Statistika i za Kineze

Pred prestojeći popis stanovništva u Jugoslaviji

Od 1.aprila počinje popis stanovništva Jugoslavije, bez Kosova. Uvedeno je izjašnjavanje o veroispovesti, s tim što će gradjanima biti omogućeno da se o ovome kao i o nacionalnosti ne izjasne. Popisivači će beležiti i republičko državljanstvo

AIM, Beograd, 6.3.2002.

Od 1. do 15. aprila 44.000 popisivača pokušaće da prikupi sve relevantne podatke potrebne za novu "ličnu kartu" SR Jugoslavije. Kako je poslednji popis stanovništva radjen još davne 1991. godine, dakle pre raspada SFRJ, svaki podatak koji je tokom poslednje decenije korišćen bio je rezultat procena: od broja stanovnika, preko njihovih socio i ekonomskih karakteristika, pa do "imovinske slike". Tako je dobijena i cifra o ukupnom stanovništvu u Srbiji i Crnoj Gori od 10,406 miliona.

Ovaj posao trebalo je da bude uradjen u istom vremenskom periodu lane, ali je tada Crna Gora odlučila da odloži popis na svojoj teritoriji zbog vanrednih lokalnih izbora koji su bili zakazani za 22.april, a nestabilna situacija na jugu Srbije nije baš bila najpovoljniji milje za obavljanje ovog posla. Na području Kosova i Metohije i tada kao ni sada o popisu stanovništva se nije ni razmišljalo. Zanimljivo je da je do odlaganja popisa lane došlo u trenucima kada su popisni upitnici već bili poslati u opštinske popisne komisije u Srbiji i u konzulrana predstavništva u svetu.

Mesec i po dana do početka popisa, ponovo se, istina poluzvanično, govori o tome da bi Crna Gora mogla da traži odlaganje popisa do održavanja referenduma u ovoj republici, mada to čelnici Zavoda za statistiku demantuju, tvrdeći da je odluka Skupštine jasna i da nema razloga da ona naknadno bude menjana. To, medjutim, ne znači da će prošlogodišnji popisni upitnici sada važiti.

Naime,Vlada SRJ je u januaru donela odluku o unošenju dve izmene u ranije utvrdjene rubrike. Na sugestiju Sinoda SPC uvedeno je izjašnjavanje o veroispovesti, s tim što će gradjanima biti omogućeno da se o ovome kao i o nacionalnosti i ne izjasne. Prema popisu iz 1991. godine u Srbiji je bilo nešto više od 6,5 miliona pravoslavaca, 500 000 katolika, 350 hiljda pripadnika islamske veroispovesti bez Albanaca, 88.000 protestanata. Druga novina vezana je za državljanstvo. Pored jugoslovenskog, državljanstva drugih zemalja, ili oba kao i mogućnosti da neko državljanstvo uopšte nema, sada se uvodi i republičko državljanstvo.

Statistika će tako dati podatke koliko državljana Crne Gore živi u Srbiji a koliko državljana Srbije u Crnoj Gori. Ovi podaci bi mogli da budu veoma značajni s obzirom na očekivane drugačije odnose izmedju dve republike u narednom periodu. Zbog tih izmena u veoma kratkom vremenskom roku ponovo će morati da bude štampano više od 12 miliona upitnika u kojima će osim pitanja iz etničkog korpusa: nacionalnosti, veroispovesti i maternjeg jezika, biti i ona o bračnom stanju gradjana, broju članova porodica, starosnoj i obrazovnoj strukturi, radnom angažovanju aktivnog dela stanovnika SRJ, kao i podaci o stambenom fondu, površini stanova i načinu grejanja, poljoprivrednim domaćinstvima.

S posebnom pažnjom se očekuju podaci o migraciji koja je u periodu od poslednjeg popisa do danas značajno promenila "krvnu sliku" države. Popisom će biti obuhvaćeni svi gradjani SRJ, izbeglice, raseljeni, i lica bez državljanstva kao i stranci koji 31.marta budu imali najmanje godinu dana boravka u Jugoslaviji. Posebno je važno što će kod popisa izbeglica i raseljenih lica biti uzimani podaci o tome odakle su došli, mestu, opštini, državi i mestu doseljavanja.

