Kosovo: Uredba za borbu protiv kriminala

Priština, 31.03.2002.

''Pažnja, prisluškujete se''. Ova fraza je postala deo svakodnevnog humora na Kosovu, gde je ''policijsko praćenje'' donedavno bilo deo života svakoga koji je mogao biti smatran ''neprijateljem države''. Prisluškivanje je ponovo postalo deo njihovog života, ali drugačije nego u prošlosti. Šef Misije OUN na Kosovu (UNMIK), Michael Steiner potpisao je posebnu Uredbu pre nekog vremena kojom se dozvoljava prisluškivanje i tajno praćenje osoba za koje se sumnja da su uključene u organizovani zločin. Ovom se Uredbom policija UNMIK-a autorizuje da preduzme posebne tajne mere u istrazi zločina. Uredba o tehničkim tajnim merama praćenja istrage, kako je zvanično nazvana, omogućiće policiji upotrebu tehničkih sredstava i mera kao što su prisluškivanje telekomunikacija, kompjuterskih mreža, kontrola poštanskih pošiljki, tajnih fotografisanja i osmatranje sa kamerama u privatnim sredinama, korišćenje pratećih aparata ili pak fiksiranih na jednomm mestu. Odobravanje ove Uredbe označava i početak primene borbe protiv organizovanog zločina. Medjutim, prisluškivanje i praćenje su svakako reči koje ulivaju dozu straha medu gradjanima Kosova. Traumatizovani svojom prošlošću, veliki deo njih je sa zabrinutošću primio vest o donošenju ove Uredbe. Analitičari i razni posmatrači su upozorili da grradjani Kosova imaju gorka iskustva iz svoje prošlosti, kada su neretko bili žrtve prisluškivanja i kontrole od strane policijskih struktura. Zvaničnici OUN na Kosovu su s druge strane izneli da ova Uredba ne ugrožava ljudska prava i slobode. Ove metode istrage imaju za cilj slamanje organizovanog zločina koji, prema medjunarodnim zvaničnicima, postoji na Kosovu i predstavlja veliku brigu ne samo za gradjane Kosova već i za prestonice koje podržavaju politički proces na Kosovu. Michael Steiner, šef UNMIK-a, najavio je borbu protiv organizovanog zločina odmah nakon povratka sa diplomatske turneje iz najznačajnijih zemalja Evrope i SAD. Nakon njegovog povratka je rečeno da su posebno Vašington i London zatražili intenziviranje borbe protiv organizovanog zločina koji može da ošteti čitav politički proces na Kosovu. Zvaničnici su izneli da stari primenljivi zakoni na Kosovu nisu predvidjali mogućnosti za borbu protiv moderno organizovanog zločina. U skladu s tim, sačinjena i je usvojena ova Uredba kojom se dozvoljava upotreba tajnih tehničkih sredstava za prikupljanje dokaza protiv osoba uključenih u razne oblike kriminala. Prisluškivanje i tajno praćenje se ne mogu primeniti bez odluke istražnog sudije,a stvaranje ove Uredbe je realizovano u saradnji sa OEBS- om i Savetom Evrope. ''To nije povratak u prošlost kada su ljudi prisluškivani i praćeni zbog njihovih političkih ubedjenja i ona se ne tiču uopšte ubedjenja, verovanja ili interesa ljudi'', izjavili su zvaničnici UNMIK-a. Po njima, tajne službe imaju saznanja o postojanju organizovanog zločina, čak i o njihovim nosiocima, ali do sada policija nije imala mogućnosti da prikupi dovoljno dokaza i ova će Uredba, dakle, olakšati borbu protiv organizovanog kriminala.

A organizovani zločin postoji, iako i medjunarodni zvaničnici ali i oni lokalni tvrde da njihove razmere nisu veće od onog u zemljama regiona. Ipak, borba protiv organizovanog kriminala je podržana i od strane domaćih institucija koje su počele da pominju i konkretne slučajeve kriminalnog delovanja grupa ili pojedinaca, iako ne obznanjujući identitet i njihovu političku pripadnost.

Administrator Kosova Michael Steiner je ustvrdio da će jedan od prioriteta u njegovom mandatu biti ekonomski razvoj Kosova, i da će to ići uporedo sa borbom protiv organizovanog zločina koja bi se po njemu mogla intenzivirati nakon usvajanja zakona o privatizaciji. Ovaj zakon će prema zvaničnicima obuhvatiti reorganizaciju vlasništva i imovine koja se za sada nalazi u rukama osoba koje su je jednostavno prisvojile. Nakon rata na Kosovu, društvena svojina je bila prvi plen grupa i pojedinaca koji su iskoristili stvoreni vakuum za prisvajanje i otudjivanje svojine ne polažući nikakve račune, primenjujući jednostavno prvi zakon ''zakon jačeg''.

Još jedan aspekt je i regionalni organizovani zločin. Kosovo nije izolovano ostrvo, a prozornost granica neretko omogućuje i nesmetano kretanje kriminalaca i bosova regionalne mafije. Otud, veruje se da kroz Kosovo prolazi i put trgovine ljudima, drogom i oružjem. Karakteristično je za ovaj aspekt i saradnja pripadnika različitih etničkih grupa, kaže glasnogovornik UNMIK-a Suzan Manuel, pominjući čak i slučajeve koje je sama primetila. Ona kaže da je ''na graničnom prelazu Qafa u Prushit videla par srpske nacionalne pripadnosti koji su se bavili trgovinom ljudima i to čak na granici izmedju Kosova i Albanije, gde je nezamislivo da se kreću obični ljudi ove nacionalne pripadnosti''. I u drugim oblicima organizovanog zločina, kako tvrde zvaničnici, interesantna je činjenica što etnička pripadnost uopšte nije od značaja.

Medjunarodna organizacija za migraciju (IOM) je prikupila potresne priče tretiranja mladih devojaka i žena iz zemalja Istočne Evrope koje su bile primorane da se bave prostitucijom, a koje su prošle kroz ruke srpskih i albanskih tarfikanata, kojima uopste nije smetala medjusobna etnička pripadnost. Čak, žrtve su tvrdile da su ''oni veoma slični u svoj brutalnosti''.

Jedan od najčešćih oblika kriminala je izbegavanje plaćanja carina. Nakon skoro šest meseci intenzivne istrage policija OUN je obavestila o hapšenju najmanje 11 osoba u regionu opštine Gnjilane, povezanih sa medjunarodnom mrežom koja je kako se tvrdi falsifikovanih dokumenata oštetila budžet Kosova za najmanje dva miliona eura. Milioni drugih nestaju na granicama Kosova sa Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom, pa čak i Srbijom.

Šef UNMIK-a Michael Steiner je prilikom svoje posete zapadnim zemljama upozorio svoje domaćine da ''bilo kakve praznine u podršci Kosovu bi moglo da stvori povoljan prostor za organizovani zločin, što bi moglo da ide na štetu ne samo stabilnosti Kosova već i čitavog regiona''. Izgleda da je on u tome dobio podršku, jer kako tvrde zvaničnici, mogla bi da se očekuju nova spektakularna hapšenja u borbi protiv organizovanog kriminala.

Ipak, taj organizovani kriminal liči na fantazmu o kojem svi znaju i svi ćute. Kosovsko tržište je prenatrpano robama koje se takoreći otvoreno švercuju. Milioni tona naftnih derivata, cigareta, alkohola itd. ulazi na Kosovo, iznosi se na tržište i konzumira bez ikakve kontrole. Iako se to radi usred bela dana, zločin i dalje ostaje ''tabu'', barem što se tiče njihovih nosioca. Jedno istraživanje OEBS-a je pokazalo da je 29 odsto novinara koji su pokušali da se bave istraživačkim novinarstvom u vezi sa organizovanim zločinom, postalo meta pretnji ili direktnih napada...

Lokalna policijska služba je još uvek bez kompetencija za vršenje takvog posla, a policija OUN izgleda da je još uvek ''neodlučna''.

AIM Priština, Arbnora Berisha