"Ne umri Makedonijo do zelene trave"

Ono sto se 12 marta dogodilo u Brislu, na petoj donatorskoj konferenciji za Makedoniju je prevazislo ocekivanja i najvecih optimista. Obecanih cak 578 miliona eura za sanaciju ratnih steta, povratak ekonomskim i politickim reformama, su izazvali prvo sok, a zatim i, po oceni ekonomskih analiticara, neopravdanu euforiju.

AIM Skopje, 14.03.2002

Prisutni predstavnici 38 zemalja i 19 medjunarodnih organizacija u Brislu, na petoj donatorskoj konferenciji za Makedoniju su velikodusno najavili da ce iz svojih budzeta za sanaciju posledica politicko - bezbednosne krize u ovoj zemlji, njen povratak ekonomskim reformama i izgradnji multietnickog drustva na osnovu ohridskog mirovnog Sporazuma obezbediti, ne 256, vec 307 miliona eura. To je 51 milion vise od onoga sto je od njih trazeno. Na opste iznenadjenje, posebno su jos obecali da ce dati vanrednih 271 milion eura za finansiranje raznih projekata kako bi se pokrenuo novi razvojni ciklus, povecalo zaposljavanje i ublazilo siromastvo. To je ono o cemu u zemlji svi odavno sanjaju. Realizacija projekata, sto je vrlo vazno, ce se dogovarati ponaosob i bilateralno.

Prva saznanja govore da su donatori bili restriktivni samo kod zahteva za pokrivanje rupa u makedonskom platnom bilansu. Umesto trazenih 185 miliona eura obecali su 12 manje, odnosno 173 miliona. Za sve ostale namene nisu stedeli kesu. Pa je tako za sanaciju infrastrukturnih objekata, kuca i povratak raseljenih obecano 85 miliona eura, sto je bezmalo duplo vise od trazenih 45, i oko 10 miliona vise od predracuna za rekonstrukciju do kraja tekuce godine. Takodje, bezmalo dva puta vise od planiranih 25 miliona eura, dakle 49 miliona, je odobreno za implementaciju ohridskog Sporazuma.

Pojedinacno, sa 207 miliona eura, Evropska unija je najveci donator. Evropska Komisija je obecala 104 miliona eura, a razliku od 103 milona, zemlje clanice. Medju njima je najdarezljivija bila Nemacka sa obecanih 73 milona eura, zatim Holandija sa 30 miliona, Grcka 14 i td. Sjedinjene Americke Drzave su Makedoniji obecale pomoc od 116 miliona, Svetska banka 50, Japan 12 miliona eura, i da ne nabrajamo dalje. Brojke su jos uvek samo nezvanicne.

Za sada je neizvesno koliko je od obecanog novca poklon, a koliko povoljni krediti koje ce kad-tad morati da se vrate. Dok organizatori Konferencije Evropska Unija i Svetska banka, kao i makedonska vlada svode racune, u javnosti su u opticaju razne brojke i spekulacije.

Nezavisni ekonomski analiticari upozoravaju da je novac na upravo odrzanoj donatorskoj konferenciji dobila Makedonija, a ne aktuelna vlada. Stoga, upozoravaju, nema razloga za euforiju i predizborni politicki marketing koji se i te kako oseca na svakom koraku. Iznenadjujucu darezljivost predstavnika medjunarodne zajednice, ocenjuju prvom pozitivnom investicijom za mir na Balkanu i tvrde da ni jedan cent pomoci nece stici u zemlju dok se ne ispune novi "domaci zadaci". Borba protiv korupcije je na prvom mestu i to je u Brislu celnicima drzave i vlade, svidalo im se to, ili ne, glasnije nego ikada pre, jasno dato na znanje!

Vladini predstavnici i njoj bliski mediji tvrde da je veci deo obecane pomoci u vidu grantova koji ce poceti da stizu vrlo brzo. Sigurni su da ce pregovori sa MMF za novi sten-baj aranzman, cime je uslovljena dodela novca za platno bilansnu i budzetsku podrsku, jedinih para koji ce direktno dobiti vlada, poceti u maju, a zavrsiti u junu. Posebno naglasavaju pohvale koje su na Konferenciji, navodno, upucene za uspesno sprovedenu reformu platnog sistema koja ce omoguciti da sve ostale donacije neometano idu preko nevladinih organizcija i preko Evropske Agencije za rekonstrukciju regiona, koja je u Skoplju nedavno otvorila kancelariju, do onih kojima je namenjena i najpotrebnija. Stoga predlog medjunarodne krizne grupe objavljen tacno na dan odrzavanja Konferencije u Brislu i Skolju istovremeno, za njih je neprihvatljiv i "smisljena, srecom neuspela, sabotaza koju treba sto pre zaboraviti"

