Sačuvana funkcija,razbijena mastionica
Narodno blago pod udarcem čekiča
Pod političkim pritiskom direktor kragujevačkog Narodnog muzeja ustupio na revers divit-Miloševu mastionicu iz 19 veka za proslavu Dana državnosti .U nastupu vandalizma radnik RTS-a razbio muzejski eksponat
AIM, Beograd,3.3.2002.
Komunistički funkcioneri na ovim prostorima uvek su jako voleli
praznike. Jer, praznici su posebna prilika za slikanje, svečane govore,
cveće i fanfare....Pokazalo se da političari i bivše , a
i sadašnje Jugoslavije vole praznovanje i fešte.Proslava Dana državnosti u Kragujevcu 15. februara, na Sretenje, bio je pravi primer "praznika za poneti"-sve je bilo utvrdjeno i obezbedjeno u beogradskoj "centrali", odakle su sa političkom elitom u Kragujevac stigli glumci, scenografi, reditelji, vatromet, novinari... Ostale su samo "neke sitnice", koje je trebalo obezbediti na terenu, a koje će doprineti veličini trenutka i značaju aktera.
Medju tim zvanicama nije bio "narod" , jer Kragujevčani i da su hteli nisu mogli od mnogobrojnog obezbedjenja niti da privire u portu Stare Miloševe Skupštine, gde je održana svečanost. Od "sitnica" na proslavi se našao i čuveni divit- Miloševa mastionica iz XIX veka, koja predstavlja nacionalno blago.Udarcem čekiča nesrečnog radnika Radio televizije Srbije(RTS) divit je polomljen na 18 delova.
Posle svečanosti i vatrometa,koji je priredjen isključivo za političku elitu, svi su otišli prateći vodju. Naravno, obezbedjenje za njima. Ostali su samo radnici RTS-a, koji su radili na scenografiji ,i predmeti od neprocenjive nacionalne vrednosti.Neobezbedjeni.
Direktor Narodnog muzeja u Kragujevcu Vidan Papić je rekao da je "divit dao pod političkim pritiscima raznih informativnih i informbirovskih službi" i naglasio da će do kraja zahtevati odgovornost Vlade Srbije, Skupštine grada i Radio Televizije Srbije, protiv kojih će podneti krivične prijave i tražiti da se utvrdi konkretna odgovornost.
Prema njegovim rečima, radnik RTS-a je u nastupu vandalizma, koji sigurno nije bio usmeren na Kragujevac i Narodni muzej, već je predstavljao postupak jednog sveopšteg nezadovoljstva pojedinca, razbio mastionicu, koja je izradjena od legure bronze sa pozlatom.
Od samog početka pripreme proslave , što nije bilo predvidjeno programom Narodnog muzeja, "dogadjaji su se odvijali pogrešnim tokom, a sve naredbe su bile usmene, bez pismenih garancija",kaže Papić. Predmeti su dati uz revers i usmenu garanciju, ali niko nije vratio nijedan od uzetih predmeta.
Ističuči zadovoljstvo što će divit nakon "složenih konzervatorskih radova biti vraćen u muzej"gde mu je i mesto, Papić je dogadjaje koji su pratili pripremu praznika državnosti na Sretenje uporedio sa atmosferom koja je vladala u vreme bombadrovanja.Razbijanje mastionice nazvao je "terorističkim aktom", dodajući da će sve učiniti da zaštiti "nesrećnog radnika RTS-a", jer je on najmanje odgovoran za čitav dogadjaj.
Posle ovog dogadjaja u Kragujevcu je održan direktorski kolegijum svih institucija kulture na kome je potpisan jedinstven dokument pod nazivom "Autoritet i integritet pojedinih institucija kulture" .Tačno je utvrdjen način i postupak koriščenja objekata i predmeta koji se nalaze u nadležnosti Narodnog muzeja.
Niko od gradskih funkcionera, koji inače veoma vole da se slikaju, nije se oglasio povodom ovog velikog incidenta. Svi ćute, od gradonačelnika do resornog ministarstva. Nije se oglasio čak ni Zavod za zaštitu spomenika.Nema ni komentara na Papićevu konstataciju da je dozvolio da se divit iznese iz muzeja pod "suštinski političkim pritiscima informbirovskih službi Skupštine grada i Vlade Srbije".
I na kraju, Papić uz veliko žaljenje što je dozvolio da ustupi divit organizatorima proslave,konstatuje da je mogao da zabrani iznošenje čuvene mastionice iz muzeja, ali po "ceni svoje glave". Papić je objasnio da bi u pitanju bila njegova funkcija direktora muzeja i naglasio da "nikada u kulturi nije vladalo ovakvo stanje". Ostaje jedno gorko iskustvo u kome je jedan predmet iz nacionalnog blaga "žrtvovan" radi fotelja i funkcija.
Olivera S. Tomić (AIM)