Secanja komandant Hoxhe

Kao i bezbroj puta ranije i secanja jednog od neposrednih ucesnika rata - komandanta Hodje, jednog od onih pripadnika nekadasnje Nacinoalno oslobodilacke armije (NOA) koji je ucestvovao u makedonskom ratu od samog pocetka u Tanusevcu pa do Aracinova, na samom kraju - donose na uvid javnosti mnogo novih interesantnih detalja.

AIM Skopje, 04.02.2002

Ekskluzivno intervju komandanta Hoxhe ranije Nacionalno oslobodilacke armije (NOA) nedeljniku na albanskom jeziku "LOBI" prouzrokovalo retku pozornost makedonske javnosti. Pokazalo se da iako je makedonski rat zapoceo pre godinu dana i trajao sa svim razvlacenjima 6-7 meseci i po mnogo cemu bio neobican, da ipak ima mnogo nepoznatih detalja oko pojedinih njegovih epizoda.

Komandant Hoxhaa, koji vec mesecima negde na Kosovu, gde preziveo i atentat koji su pocinili njegovi raniji suborci, ceka donosenje zakona o amnestiji da bi se vratio u Makedoniji, bio je ucesnik rata od samog njegovog pocetka.On je usao u selu Tanusevci, gde je i rodjen, sredinom februara prosle godine, zatim komandovao akcijama NOA u kumanovskim selima, da bi pri kraju rata usao u skopsko selo Aracinovo, koje je bilo i meta najzesce ofanzive makedonskih bezbedonosnih snaga i po njegovom tvrdenju uspeo da ga sacuva sa samo 240 boraca NOA.

Trideset sedamgodisnji komandant Hoxha je jedan od onih pripadnika NOA koji je bio pripadnik kosovske UCK, ali i one iz Presevse doline, da bi sredinom proslog februara usao u svoje rodno selo Tausevce, na makedonskoj terirtoriji, dogadjaja, koji je u vreme kada se odvijao, i nije bas nagovestavao pravi rat koji se u narednim mesecima i dogovdio u Makedoniji. Mada je u ovo selo po tvrdnji Hoxhe, koji je i komandovaao akcijom ulaska i drzanja Tanusevca, uslo samo 64 pripadnika NOA, da bi zatim u akcijama osvajanja i ratovanja u kumanovskim selima ova formacija ojacala na oko dve hiljada pripadnika.

U vezi Tanusevca interesantan je podatak kojeg iznosi Hoxha da je potprestsednik demokratske partije Albanaca, Menduh Thaci poslao jednog poznatog pripadnika makedonskog podzemlja da u njegovo ime ponudi pripdanicima NOA novac da bi se povukli i ostavili lideru DPA Arbenu Xhaferiju jos godinu dana prostora da bi on realizirao zahteve Albanaca. Hoxha je tu, i neke slicne ponude tih dana, odbio i nastavio ratovati. Ali, danas, iznosi i sumnju da je mozhda neko u vreme prvih vojnih akcija i povlacenja sa Kalea iznad Tetova primio novac od Tacija i DPA, koji su tada i sada deo vladine koalicije. Hoxha kao prilog svojim sumljama iznosi podatak da su se makedonske bezbedonone snage tokom rata bojale da udju u direktan sukob sa NOA do te mere sto su u Tanusevce usle nakon 11 dana otkad su njeni pripadnici napustili selo u presli u susedna Brest i Malina. Dok za ulazenje na Kaleu i okolnim brdima kod Tetova, nakon toga, bilo im potrbeno manje od 24 sata. Po Hoxhi makedonske bezbedonosne snage su tada imale neciju rec da su se pripadnici NOA sigurno povukli. Ulazak makedonske policije na Kaleu je prikazano kao jedna od velikih pobeda, gotovo i kraj rata. Neki pretstavnici DPA su tada na pocetku rata izneli niz nepovoljnih ocena u odnosu na NOA i trazili da se drzava silom spravi s njima, sto im Hoxha i ne prasta te zahteva da se oni zbog toga izvine Albancima u Makedoniji.

Po Hoxhi ratovanje u Makedoniji je bilo i pomalo cudno. Makedonske bezbedonosne snage su upotrebljavale taktiku upotrebe oruzanih sredstava (helikopteri, artilerija, tenkovi, rakete, minobacaci...) "granatiranja uveliko", ali nikad nisu uspeli uspostaviti kontrolu nad nasim pozicijama", bio je to po Hoxhi "rat na rastojanju", metodu koju nisu upotrebljavali Srbi na Kosovu. Ovaj komandant kaze da je rat tako mogao trajati unedogled jer se NOA dobro utvrdjivala, a makedonska strana je i dalje tukla sa rastojanja od po nekolko kilometara. "Mi se nikad nismo osecali ugrozenima", kaze Hoxha za LOBI.

U intervjuu ovaj raniji komandant NOA razjasnjava i dilemu koja je postojala u makedonskoj javnosti oko toga od kada je Ali Ahmeti bio polticki petstavik ove formacije. On je, kaze Hodja, bio to od samog pocetka i nema sumlje da je bio prvi covek NOA. Interesantno je da, nasuprot makedonskim oficijalnim tvrdnjama, Hoxha kaze da raniji pripadnici kosovske UCK i zatim Kosovskog zastitnog korpusa nisu pomogli NOA, vec su se suprostavljali namerama da se ustanak organizira u Makedonji. On kaze da je NOA dobila pomoc samo od nekih njihovih drugova iz kosovske UCK, njihovih drugova koji nisu bili pripadnici zastitnog korpusa. Sto se oruzja tice i Hoxha, kao i neki drugi komandanti ranije, tvrdi da je tokom rata nabaljano u srbiji i Makedoniji, kao i Bugarskoj, vise nega sa Kosova. "Sverceri oruzja nemaju drugu nacilu ili veru sem novaca", objasnjava Hoxha.

Hoxha je nakon delovanja u kumanovskim selima, pri kaju rata, sa samo 68 pripadnika usao u skopsko selo Aracinovo, koje je tada brojilo oko 10 hiljada stanovnika. On kaze da su se pripadnici policije povukli iz sela nakon njegovog ulaska u Aracinovo, te da je makedonska strana tvrdila da je u selo uslo 700 do hiljadu pripadnika NOA. Hoxha iznosi i da je tokom najzestokije ofanzive u makedonskom ratu, kada su makedonske bezbedonosne snage upotrebile svu snagu koja im je bila na raspolaganju on selo branio sa samo 240 vojnika. Makedonska strana nije uspela da udje i oslobodi selo i nakon tri dana zestokih napada. Interesantno je da Hoxha tvrdi da je tom prilikom NOA unistila vise tenkova i oklopnih vozila policije, te da je na strani makedonske policije bilo mnogo vise zrtava od onih koje je makedonska strana priznala, cak stotinjak (sto premasuje oficijalnu brojku od ukuono sedamdesetak ubijenih pripadnika makedonskih bezbedonosnih snaga u citavom ratu) sto mozda govori i o mogucnosti ucesca placenih boraca. S druge strane Hoxha demantira tvrdnje da su se na strani NOA i u Aracinovu borili mudjahedini: "Bilo je toliko medjunarodnih pretstavnika tih dana oko nas da bi sigurno primetili da ih je koji slucajem i bilo. Svako on nas je bio neobrijan, neki od nas su se i u tim prilikama molili. A sad, ako je to dokaz da je bilo mudjahedina...".

I Hoxha potvrdjuje da je odluka Generalstaba NOA da se udje u Aracionovo kao jedan od kljucnih motiva imao da se demonstrira neslaganje NOA sa planovima za podelu Makedonije, projekta koji je u to vreme i njima nuden kao resenje za rat u Makedoniji.

Sto se povlacenja iz Aracinova tice, Hoxha kaze da je odluku doneo generalstab NOA, te da je o tome bio telefonom obavesten od Ali Ahmetja, koji mu je naredio da o detaljima povlacenja pregovara sa ambasadorom NATO Piterom Feitom. Hoxha kaze da je Feit na pocetku sumljao da ce on postivati odluku Ahmetija, te da kada je uvideo da se Hoxha povlaci, na nacin na koji je i usao u Aracinovo (punim naoruzanjem I stazama koje je on znao, ne pomocu autobusa NATO!), izjavio da ta epizoda odnela prevagu u ratu "Ovime ste dobili rat!".

Hoxha kaze da je u Aracinovu na njihovoj strani poginulo 6, a ranjno 13 vojnika, nasuprot apsurdnim brojkama od 700 mrtvih i nekolko stotina ranjenih, sto su tvrdili makedonski mediji u vreme aracionvske ofanzive. Po Hoxhi NATO je u Aracinovu spasavala makedonsku vlast, koja je dezinformacijama ubedila svoju javnost da je na pragu velike pobede: "Mogao se ponoviti Vukovar, ali da oni udju nije bilo sanse". Hoxha kaze da je mogao drzati Aracinovo mesecima, ali da je vodjstvo NOA bilo upozoreno da ukoliko se to desi postoji mogucnost slanja trupa UN u kojima bi ucestvovala i Rusija, sto im nije odgovaralo.

U intervjuu Hoxha objasnjava i da je njegoova pretnja da ce tuci skopsku rarfineriju, kao i zgrade drzavnih institucija u Skopju bila blef koji je upalio. Naime, po njemu, makedonska strana je znala da NOA poseduje 120 mm minobacac, jer je NOA upotrebila to oruzije u kumonovskim selima. Nije znala to da NOA ima samo jedan minobacac, te da se on u to vreme nalazio u Slupcanima. Ovo selo koje je pak stitilo ledja Hoxhi u Aracinovu, po prvu put u toku rata, tih tana efikasno je tuceno sa makedonske strane sa pozicija koje je ona zauzela iznad Slupcana, sto je dovodilo u opasnost opstanak i NOA u Aracinovo. Hoxha je tada uputio ultimatum makedonskim vlastima posredstvom AP, te u znak upozorenja tukao ciljeve u blizini skopskih predgradja minobacamima od 82 mm. Makedonska strana je de fakto prihvatila ultimatum povlaceci svoje snage sa pozicija iznad Slupcana.

Komandant Hoxha obelodanjuje i imena ljudi koji su na Kosovu izvrsili atentat nad njim. Radi se o cetvoro bivsih pripadnika NOA, koji su znajuci kretanje komandata Hoxhe postavili zamku u vidu fingiranog auto defekta na putu. Hoxha je prepoznavsi svoje suborce stao da im pomogne i kada je od njih dobio odgovor da im pomoc ne treba i krenuo ka svom automobilu, bio upucan sa osam metaka iz automatske puske. Zdobio je 13 rana i pritom izgubio bubreg i bio u visednevnoj komi. Ali ostao je svestan do dolaska u bolnicu u americku bazu Bondstil, pritoam je ljudima koji su ga tamo nosili dao broj mobilnog telefona na kojem su trebali javiti imena ljudi koji su na njega pucali. Dvoje od njih njegovi bivsi borci su uhvatli za manje od jednog sata i oni su predati UNMIK-u i KFOR-u, dok je dvoje uspelo da pobegne. Oni, po informacijama koje ima Hoxha slobodno secu Skopjem i Aracinovom. Hoxha i dan danas ne zna zbog cega je pucano na njega i ko stoji iza atenata, iako jedan od njegovih atentora je bio i clan Generalstaba NOA.

Na kraju komandant Hoxha ne veruje da ce na prlece doci do obnove sukoba, smatra da oni koji to sa albanske strane zagovaraju nisu mocni da bilo sto takvo ucine te da makedonska strana moze nesto slicno uraditi, ako joj je to namera, ali u tom slucaju ce se pripadnici NOA reaktiviati.

AIM Skopje

ISO RUSI