Zemlja bolesnih ljudi

Zdravlje nacije

Ljudi su deprimirani, umorni, pod hroničnim stresom,gotovo svaki čovek pati od neke vrste potisnute depresije.To stvara katastrofalnu sliku mentalnog zdravlja nacije. Broj samoubistava kod svih kategorija stanovništva, a pogotovo mladih i penzionera je u porastu. Bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija) uzimaju maha. U proseku dve trećine dece od 13 godina već proba neku vrstu "trave>.

AIM, Beograd, 16.3.2002.

U Srbiji godišnje umre 100 hiljada ljudi. Oko 60 odsto uzroka smrtnosti čine bolesti srca i krvnih sudova.Na drugom mestu su maligni tumori, od kojih svake godine umre blizu 20 hiljada stanovnika. Za poslednjih deset godina smrtnost od kardiovaskularnih i malignih oboljenja povećana je za 25 odsto.

U poslednjoj deceniji broj pokušaja samoubistava kod mladih do 25 godina porastao je za 200 procenata .Svaki drugi čovek pati od nesanice.

Medicinski stručnjaci takvu sliku zdravlja nacije dovode u direktnu vezu sa uslovima života,sa onim što su ljudi preživeli za poslednjih desetak godina,ali i sa odnosom društva,odnosno države prema unapredjenju zdravlja stanovništva.

Na primeru kardiovaskularnih oboljenja pomenuti faktori rizika doveli su do naglog porasta smrtnosti, naročito kod mladjih ljudi od 30 do 40 godina.U Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici je 2000.godine primljeno 800 bolesnika sa akutnim infarktom, a 2001.g. čak 1100. Profesor dr Dragan Benc, direktor kardiologije objašnjava da je reč o situaciji egzistencijalnog tipa i da je takva slika karakteristična za zemlje sa nižim standardom.Ljudi koji, na primer, pate od povišenog krvnog pritiska ili dijabetesa, moraju da izdvoje pozamašnu sumu novca za uredno lečenje. U našim uslovima, tu je i problem sa nestašicom lekova i nabavkom insulina. Na sve to dolazi još i stalna izloženost akumuliranom stresu koji je, opet, posledica naše ekonomske situacije.Ni prognoze nisu optimistične, jer iskustvo zemalja u tranziciji(Rumunija, Bugarska, Rusija) pokazuje da procenat oboljenja i dalje raste.

Slična je situacija i sa malignim oboljenjima."Svake godine oboli oko 30 hiljada ljudi, a umre oko 20 hiljada. Povećanje smrtnosti iznosi oko 10 odsto i u najvećoj meri je posledica Černobila, ali i procesa starenja stanovništva. Sa posledicama uslova i načina života tek ćemo se suočiti.Predvidja se da će broj obolelih i umrlih od raka do 2021.g. porasti za 30 odsto", upozorava prof. dr Miodrag Djordjević, direktor Centra za nauku u KBC "Bežanijska kosa".

Naš narod davno nije doživeo jedan duži period mirnog vremena u kome može da bude u potpunom fizičkom, psihičkom i socijalnom blagostanju. Ljudi su deprimirani, umorni, pod hroničnim stresom. Gotovo svaki čovek pati od neke vrste potisnute depresije.To stvara katastrofalnu sliku mentalnog zdravlja nacije. Broj samoubistava kod svih kategorija stanovništva, a pogotovo mladih i penzionera je u porastu. Bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija) uzimaju maha. Polovina gradjana povremeno ili stalno konzumira alkohol. U proseku dve trećine dece od 13 godina već proba neku vrstu "trave>. U Srbiji puši polovina muškaraca i trećina žena, 40 odsto stanovništva se nepravilno hrani.

Rezultat pada životnog standarda i nemogućnosti obolelih da se leče je sve prisutniji strah od bolesti. Novosadrska agencija SKAN već 12 godina se bavi istraživanjem strahova. Od 1996.g. na prvom mestu, od svih strahova, je strah od bolesti.Njega kao najprisutniji prepoznaje skoro 80 odsto ljudi. To je podatak koji nameće potrebu krajnje ozbiljnog i odgovornog pristupa celog društva tom problemu, u smislu prevencije.

Institut za zdravstvenu zaštitu "dr Milan Jovanović- Batut", kao državna institucija, započeo je nacionalnu kampanju za unapredjenje zdravlja i prevenciju faktora rizika. Cilj je da se gradjani edukuju i motivišu da sami učine nešto za svoje zdravlje, da promene navike i spreče pojavu bolesti ili ih odlože za docnije periode svog života. Oslanjanje na svest i savest pojedinca, medjutim, teško može da garantuje bolje i trajnije efekte. Za to je neophodan nacionalni program kojim bi se obezbedila dobra koordinacija , ali i finansijska sredstva.

Prevencija bolesti je, na posletku, ekonomska kategorija, a u Srbiji je već duže vreme upražnjeno mesto ministra zdravlja.

Olivera Stajić (AIM)