Hoce li brat Ljube u Hag?

Famozni ministar unutrasnjih poslova doveo u veoma delikatnu, po njih, situaciju svoje partiske drugove u vlasti. Makedonija mora suradjivati sa Tribunalom u Hagu od 18 do 25 marta obavice se pripreme i ekshumacija tela poginulih zitelja sela Ljuboten u akciji policiskih specijalaca na kraju leta prosle godine. Pretpostavlja se da ce biti utvrdjeno da 10 poginulih jesu zitelji sela i civilne zrtve. Tako moze se dogoditi da njegovi supartijci obezbede dokaze koje ce najpopularnijeg makedonskog politicara kod Makedonaca odvesti na sud ui Hag.

AIM Skopje, 15.3.2002

Sredinom prosle nedelje ugledni "Wall Street Journal" u svom evropskom izdanju objavio je tekst o slucaju "Rastanska lozja" - likvidaciji sedam stranih drzavjana u neposrednoj blizini Skopja koje je oficijalna Makedonija optuzila da su teroisti koji su se pripremali napade na americku, nemacku i britansku ambasadu u Skopju - naslovljen kao "Trupe mozda su ubile sedam ljudi u Makedoniji". Shodno aluzii u naslovu, prva recenica u prvom paragrafu je jace intonirana: "Sedam navodnih islamskih eksteremista nedavno ubijenih u Makedoniji mozda su bili egzekutirani od strane vladinih trupa. Zapadni diplomati kazu da je operacija kalkulirana da bi licila na rat koji SAD vodi protiv terorizma". Sazeto i jasno u tekstu za ovaj slucaj se kaze da vladina verzija dogadjaja izaziva sumlju, te se kao argumente za sumlju navodi da su americki i drugi zapadni diplomati nisu primetili nikave pretnje u odnosu na njihovu sigurnost, citiraju zahtev specijalnog poslanika Evropske Unije (Alen Leroa) za nezavisnom istragom povodom slucaja - jer je slucaj sumljiv zbog nedostatka detalja oko pucnjave i jasnog motiva da neki elementi u makedonskoj vladi mogu imati da bi prenaglasili ucesce zemlje u ratu protiv terorizma. Citira se i portparolka EU Irena Gjuzelova: "Ima strasno mnogo pitanja koje se postavljaju, a jedina informacija koju imamo o ovom incidentu jesu izjave ministra unutrasnjih poslova".

Nakon dve nedelje od dogadjaja slucaj "Rastanska lozja" je gotovo nestao iz medija. Novih detalja nema, a paznja makedonske javnosti je preusmerena na neke druge dogadjaje: donatorsku konferenciju, izvestaj Medjunarodne krizne grupe o korupciji u Makedoniji i sto je najvise u vezi sa enigmaticnim dogadjajem, razvoj dogadjaja oko slucaja Ljuboten u kome je opet glavni akter Ljube Boskovski, ministra unutrasnjih poslova Makeodnije.

Slucaj Ljuboten - intervencija policiskih specijalaca krajem leta prosle godine u kojoj je po izvestaju americkog Hjuman Rajts Vocha ubijeno deset nedusznih civila - dospeo je opet u fokusu interesovanja javnosti povodom dolaska radne grupe haskog Tribunala. Naime, prilikom ranije sluzbene poste Karle Del Ponte, tuzitelja Tribunala, najavljeno je da ce Hag otvoriti istragu povodom mogucih zlocina dveju zaracenih strana - samoraspustene Nacionalno oslobodilacke armije (NOA), ali i makedonskih bezbedonosnih snaga. Nakon toga drzavni tuzitelj Makedonije Stavre Djikov posteio je Hag i po sopstvenom priznanju razmenio par pisama sa ljudima iz ovog internacionalnog suda uspostavljenog radi ispitivanja tezih slucaja ksenja humanitarnog prava na tlu nekadashnje Jugoslavije. Ovih dana se ispostavilo, da je dogovorena ekshumacija tela poginulih u policiskoj intervenciji, te da konkretne aktivnosti slede 18 i 25 marta. Zatecena makedonska javnost, pomalo iznenadjena da njihov miljenik Boskovski se dovodi u vezu sa zlocinom, nije dala prostor makedonskim oficijalcima da budu otvoreni prema njoj. Tako, javnost je bila uskracena detalja o dogvorenoj saradnji Makedonije i Tribunala, kojoj ruku na srce i nema alternative. Makedonije jeste clanica Ujedninjenih Nacija, a nikako se ne moze osporiti notorna cinjenica da je bila na teritoriji nekadasnje Jugoslavije. Tako, svi pokusaji makedonskih oficijalaca da se prave "da nisu luk jeli, niti pomirisali", drugim recima da Tribunal nema mandat za Makedoniju, bili su samo nespretno nesnalazenje sa situacijom.

