Test za rejting ili spas
U susret petoj donatorskoj konferenciji za Makedoniju koja ce se odrati u Brislu 12 marta 2002 godine, misljenja u zemlji podeljena, a atmosvera, takoreci, usijana.
AIM Skopje, 11.03.2002
Nova donatorska konferencija za Makedoniju, peta po redu od osamostaljivanja se ocekuje sa velikom neizvesnoscu, a misljenja ekonomskih strucnjaka su podeljena. S jedne strane su nada i umereni optimizam vlade da ce medjunarodna zajednica obezbediti 256 miliona eura potrebnih za ekonomsku stabilizaciju, rekonstrukciju ratom razrusenih objekata i sprovodjenje ohridskog mirovnog sporazuma. S druge je strah domacih i medjunarodnih nezavisnih ekonomskih analiticara da ce ona doneti vise stete nego koristi. Upozoravaju na oprez, jer se na ovakvim skupovima novac ne odobrava, vec samo obecava. Savetuju da se taktika i strategija vladine delegacije, koja uzgred budi receno, nikada do sada nije bila brojnija, vise prilagode realnosti i potsecaju na stavove koje su razni zapadni funkcioneri tokom priprema Konferencije iznosili u javnost. Smatra se, naime, da su drzavni celnici vec dobro razradili semu "dobrotvorne pomoci" u proslosti i da su od svetskih finansijskih institucija i razvijenih zemalja dobili mnogo para koje su netransparentno i necasno trosili. Stoga je sada vreme, kazu, da se kais malo zategne, "pune tacne" ispazne, a politicari nateraju da nauce kako se "riba lovi". Veliki je znak pitanja koliko takva taktika u datoj situciji moze biti plodotvorna i to je ono sto u ovdasnjoj javnosti izaziva nepoverenje i zebnju.
Atmosvera u zemlji je u fazi usijanja zbog ratom iscrpljene privrede i ogromnog siromastva koje najvise oseca obicna "raja". Oni najugrozeniji, radnici kolektiva gubitasa koje po nalogu MMF-a ocekuje likvidacija, su odlucili da na dan odrzavanja konferencije izadju masovno na protest u Skoplju, uvereni da ce tako njihov glas ocaja stici i do Brisla. Tamo su vec okupljeni predstavnici cetrdesetak zemalja donatora koji su iskazali spremnost da odrese kesu i pomognu makedonsku ekonomsku i politicku stabilizaciju. Sasvim je sigurno da ce peta donatorska konferencija biti veliki test za medjunarodni rejting Makedonije, a period do odobravanja obecanog, spas, ili, nova teska mora za sve njene gradjane.
Sva pomoc koja ce biti najavljena, ocekuje se da bude uslovno vezana. To je, pred odlazak u glavni grad Belgije, priznao i ministar finansija Nikola Gruevski licno. I to nije nista novo. Makedonija je, potsetimo, da bi se ova konferencija uopste odrzala, odlagana je cak cetiri puta, morala prvo da promeni ustav, pa da donese novi zakon o lokalnoj samoupravi kojim se daje velika prakticna autonomija opstinskim mocnicima, i najzad, da pod, sanaznim pritiskom medjnarodnih mentora, prihvati bezuslovnu amnestiju albanskih pripadnika Oslobodilacke Nacionalne Armije.
Premijer Ljubco Georgievskim, koji predvodi makedonsku delegaciju, je sa sobom poneo obiman analiticki materijal izradjen u saradnji sa strucnjacima Svetske banke i Evropske unije, organizatorima Konferencije. Njime treba da dokaze i da objasni zbog cega trazi novac i gde misli da ga plasira.
Makedonija je pretrpela ratne stete koje su procenjene na oko 700 miliona eura. Za pokretanje spirale razvoja, uz donacije u vidu grantova, ili bar povoljnih kredita, koji se obecavaju, isticu u vladi, zemlji treba i oko 500 miliona eura inostranih direktnih investicija!