Kako popis stanovništva objektivno u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji nije moguć, mada ima nekih kontakta zvaničnika sa UNMIK-om, veoma je značajan amandman srpske Vlade na zakon o matičnim knjigima upućen Skupštini Srbije, u kome se predlaže da ubuduće matične knjige za područje južne pokrajine vode nadležni organi Niša, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Jagodine,Vranja i Leskovca. Pri tome, podaci o rodjenju, zaključenju braka i smrti za državljane koji su imali državljanstvo bivših republika treba da budu upisani u mestu prebivališta.

"Dobra je inicijativa da se pre lokalnih izbora u Bujanovcu i Medvedji koji bi trebalo da budu održani sredinom juna obavi popis stanovništva. Ovde u zadnje dve decenije to nije učinjeno", kaže predsednik opštine Bujanovac Stojanča Arsić, objašnjavajući da su predstavnici albanske nacionalnosti minimalno učestvovali u popisu iz 1991.godine. Popisom će tako biti otklonjene nedoumice da li u Bujanovcu ima 61 odsto Albanca, kako tvrde albanski izvori ili manje. Prema popisu iz 1991. godine u Bujanovcu ih je bilo 49.238, a u Preševu 38.943.

Prema preuzetim obavezama iz medjunarodnih konvencija sada će biti popisani i svi oni stranci koji u Jugoslaviji borave bez regulisanog državljanstva, pa iznenadjenje neće biti kada se medju njenim stanovnicima nadju i Kinezi. Konačno će biti evidentirani i svi oni Jugosloveni koji su proteklih deset godina napustili zemlju, što je posebno značajno s obzirom na to da se sada barata cifrom od 10 hiljada pa do nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom mladih. Kako je jedna od rubrika u popisnim uptnicima i podatak o odsutnim članovima porodice, dakle onima koji se ne nalaze u zemlji, to je prilika i da se ova dilema raščisti.

Popis će dati i sliku o demografskim i ekonomskim promenama u poslednjoj deceniji i verovatno upotpuniti tvrdnju da je Srbija zemlja koja sve više stari. Prema podacima naučnika stopa priraštaja je od 1971. do

1. godine smanjena sa 8,9 na 4,6, da bi 1999. godine bila svega 0,5 promila. Podaci dobijeni popisom dopuniće i sliku o nastalim promenama u socijalnoekonomskoj strukturi, pri čemu će svakako značajan doprinos dati podaci o učešću poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu. U više od 90 odsto sela Srbije prirodni priraštaj je negativan, a posle 1990. godine u 72 odsto sela prisutan je proces demografskog pražnjenja.

Za buduće reforme u zemlji veoma značajan podatak biće nivo obrazovanosti aktivnog stanovništva. Poslednji zvanični podaci govore da je na 1000 stanovnika bilo 200 onih sa srednjim i visokim obrazovanjem. Medjutim, sve ukazuje na to da postoji prostorni nesklad izmedju ponude i potražnje za radnom snagom, kao i povećanje razlika u nivou obrazovanja i stručnosti stanovništva razvijenog i nerazvijenih područja.

Dakle, SRJ je popis stanovništva preko potreban, pitanje je samo da li je učinjeno sve što je potrebno da bi se omogućilo da on bude valjano obavljen i da li su sva eventualna sporna pitanja vezana za popis raščišćena. Jedno od takvih je recimo pitanje tretmana Muslimana. Ono je pokrenuto lane uoči popisa kada je Sandžačka demokratska partija tražila od Saveznog zavoda za statistiku da prilikom pripremanja i štampanja obrazaca za popis uvede rubriku za nacionalnu odrednicu Bošnjak umesto dosadašnje Musliman. Time bi se, kako je rečeno, "omogućilo jednoj od najbrojnijih nacionalnih zajednica u Jugoslaviji da se slobodno nacionalno izjasni, a takođe bi bila prekinuta praksa bivših režima koji su čitavom jednom narodu nametali versku odrednicu Musliman i za nacionalno ime, što je jedinstven primer u svetu".

Inicijativu su prihvatili i drugi predstavnici političkih partija iz Sandžaka, ali i predsednik SRJ Vojislav Koštunica i premijer Srbije Zoran Djindjić, tvrdeći "da svako ima pravo da se izjašnjava onako kako se oseća". Medjutim, nije bio mali broj onih koji su tvrdili da se time narušava Ustav koji nigde ne priznaje Bošnjake, a interesantno je i da su tada crnogorski Muslimani i njihove partije bili protiv ovih izmena. O ovim temama se sada, uoči najavljenog popisa ne govori, a ne bi valjalo ako bi ona bila otvorena neposredno ili za vreme popisa.

Tatjana Stanković (AIM)