Crveni Krst kao deoničarsko društvo

Humanizam za pare

Slovenački Crveni krst je zahvaljujući sumnjivim finansijskim transakcijama u kojima je nestalo na stotine hiljada eura, ozbiljno narušio poverenje u humanitarne organizacije.

Ljubljana, 27.02.2002.

Preprodaja pelena, izdavaštvo, popravljanje satova, turizam, gradjevinarstvo, frizeraj, pogrebne usluge, pozajmljivanje novca uz visoke kamate - sve to su u tržišnoj ekonomiji uobičajene aktivnosti različitih preduzeća. Pitanje je, medjutim, je li bavljenje svim tim i sličnim poslovnim aktivnostima moguće kad je po sredi humanitarna organizacija kao što je Crveni krst? Drugim rečima - da li je moguće Crveni krst pretvoriti u deoničarsko društvo čiji je cilj profit? Teško da bi humanitarni ciljevi i filantropija opravdali zelenaštvo, ukoliko bi se i našlo neko moralno obrazloženje za "valjanje pelena za odrasle" na veliko. Vodstvo ovdašnje filijale medjunarodnog Crvenog Krsta (Rdeči križ Slovenije - RKS) smatra da u navedenim delatnostima nema ničeg spornog, iako blagajna ove neobične firme trpi manjak od stotinak hiljada eura. Odgovor na pitanje koje ovih dana žulja slovenačku javnost biće jasniji kada se razmrsi afera "Slork" u kojoj su glavna lica generalni sekretar slovenačkog Crvenog krsta Mirko Jelenič i predsednik izvršnog odbora iste organizacije Vladimir Topler.

Skandal je izbio kada je procurelo da Crveni krst Slovenije ima svoje preduzeće "Slork" (SLO iz Slovenija i RK iz Rdeči križ) koje je registrovano za najrazličitije poslove, a preko koga su davane pozajmice raznim firmama, izmedju ostalih i članovima najviših organa RKS. Rezultat - posao sa zelenašenjem nije uspeo, a RSK je ostao kratak za desetine miliona tolara. Primera radi, firma "Slork" je pozajmila 100 miliona tolara (oko pola miliona eura) preduzeću IRT, koje je novac prenelo na račun preduzeća Konta, čiji je vlasnik izvesni Srečo Kirn, dok preduzeće IRT vodi Kirnova supruga. Srečo Kirn je nekadašnji aktivist novih društvenih pokreta i blizak prijatelj bivšeg ministra policije Igora Bavčara, s kojim je u vreme oduševljenja marksizmom napisao knjigu "Nadničarski rad i kapital". Očito se dobro snašao i u novim društvenim okolnostima, pre svega u praktikovanju saznanja o kapitalu. Kirn nije pozajmljivao samo od Crvenog krsta, već je 50.000 eura dobio i od fonda za izgradnju Pedijatrijske klinike u Ljubljani (u čijem je upravnom odboru sedeo) te od slovenačkog Unicefa. Što se tiče Crvenog krsta (i tu je Kirn do izbijanja afere sedeo u upravnom odboru), direktor "Konte" nije bio sretne ruke. Njegovi poslovni potezi nisu urodili plodom, pa je posle tri godine od primljene pozajmice obavestio poverioce da može da vrati samo 20 miliona tolara. Ostatak duga od 80 miliona tolara odmah je prodat preduzeću za isterivanje dugova, ali je veliko pitanje hoće li Crveni krst ikada povratiti celokupan pozajmljeni iznos.

Biznis s Kirnom nije bio usamljen poduhvat "Slorka"; u raboti se pojavljuje i pobratim "Aslork", mešovito preduzeće u slovenačko-austrijskom vlasništvu. U >Aslorku< 20 odsto vlasništva pripada slovenačkom Crvenom krstu, a 80 odsto austrijskom gradjevinskom preduzeću "Alpine Baugesellshaft" iz Salcburga. Ova dva preduzeća su pažnju slovenačke javnosti prvi put privukla zbog planova za gradnju garaže uz Klinički centar u Ljubljani. Ispostavilo se da je Crveni krst Slovenije dragoceno zemljište uz Klinički centar u Ljubljani dobio kao odštetu za vlasnički udeo u bolnici Valdoltra. RKS je zatim to zemljište prodao za bajan iznos austrijskom "partneru" iz Salcburga, koji će na proleće početi izgradnju garažne kuće za 960 automobila, zajedno sa spasilačkom stanicom i heliodromom. Vrednost investicije je 15 miliona eura. Jeste se slovenački Crveni krst kasnije pravdao da je novac korisno "obrnuo" i upotrebio za obnovu jedinog dečijeg lečilišta u državi, ali sumnje su ostale. Naročito pošto se saznalo da je izvodjač radova u dečijem lečilištu bilo preduzeće Energoplan, koje ne samo da je zaposlilo sina generalnog sekretara Crvenog krsta, nego je istom (RKS) ostalo dužno 850.000 eura, koje bi najradije otplatilo "svojim radom".