Ministar finansija Nikola Gruevski, vidno zadovoljan ishodom briselske donatorske Konferencije, ocenjuje da je Makedonija najzad dobila snaznu politicku podrsku medjunarodne zajednice i dugo ocekivano priznanje za sve sto je tokom proteklih dvanaest meseci krize pretrpela i za njeno prevazilazenje uradila. Od potpisivanja mirovnog Sporazuma u Ohridu, preko promene ustava, do usvajanja zakona o razvoju lokalne samouprave i o opstoj amnestiji albanskih pripadnika UCK (ONA). Ministar smatra da ce pomoc biti snazna injekcija za oporavak domace, proslogodisnjim ratom iscrpljene privrede i velika sansa koja zemlju vraca na pravi put i koja se mora iskoristiti. U inervjuu drzavnoj televiziji, datom nakon povratka sa Konferencije, Gruevski je u ime vlade zahvalio svim donatorima i obecao da ce njihov novac biti trosen strogo namenski, transparentno i pod kontrolom drzavnog Komiteta za koordinaciju strane pomoci, kao i pod budnim okom posebnog radnog tela koje ce upravljati novcem za implementaciju mirovnog sporazuma. Nazalost, narodni izbranici u Sobranju nisu smogli hrabrosti da na poslednjoj sednici usvoje antikorupcijski zakon, sto ozbiljno dovodi u pitanje proklamovanu dobru volju ministra finansija i premijera.

Predstavnici opozicije i takozvani nezavisni mediji u faktu da Brisel nije odmah Skoplju dostavio detaljni obracun strukture i namene odobrenih donacija, prepoznaju, kako navode: "staru dobru praksu da se na ovakvim medjunarodnim skupovima, uglavnom, daju povoljni krediti sa dugim grejs periodom i rokom vracanja, a ne grantovi". Tvrde da su u ukupni saldo Konferencije ukalkulisana jos i sredstva koja su Evropska Unija, Holandija, ili Svetska banka odobrile Makedoniji krajem prosle i pocetkom ove godine. I u tome ne vide nista lose, jer se, kako kazu: "poklonjenom konju u zube ne gleda". Potstaknuti izvestajem Medjunarodne krizne grupe u kojem se navodi da korupcija u ovoj zemlji ugrozava opstanak drzave, parafraziraju i onu narodnu "Ne umri m... Makedonijo do zelene trave". Jer, imajuci u vidu neslavna iskustva iz proslosti, kazu, moze se lako dogoditi da sve ostane samo "mrtvo slovo na papiru". Potsecaju na neslavna iskustva od prethodne cetiri donatorske konferencije na kojima je Makedonija trazila oko 500 miliona dolara, obecali joj 300, a dobila na koriscenje svega 53 miliona, kao i na slavna fantasticna obecanja Pakta stabilnosti. Nakon dve godine tek sto je startovao prvi projekat, prosirivanje granicnog prelaza Blace prema Kosovu, sto je samo promil najavljivane pomoci tokom kosovske krize. Ocenjuju da ovom ne ocekivanom darezljivoscu medjunarodni mocnici pokusavaju da olaksaju svoju savest i da iskupe krivicu sto nisu na vreme uspeli da sprece prelevanje ratne krize s Kosova u Makedoniju!

Medjunarodni mentori su u Brislu izjavili da ce strogo kontrolisati svaku donaciju, kako novac zapadnih poreskih obveznika ne bi zalutao u privatne dzepove domacih politickih mocnika. Ekonomski strucnjaci savetuju da to treba prihvatiti ne kao nuzno zlo, vec kao izazov da se na svim nivoima u zemlji poveca stepen odgovornosti. Ne raduju se velicini obecane pomoci, mada je izuzetno cene, jer ona, kazu, samo potvrdjuje dubinu ekonomske krize i provalije u kojoj se Makedonija nalazi. Retko ko medju njima ima nesto protiv medjunarodnog antikorupcijskog supervizora, koji se za sada samo nezvanicno zagovara. Uvereni su da bi bilo dobro kada bi se data sansa iskoristila za izgradnju evropskih kontrolnih mehanizam u makedonski pravno-ekonomski sistem.

Obicni smrtnici, gradjani sa malim platama koje primaju neredovno, armija od 39% nezaposlenih, pretezno mladih ljudi, zatim onih proglasenih tehnoloskim viskom, koji su nakon donatorske konferencije otvorili sezonu strajkova, kao i korisnici socijalne pomoci, dakle, svi koji teret krize nose na svojim ledjima, misle da je uspeh Makedonije u Brislu samo cudo koje ce trajati tri dana, ili najvise, dok se ne odrze izbori, a u cuda kazu, odavno ne veruju!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA