"Ekološke" nuklearne bombe, dobrodošle

Slovenija i oružje

Vest o novinama u američkoj nuklearnoj doktrini stavila je u neugodan položaj Drnovšekovu vladu koja je izmenom Pomorskog zakona otvorila pristaništa za brodove sa nuklearnim naoružanjem.

Ljubljana, 20.03.2002.

Tajni izveštaj Pentagona, obelodanjen u Los Andjeles tajmsu (Los Angeles Times), izazvao je u Sloveniji veliko interesovanje javnosti, naročito zato što se poklopio sa aktuelnim raspravama posle otvaranja slovenačkih luka za brodove sa nuklearnim naoružanjem. Američki "Los Andjeles tajms" je objavio šokantno otkriće da je Bušova administracija 8. januara ove godine zatražila od ministarstva odbrane plan upotrebe nuklearnog oružja protiv najmanje sedam zemalja, medju kojima su Kina, Rusija, Irak, Severna Koreja, Iran, Libija i Sirija. Ukratko, SAD nameravaju da upotrebe nuklearno oružje protiv "ciljeva sposobnih da se odupru napadu nenuklearnim oružjem", a sve to u znak "odmazde za napad nuklearnim, biološkim ili hemijskim oružjem", ili u slučaju "neočekivanog razvoja vojne situacije"...

Dokument koji je "iscureo" iz Pentagona otkriva i da SAD razvijaju "upotrebljivo" nuklearno oružje male snage, koje bi bilo zgodno za napade na podzemne bunkere i slične dobro utvrdjene objekte. Na izradi tzv. "mini nuklearnih bombi" (mini-nukes) već nekoliko godina rade američki istraživački timovi, pre svega u laboratorijama u Los Alamosu. "Mini-nukes" bi bile upotrebljene u "konvencionalnim konfliktima s državama trećeg sveta", a pre svega u obračunima sa dobro utvrdjenim diktatorima. Zna se da je irački diktator Sadam Husein (kao i svojevremeno Slobodan Milošević) dobro zaštićen od napada konvencionalnim bombama. Tomas Doler (Thomas Dowler), analitičar američke nuklearne laboratorije Los Alamos, detektovao je još

1. godine u članku pod naslovom "Odgovor na pretnju dobro naoružanog diktatora" ovaj "ozbiljan problem američke nacionalne sigurnosti". Izmedju ostalog, u Dolerovom članku piše da "SAD nemaju odgovarajući odgovor za opasnog diktatora koji upotrebljava biološko ili hemijsko oružje protiv jedinica SAD". Američki analitičar dalje ocenjuje da bi čak "i naše najmanje nuklearne glave - one snage bombe bačene na Hirošimu - bile tako razorne, da ni jedan američki predsednik ne želi da ih upotrebi". I umesto da te bombe plaše druge, sad su "prestravljeni" američki predsednici. Izlaz iz takve situacije Doler vidi u razvoju "mini-nukes", dakle malih, pa još "ekoloških" nukleranih bombi snage od 0,1 do jednog kilotona klasičnog eksploziva.

Tako su već 1997. godine počela prva testiranja bombe B61-11 sa raketnim motorom, koja se pri padu sa 12.000 stopa "ukopa" u zemlju do sedam metara dubine. Novi prototipovi bombe je trebalo da postignu još dublja "ukopavanja", kako nuklearna eksplozija ne bi izbacila na površinu opasnu radioaktivnu prašinu. Koliko su ovi eksperimenti poodmakli i ozbiljni pokazuju i izveštaji američkog Kongresa; iako američko zakonodavstvo zabranjuje istraživanja nuklearnog oružja snage manje od pet kilotona TNT, senatori Džon Vorner (John Warner) i Vejn Alard (Wayne Allard) uspeli su da u ovogodišnji budžet Pentagona ugrade amandman koji omogućava nastavak rečenih istraživanja. Jedinu prepreku Pentagonu sad predstavljaju američki nuklearni fizičari koji okupljeni u Savezu američkih naučnika (Federation of American Scientists) tvrde da bi atomske bombe čak i veoma male snage od 0,3 kilotona (300 tona TNT) posle penetracije ispod zemljine površine i detonacije ipak izbacile u atmosferu još uvek prevelik oblak zagadjene prašine.

