Sa pasošem na njivu...

Priština, 28.02.2002.

Putovati negde u inostranstvu naravno da je neophodan pasoš. Ovaj obični dokument za stanovnike mnogih zemalja dovoljan je da otvori ''vrata'' na granicama kako bi se tako ostvarilo jedno od temeljnih ljudskih prava – sloboda kretanja. Ali, na granicama Kosova pasoš može dobiti i sasvim drugačiji smisao – da postane dozvolom da bi se obradila sopstvena njiva. Zvuči paradoksalno, ali takva budućnost izgleda da čeka seljake u nekoliko pograničnih zona sa bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom.

Pre godinu dana, jugoslovenski i makedonski zvaničnici potpisali su međusobni sporazum o granicama, uključujući i granice Kosova. Ocenjen kao ''pazar bez krčmara'' od strane albanskih političkih predstavnika, ovim je sporazumom bilo obuhvaćen barem 2 500 hektara teritorije Kosova koja je dodeljena Makedoniji. Posmatrači si tada iznosili da je time Beograd nadomestio Skoplju region manastira Prohor Pčinjski, dajući mu tuđu zemlju – deo teritorije Kosova. Ovaj sporazum je komentarisan površno i ocenjen neprihvatljivim od strane albanskih političkih lidera, međutim njihovi bledi glasovi nisu uspeli da pokrenu međunarodne zvaničnike koji su u to vreme bili ''oduševljeni'' promenama u Srbiji i stalno su požurivali da pozdrave sve što je otud dolazilo. Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, kao i makedonski Boris Trajkovski, iskoristili su taj prostor. Oružani konflikt u Makedoniji je bacio senku na taj sporazum, možda više zbog činjenice što se taj deo nalazio pod kontrolom albanskih gerilaca iz Nacionalne oslobodilačke vojske koja seb borila za veća prava u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Godinu dana kasnije, izjava jednog zvaničnika NATO-a je ponovo aktuelizovala ovo pitanje. Komandant američkih trupa u sastavu mirovnih snaga KFOR, general Keith Huber je izjavio da je ''sporazum između Beograda i Skoplja ilegalan''. Ova je izjava podstakla agresivne reakcije makedonskih zvaničnika u Skoplju, koji se nisu ustručavali čak i da zaprete da će ''pucati na vojnike KFOR-a ako oni budu sprečili makedonske trupe u akcijama kontrole granica''...

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i KFOR su insistirali na stavu da je taj sporazum ''neprihvatljiv''. Glasnogovornica UNMIK-a Susan Manuell je izjavila da ''teritorija Kosova ne može biti subjekat bilo kakvog sporazuma sve dok Savet bezbednosti ne bude autorizovao njegov finalni status''.

Međutim takve izjave su ubrzo utihnule i oko ovog pitanja je ubrzo zavladala konfuzija, zbunivši tako i širu kosovsku javnost. ''NATO i Makedonija su potpisali sporazum za obezbeđivanje granice i za produbljivanje saradnje između KFOR-a i makedonskih snaga bezbednosti, nazvan Privremena operativna procedura. Ovaj sporazum podrazumeva obezbeđivanje granične linije koja je određena putem sporazuma između Jugoslavije i Makedonije'', izjavio je ambasador NATO-a u Skoplju, Klaus Volers. S druge strane, Generalni sekretar OUN Kofi Annan je izneo da organizacija koju on vodi uvažava sporazum između FYROM i SRJ, i dodao da ''sporazum o određivanju granica treba da ispoštuju svi''.

Ove izjave su ''zbunile'' i Misiju OUN na Kosovu i KFOR, koji su odabrali ćutanje, dok su s druge dtrane 'uzbunile' kosovsku javnost. Sporazumom između Beograda i zvaničnog Skoplja o određivanju granice Kosovo-Makedonija krši se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti OUN i Ustavni okvir Kosova, prema kojem se mora čuvati teritorijalna celokupnost Kosova – tvrde ovdašnji eksperti međunarodnog prava. Jedan od tih stručnjaka, prof. dr. Fatmir Sejdiu je izjavio da je ''ovaj sporazum direktan atak na teritorijalnu celokupnost Kosova i čitava ta procedura koja se desila i sada njegovo prihvatanje od strane OUN predstavlja iznenađenje za narod Kosova i za sve ostale''. On ja dodao da su Ujedinjene nacije, imajući u vidu da imaju svoju misiju na Kosovu, bile dužne da u skladu sa Rezolucijom 1244 zaštite granice Kosova, naravno imajući u vidu njegovu teritorijalnu celokupnost.

S druge strane, predsednik Udruženja nezavisnih pravnika Kosova, Riza Smaka, je poslednje saopštenje oko priznavanja sporazuma Beograd-Skoplje nazvao skandalom bez presedana u međunarodnom pravnom i političkom sistemu. On je uputio zahtev da se sporazum o određivanju granice postignut pre godinu dana proglasi nevažećim jer, po njemu, može izazvati velike probleme.

Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosi Ujedinjenih nacija, koji predstavlja pravni ali i politički dokument, validan ali i aplikativan, kaže g. Smaka, ''teritorija Kosova koja je definisana, što znači i identifikovana i što predstavlja značajnu državnu komponentu, je celokupna i nju brane Ujedinjene nacije posredstvom KFOR-a. To znači da teritorijalni suverenitet štiti KFOR, a politički i pravni UNMIK''. I drugi eksperti međunarodnog prava su oštro reagovali na ovaj sporazum, upozoravajući da je ''to pitanje trebalo ostaviti za period rešavanja konačnog političkog i pravnog statusa Kosova''. Oni tvrde da za ovo pitanje sad za sad nema rešenja i da nakon što ''Kosovo bude dobilo suverenost, ono će moći da zatraži rešenje ovog pitanja pred nekim međunarodnim sudom, posredstvom nekakve arbitraže kao u slučaju Prevlake ili Brčkog...''

Međutim, ono što zabrinjava kosovske predstavnike je činjenica da će taj sporazum izazvati stalne tenzije između Kosova i Makedonije. S druge strane, predstavnici političkih partija su upozorili da se ''ne može prihvatiti nikakva pravno-međunarodna radnja o teritoriji Kosova bez saglasnosti Skupštine Kosova koja predstavlja suverenu volju naroda Kosova''...

Svakako, jedini 'zračak nade' za kosovske Albance je ostalo obaveštenje da će ''Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljati ponovo o ovom pitanju''. Dosadašnji stav Amerikanaca koji na ovaj sporazum gledaju sa sumnjičavošću budi nade da će se 'nešto pokrenuti u tom pravcu'.

Ipak, nisu bili samo Albanci iznenađeni stavom najviših zvaničnika OUN. Predstavnici UNMIK-a su ostali bez komentara nakon izdatog saopštenja iz ureda gospodina Annana. Jedan izvor pri UNMIK-u je izjavio da je novi šef ove misije, nemački diplomata Michael Steiner, imao težak razgovor sa sedištem OUN u New Yorku. Ovaj izvor je potvrdio da je Steiner iznenađen činjenicom što su ''njegovi šefovi da bi smirili strasti u Skoplju zauzeli takav stav koji prenosi problem na Kosovu''. Gospodin Steiner ima dosta razloga za zabrinutost, pošto se takav jedan korak preduzima na samom početku njegovog rada na Kosovu. Odluka njegovih šefova u New Yorku njega stavlja pred nerešenim problemom: kako će obraditi svoju zemlju seljaci pogranične zone – odnosno kako će tamo ići: pasošem UNMIK-a? Makedonija ionako pravi dosta problema oko tih dokumenata...

AIM Priština, Besnik BALA