Da bi samo u 2002 godini povratila zivotni ritam, slican onom pre izbijanja proslogodisnjih ratnih sukoba, Makedoniji je potrebno minimum 256 miliona eura. Predracun pokazuje da najvise novca treba za sanaciju spoljnog platnog bilansa i budjetskog deficita - 185 miliona eura. Treba odrzati makroekonomsku stabilnost, kurs nacionalne valute, popuniti kasu deviznih rezervi i uredno vracati spolje dugove.
Za rekonstrukciju ratom ostecenih 5200 kuca u 15 lokalnih zajednica na kriznim podrucjima je usaglaseno da se traziti 45 miliona eura, mada je potrebno bar dvadeset miliona vise. Izracunato je da ce obnova prekinutih sistema za prenos i distribuciju elektricne energije kostati desetak miliona eura, sanacija skola oko dva, zeljeznickih pruga jedan milion, zatim popravka zdravstvenih objekata oko 400 hiljada eura i tako dalje. Spisak potreba je precizan i dugacak.
Da bi se u tekucoj godini ostvarile planirane aktivnosti iz ohridskog mirovnog sporazuma, neophodno je da se obezbedi minimum 25 miliona eura. Njima bi se pokrili troskovi za upotrebu jezika nacionalnih manjina u Parlamentu, sudovima i drugim javnim institucijama, troskovi stapmanja novih dvojezicnih licnih dokumenata, obavljanje popisa i sprovdjenje mnogih drugih mera povratka medjuetnickog poverenja. Za istu namenu, u 2003 godini ce trebati da se obezbedi oko 26 miliona, a za 2004- dvadesetak miliona eura. Najveca pojedinacna stavka od oko deset miliona eura je potrebna za finansiranje novih aktivnosti jedinica lokalne samouprave.
Potencijalni donatori su u vremenu priprema pete konferencije za Makedoniju bili prilicno cutljivi. Uz Evropku komisiju, konkretne, ali kako se ovde ocenjuje, veoma skromne najave su stigle od SAD, Holandije, Nemacke, Francuske i Japana. Optimisticke izjave je dao jedino koordinator Svetske banke za Jugoistocnu Evropu Kristijan Portman koji je naglasio da ce Makedonija dobiti ipak sva potrebna sredstva, ali i potsetio da ce za njihovo neometano koriscenje morati prvo da obezbedi minimum polticke stabilnosti.
Dosadasnja makedonska iskustva sa donatorskim konferencijama su uglavnom negativna. Od cetiri odrzane, samo je jedna bila uspesna i odobreni novac stigao na vreme i bio upotrebljen kako treba. Dogodilo se to 1996 godine u Brislu kada je dobijeno svih trazenih 160 miliona dolara. Dve konferencije koje su ovoj prethodile su odrzane u Parizu neposredno nakon sticanja nezavisnosti i na njima je dobijeno po trideset miliona dolara. Poslednja, odrzana nakon kosovske krize 1999 godine je bila najgora. Od obecanih 252 miliona dolara u drzavnu kasu je uslo jedva dvadesetak miliona.
To daje za pravo kriticarima, nezavisnim ekonomskim analiticarima koji uporno upozoravaju da je Makedoniji prikupljanje novca na ovakav nacin nepotrebno. Mogu joj pomoci samo grantovi, a njih po pravilu, na donatorskim konferencijam ima najmanje. Svaki poklonjeni cent, koji vladi olaksava trenutne ekonomske i druge teskoce, ustvari nosi novu ucenu, sto i te kako ogranicava njenu samostalnost i politicku nezavisnost zemlje, podvlaci dr. Sem Vaknin, nekadasnji ekonomski savetnik makedonskog drzavnog vrha. Otvoreno sumnja u iskrenost predstavnika medjunarodne zajednice koji, kako navodi, iz jedne greske, brzopleto upadaju u drugu, zloupotrebljvaju neznanje, nesposobnost i neslogu domacih politicara i od Makedonije uporno prave, uz Bosnu i Kosovo, treci protektorat na Balkanu. Ubedjen je da ce nakon pete donatorske konferencije nezavisnost Makedonije ostati samo "zalosna iluzija". Nazalost, u tome nije usamljen!
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA