prištinu bez ikakvog obaveštavanja Beograda. Tokom Miloševićevog režima reagovanja su postala rutina, upućivanjem protestnih nota, ali nakon dolaska novih demokratskih zvaničnika činilo se da više ne postoji taj senzibilitet prema posetama stranih ličnosti Prištini. Za to vreme u Prištini su boravili predsednik Albanije, Rexhep Meidani, premijer Pandeli Majko tokom njegovog prvog mandata 1999. godine, bivši premijer Ilir Meta i mnogi drugi ministri. Izgledalo je da će se promenom režima u Beogradu to pitanje zaboraviti. Medjutim, prilikom posete albanskog premijera ponovo se oživljava stara praksa, iako je Tirana organizovala posetu posredstvom UNMIK-a i prvi susret u Prištini Majko je imao upravo sa šefom UNMIK-a, Michael Steinerom.

S druge strane, i UNMIK je odbacio protest Beograda zbog posete premijera Majkoa, iznova ističući da je organizovanje poseta visokih medjunarodnih ličnosti Kosovu u njegovoj ekskluzivnoj kompetenciji.

Sadašnje čudjenje zbog oštre reakcije Beograda upućeno na adresu Tirane povećava se još više ako se ima u vidu da je 14. marta na Kosovu boravila i ministar inostranih poslova Albanije, Arta Dade, i što tom prilikom nije bilo nikakvog reagovanja. Ne izgleda neumesnim mišljenje da nije u svemu tome toliko važno pitanje što Albanija navodno tretira Kosovo kao državu, već izgleda da se u Beogradu traži povod da bi se upozorila nova albanska Vlada. To bi se moglo nazvati i prvim zahladjenjem u odnosima izmedju dve države još od ponovnog uspostavlanja diplomatskih odnosa januara prošle godine, nakon trogodišnjeg prekida, kada je Milošević prekinuo odnose sa Albanijom i glavnim državama NATO za vreme vazdušne kampanje protiv Srbije marta 1999. godine. I, u stvari, nakon perioda koji je okarakterisan sa nekoliko susreta na visokom nivou izmedju bivšeg albanskog premijera Ilira Mete i srpskog premijera Zorana Djindjića, izgledalo je da se ušlo u period nekakve stabilnosti u odnosima izmedju dve zemlje.

Tokom godinu dana nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa izgledalo je kao da su oba glavna grada u stanju da prevazidju veliko i glavno pitanje koje stoji na sred puta bilateralnih odnosa, tj., pitanje Kosova. Poseban status Kosova kao protektorat pod medjunarodnom administracijom OUN i zaštitom mirovnih snaga pod komandom NATO, izgledalo je da će dozvoliti veći razvoj tih odnosa.

Medjutim, u oba glavna grada desili su se novi razvoji. U Beogradu, nakon parlamentarnih izbora na Kosovu i zaoštravanja sudara izmedju nacionalističke linije predsednika Koštunice i moderirane linije premijera Djindjića, konstatovano je povećanje nastojanja za potvrdjivanje pripadnosti Kosova SRJ. Ovo nastojanje ili oživljavanje pretenzija Srbije prema Kosovu nije gledano sa blagonaklonošću u Tirani, i to je imalo svoje efekte. Tako je nekoliko puta zaredom odložena planirana poseta Beogradu bivšeg premijera Ilira Mete, decembra i januara, jer bi podizanjem nacionalističkog talasa u Beogradu oko Kosova kompromitovao ishitreno zbližavanje zvaničnih krugova Tirane u očima albanskog naroda na Kosovu.

Čim je došao na čelo nove albanske Vlade februara meseca, premijer Majko je uputio hladan tuš na adresu Beograda ocenjujući albansko - jugoslovenske odnose kao ''public relations''. U stvari, Majko je posvetio poseban prioritet odnosima izmedju Tirane i Prištine. Tokom njegove posete Kosovu on je ekskluzivno ponudio luku Shengjin koja se nalazi na severu Albanije, reaktivirao je njegov projekat izgradnje puta koji bi povezivao Prištinu sa najvećom lukom Albanije -Dračom, i obznanio projekte i sporazume koji se tiču energije, transporta, turizma, trgovine, banaka itd., što je izgleda imalo svoj uticaj na reagovanje Beograda.

Sadašnji incident u odnosima izmedju Albanije i SRJ pokazuje da ni Tirani ni Beogradu neće biti lako, ako ne i nemoguće, da razviju medjusobne odnose, praveći se da pitanje Kosova ne stoji izmedju njih. I dok Beograd nastoji da potvrdi suverenitet nad Kosovom, predsednik Albanije Rexhep Meidani je nekoliko puta u njegovim medjunarodnim susretima definisao stav Albanije o Kosovu kao nezavisnom entitetu. Na Samitu SEECP održanog u Tirani 28. marta, vodjena je oštra borba oko zaključne deklaracije, gde se Albanija snažno usprotivila da se iza naziva Kosovo doda i skraćenica SRJ. Medjutim, nakon sporazuma izmedju Srbije i Crne Gore kada naziv SRJ više neće postojati, automatski i referenca u Rezoluciji 12 44 Saveta bezbednosti OUN o Kosovu će izgubiti pravnu valjanost. I ovaj jaz stavova i talase tenzija u odnosima izmedju Albanije i SRJ neće biti lako prebroditi sve dok se ne bude odredio konačni status Kosova. To znači da će optimisti u pogledu odnosa izmedju Tirane i Beograda morati da sačekaju još neko vreme.

AIM Tirana, Arjan LEKA