Fakt da je Ljube Boskovski uzdanica tvrdjeg makedonskog nacionalistickog bloka doveo je njegove supartijce u vlasti u delikatnoj situaciji. Oni s jedne strane nemaju izbora u pogledu kooperativnosti sa Tribunalom, a s druge njihova asistencija u istrazi povodom slucaja Ljuboten moze biti i njihov doprinos u iznalazenju dokaza protiv Boskovskog kojem u tom slucaju preti sudjenje u Hagu. Naime, slucaj Ljuboten vazi za jedan od najdokumentiranijih slucaja. Istrazitelji Hjuman Rajts Vocha su bili odmah obavesteni od strane lokalnog staniovnistva i pokupili su, po uobicajenoj i strogoj proceduri sve neophodne dokaze o akciji policiskih specijalaca. Boskovski je ucinio za njega neshvatljivu pogresku. U punoj ratnoj opremi prisustvovao je akciji sto je zabelezila i kamera MTV. Prilog o tome je emitovan na drzavnoj televiziji kao ilustracija jos jedne pobede protiv NOA. Kasnije su ljudi iz TV i Boskovski hteli ukloniti ovaj nezgodan dokaz. Jer po njemu samim prisustvom na terenu Boskovski preuzima rukovodecu ulogu u akciji, ali i odgovornost o njoj. Ukoliko ekshumacija i istraga eksperata sudske medicine dokazu da su sahranjehim tela zitelja sela Ljuboten, te da su oni ubijeni od strane policiskih specijalaca Boskovskom gotovo sigurno je viziran put za haski Tribunal.

Stoga i nije cudno sto je na racun prethodnice haskih istrazitelja koji su dosli u Skopje u makedonskim medijima izneto mnogo neopravdanih optuzbi: da su na svoju ruku dosli, te da su upali iu zemlju bez znanja ovdasnjih vlasti i sto je jos gore krenuli u ekshumaciju tela ne obavestivsi nikog o tome. Portparolka Tribunala je bila dovedena u zaista nezgodu situaciju jer su je makedonski novinari obasipali pitanjima u stilu "Sto gonite Boskovskog, a ne teroriste NOA", "Kako se to ponasate- ulazite u tudju kucu i radite sto zelite?" i sl. Zvanicno lice iz istraznog odela Tribunala izjavilo je nedeljniku na albanskom LOBI: "ukoliko u Makedoniji vidite bilo kog pretstavnika Tribunala da bilo sto radi buidite uvereni da on za to poseduje suglasnost vasih vlasti, da je to dogovoreno na vreme i da je u skladu sa principima saradnje koji proizilaze iz fakta da je vasa zemlja clanica UN, da je Tribunal utemeljen na osnovu odluke ove organizacije, te da ima mandat i u vasoj zemji koje je nesumljivo na teritoriji nekadasnje Jugoslavije".

Citrava stvar je koincidirala sa donosenjem Zakona o amnestiji i njegovom sprovodjenju sto je u makedonskim medijima bio jos jedan povod za sirenju teze o privilegijama albanske strane kojoj medjunarodna zajednica spremno prasta sve i zlocine, i silovanja, i ubistva i sto ne.

Cini se medjutim da makedonski deo javnosti, polako ali sigurno postaje svestan cinjenice da je tokom rata i sa makedonske oficijalne strane bilo sumljivih akcija u pogledu humanitarnog prava. S druge strane sve vise postaje jasno da ONA koja je na pocetku svog delovanja objavila da ce postivati zenevske konvencije i da priznaje nadleznost Tribunala u Hagu zaita i pazila da sebe ne dovede u situaciju da njeni pripadnici, pogotovo komandni ljudi pocine zlocine koji potpadaju krsenje ljudskih prava i u delokrugu Tribunala. Tako, ovih dana u pogledu aktivnosti haskog Tribunala moze se ocekivati da s jedne strane Boskovski animira svoje simpatizere da se suprotstave iznalazenju dokaza za njegovu eventualnu krivnju, a s druge da se javnost najzad pomiri s cinjenicom da je pravda spora.ali odstizna.

AIM Skopje

ISO RUSI