Američki naučnici su izračunali da bi bombu od svega pet kilotona trebalo zakopati najmanje 196 metara duboko, odnosno - 100 kilotonsku bar 393 metara ispod zemljine kore. Jasno je da bi "kolateralna šteta" bila ogromna, zbog čega mini-nukes do danas nisu upotrebljene. Sada, medjutim, više ništa nije sigurno. Iako je "prirodna" snaga obične atomske bombe oko 10 kilotona, američki stručnjaci već rade na atomskim bombama koje bi imale svega 0,1 kilotona, dakle ukupnu snagu oko 15 do sada najvećih klasičnih bombi. A upravo tu se, po mišljenju mnogih američkih stručnjaka, krije nova opasnost. "Usavršavanjem primenljivog nuklearnog oružja male snage približavamo se opasnosti da izbrišemo sada jasnu granicu koja razdvaja nuklearani od konvencionalnog rata, što znači da bismo time i drugim državama omogućili legitimitet upotrebe sličnog naoružanja u regionalnim sukobima", upozoravaju američki nuklearni fizičari u jednom od članaka objavljenom u cehovskom časopisu (The Journal of the Federation of American Scientists).

Perspektive takvog sveta su jasne - umesto apokaliptičnog "poslednjeg dana" života na planeti posle upotrebe nuklearnog oružja, ljudska rasa je suočena s novom pretnjom - primenom nuklearnog naoružanja u "svakodnevnim" sukobima. Podsećanje da svega nekoliko grama plutonijuma, najopasnije materije na svetu, može bez problema da ubije milion ljudi, ni malo ne podiže optimizam u budućnost. A da je nova opasnost praktično već zakoračila u realnost, dokazuje činjenica da je od 2000. godine dalje u NATO-u na snazi nova vojna strategija, koja dozvoljava članovima NATO-a pravo "prve" upotrebe nuklearnog oružja. Nije, dakle, više u pitanju pravo odmazde (retaliation) već korišćenje nuklearnog oružja u "preventivne svrhe", za "prvi" napad, pa čak i za napad na državu koja nema nuklearno oružje.

Sve to u Sloveniji izaziva brojne polemike. Opisana vojna doktrina je u suprotnosti sa 124. članom Ustava Slovenije koji odredjuje da država prilikom "obezbedjivanja bezbednosti pre svega polazi od politike mira i kulture mira i nenasilja". Taj član Ustava je jedan od poslednjih fosilnih ostataka nekada jakog mirovnjačkog pokreta u Sloveniji, ali kako sada stvari stoje ispada da se slovenački političari više brinu za planove i želje Pentagona, nego za poštovanje sopstvenog Ustava, pošto nuklearno oružje u slovenačkim lukama nekako ne ide najbolje sa "kulturom mira i nenasilja".

Očito je da je slovenački parlament odlučio da se "neće držati Ustava kao pijan plota", pa je na široko otvorio vrata nuklearnom oružju. Pre nekoliko dana je i formalno počela da važi izmena zakona o moru, koju je sa 39 glasova "za" i 16 "protiv" (od 59 prisutnih poslanika) izglasao slovenački parlament čime je omogućeno uplovljavanje brodova sa nuklearnim oružjem u slovenačke luke. Zanimljivo je da je Slovenija pre godinu dana dobila nov zakon o moru, a jedna od tekovina je bila zabrana plovidbe za brodove na nuklerani pogon u slovenačkim vodama. Pod izgovorom da bi to moglo da osujeti napore Slovenije da udje u NATO, a na inicijativu opozicione Socijal-demokratske partije Janeza Janše, u parlamentarnu proceduru ulazi amandman koji briše pomenutu zabranu. Iako je protiv promene zakona ustalo čak i mnogo poslanika iz vladajuće koalicije, amandman je usvojen.

Džabe je Aurelio Juri (Udružena lista socijal-demokrata) upozoravao kolege poslanike da dosadašnji zakon o moru zabranjuje plovidbu nuklearnih brodova u unutrašnje, ali ne i u teritorjalne vode te da takvo rešenje primenjuju mnoge države. "Svi, koji smo taj član pažljivo pročitali razabrali smo jasan i hrabar stav Slovenije da, uprkos interesu za učlanjenje u NATO, ne participira u njenoj nuklearnoj doktrini," lamentirao je Juri. I poslanik Drnovšekove LDS Jaša L. Zlobec je bio protiv izmena Zakona. Zlobec je naglasio da situacija tokom godinu dana, od kada je Zakon o moru usvojen, nije ni malo promenjena, pa "nema smisla menjati nešto, čak i pre nego što iko to od nas traži. Iako smo politički i vojno mali, to ne znači da moramo uvek da savijamo kičmu, naročito ako to od nas niko ne traži". Predsednik opozicione Slovenačke nacionalne stranke Zmago Jelinčič dodao je debati bojazan od radioaktivne kontaminacije. Medjutim, sve te primedbe i argumenti nisu pomogli - izmena zakona je stupila na snagu.

Možda cela ova parlamentarna igra i ne bi podigla toliko prašine, da se protiv nuklearnog oružja na slovenačkom tlu nije izjasnilo 87 % ispitanika u istraživanjima javnog mnenja. Ovaj neprijatan podatak je u zvaničnom glasilu Slovenačke vojske prikriven na originalan način - objavljivanjem "blic" anketa i štampanjem neugodnih rezultata tako malim slovima, da je za čitanje potrebna lupa. Što nije pomoglo da se sanira činjenica da istovremeno sve više opada oduševljenje za NATO u slovenačkom stanovništvu. Koliko novembra prošle godine, većina ispitanika je još uvek bila "za" NATO. Potom je krenuo negativan trend i pad popularnosti. Prema podacima istraživanja koje je od Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani decembra 2001. godine naručila vlada, "za" ulazak Slovenije u NATO izjasnilo se 49,3 % upitanih, januara je cifra pala na 48,0 % ispitanika, a februara se zaustavila na 44,6 % poklonika ulaska u NATO.

Istovremeno je porastao udeo onih koji su izričito "protiv" ulaska Slovenije u NATO. Od 27,5 % u decembru 2001. godine, sada je postotak onih koji se protive ulasku Slovenije u NATO porastao na 32,5 %. Razlog za takav porast anti-nato raspoloženja je negativna kapanja, u kojoj propagatori ulaska Slovenije u NATO etiketiraju svoje oponente i odbijaju da "vode dijalog sa nekompetentnim sagovornicima". Takva nadmenost je postala meta kritika, ne samo od strane opozicionih i nezavisnih medija, nego čak i u "provladinim" medijima.

"Ako sam do nedavno verovao da punopravno članstvo u NATO-u ne može da nam šteti, onda sam posle poslednjeg javnog nastupa tri musketara (sadašnji i nekadašnji ministar odbrane te ministar spoljnih poslova) na televiziji konačno shvatio da bi takvo članstvo bilo veoma nepotrebno i štetno. Ne zbog uverljivih nastupa oponenata u toj emisiji, nego zbog katastrofalne predstave musketara," piše Bojko Jerman u uticajnom "Subotnom prilogu", sedmičnom dodatku slovenačkog dnevnika Delo. Brzopleti potezi Drnovšekovog kabineta, koji Sloveniju nasuprot decenijama vanblokovske i antinuklearne politike u vreme nekadašnje SFRJ sada preko noći pretvaraju u lansirnu rampu za ofanzivno i "prihvatljivo" nuklearno oružje, sigurno neće smanjiti kritike na adresu pro-nato kursa zvanične Ljubljane.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)