"Slork" je na sličan način pozajmio 140.000 eura zavodu Radio-televizija Slovenija (nadajući se u dodatnih 40.000 eura kamate). Da bruka bude veća, RTV Slovenija, kao javna televizija, svoju kasu puni uz pomoć obaveznog nameta, lepše rečeno - "doprinosa", koji plaćaju svi potrošači struje u Sloveniji. Većina gradjana je bila zaprepašćena ovakvim mahinacijama od strane TV kuće koja im za katastrofalan program svakog meseca čupa pare iz novčanika. Da sve bude gore, "Slork" tu pozajmicu nije utanačio ugovorom, nego nekakvim zapisnikom na jednom od sastanaka vodstva Televizije i Crvenog krsta. Što je lep dokaz kako olako se baratalo novcem dobijenim iz dobrovoljnih priloga gradjana, za humane svrhe. Nije nezanimljiva ni svrha pomenutog kredita - pozajmica je iskorišćena za popunjavanje finansijske "rupe" nastale kada je RTV Slovenija organizovala humanitarnu akciju "Ruka izgnanicima - slovenačko selo". Svrha akcije, inspirisane tokom intervencije NATO u SRJ, bilo je postavljanje posebnog kontejnerskog "sela" za prognane Albance s Kosova, isprva negde u Makeodniji, potom su planovi promenjeni i destinacija izabrana na Kosovu. Prema dogovoru sklopljenom izmedju Crvenog krsta i RTV Slovenija, slovenački Crveni krst je privremeno "pokrio" obaveze RTV Slovenija u operacionalizaciji poduhvata. Kada je generalni sekretar Crvenog krsta Slovenije Jelenič tri godine kasnije pokucao na vrata Televizije i raspitao se gde su pare i kamate, dočekao ga je hladan odgovor direktora TV Slovenija da će o "podeli obaveza" raspravljati tek posle "priložene dokumentacije".

Ni tu nije kraj - kredit u visini od po 50.000 eura (koji je takodje dobro "okrenut" pomoću kupovine zemljišta koje nije bilo predvidjeno za gradnju, a koje je uskoro pretvoreno u "zazidljivo" tj. gradjevinsko, čime mu je vrednost porasla za 10 puta) dva puta dobija i advokatska kancelarija Mira Senice. Radi se o advokatskoj kancelariji koja odradjuje mnoge državne poslove i u kojoj se, kada je izgubio posao ministra, zaposlio i dugogodišnji generalni sekretar Drnovšekove vlade Mirko Bandelj. Konačno, možda najbanalniji od svih poslova kojim se "Slork" bavio jeste veliki posao nabavke pelena za odrasle u visini od preko devet miliona eura, iako u to vreme "Slork" nije bio registrovan za trgovinu "na veliko", što znači da su prekršeni zakoni i neovlašćeno izdate neke državne potvrde.

Zanimljivo je da zvaničnici Crvenog krsta Slovenije, na čelu sa "šefom kompanije" Mirkom Jeleničem nisu pokazali ni malo griže savesti ili srama zbog preduzetništva koje su vodili na račun dobročinitelja; naprotiv, rukovodstvo RKS tvrdi da na sličan način posluju i ostale organizacije Crvenog krsta u svetu. Činjenica je da su donacije gradjana sve redje i sve manje, pa su mnoge humanitarne organizacije prisliljene da svoje resurse "oplemenjuju" potpuno profitabilnim metodama. U prilog ovoj tezi, Jelenič i drugovi tvrde da neke humanitarne organizacije upravljaju bankama krvi, druge organizuju službe za spašavanje helikopterima, a norveški Crveni krst može da se pohvali i razvijenom mrežom od 26.000 automata za igre na sreću. Rukovodstvo slovenačkog Crvenog krsta zaboravlja da su u svim pomenutim primerima pravila poslovanja stroža. Najzad, i slovenački Crveni krst dobija udeo od igara na sreću, ali to izgleda nije dovoljno za nezajažljive potrebe organizacije koja je svoj kapital od 10.000 eura u poslednjih 10 godina uvećala za tačno 1000 puta, na oko 10 miliona eura. Crveni krst Slovenije je, nezadovoljan donacijama, do ovakvog "poslovnog rezultata" stigao i tako što je "oplemenjivao" novac uzimajući od banaka velike kredite za svoje "programe", a onda ih preneo na privatne biznismene.

Kraj celog zapleta oko sudbine Crvenog krsta Slovenije ni izdaleka nije izvestan, pošto je slučaj stigao u ruke državnog tužioca Zdenke Cerar, koja je naredila detaljnu istragu. Inspekcijske službe su započele detaljnu (iako malo okasnelu) kontrolu poslovanja "Slorka". Istraga će pokazati da li je u rečenom poslovanju bilo i većih nepravilnosti u vidu "provizija" i zloupotrebe službenog položaja. Po mišljenju profesora ljubljanskog Pravnog fakulteta Rajka Pirnata već sad je jasno da je Crveni krst Slovenije prekoračio ovlašćenja iz svojih statutarnih odredbi, gde je izričito zapisano da prikupljena sredstva mogu da se koriste isključivo u humanitarne svrhe.

Glavni odbor Crvenog krsta Slovenije je za sada ograničio svote za "preduzetničke< aktivnosti. Drugo je pitanje kakve će biti dalekosežne posledice afere. Utvrdjeno je da su donacije odmah presušile, a za očekivati je da će ubuduće gradjani dobro razmisliti kakvim "preduzetnicima" poveravaju humanitarne priloge. Perjanicu cele afere, generalnog sekretara RSK do sada je štitila reputacija jednog od prvoboraca za nezavisnu Sloveniju i škrtice u javnoj deobi dobara Crvenog krsta (bar kad su bile izbeglice iz Bosne u pitanju). Bilo kako bilo, jedno je izvesno - afera je u velikoj meri kompromitovala rad ne samo Crvenog krsta Slovenije, nego i svih ostalih humanitarnih i doborovoljnih organizacija čiji opstanak zavisi od donacija.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)