Navijači i Slobe i Karle del Ponte

Reagovanje u Srbiji na sudjenje Miloševiću

Sudjenje redovno prati približno 50 posto ljudu u Srbiji, a popularnost ove "serije sa simultanim prevodom" meri se sa "Kasandrom" i ostalim "sapunicama" za zaludne domaćice. Proces je glavna tema u kafanama, taksijima, berbernicama, na porodičnim ručkovima. Pola Beograda "komunicira" na albanskom imitirajući svedoke optužbe, pa će vam prodavac iz kioska štampe na pitanje je l imate "Pal Mal" odgovoriti sa "po", a ako se interesujete za nešto što nema sa "jo"

AIM, Beograd,28.2.2002.

Dok ga slušam kako priča, počinjem da verujem da se Zapad ipak nameračio na nas i da je Milošević bio u pravu za sve. Možda smo se ogrešili o njega... Da je ovako govorio dok je bio na vlasti, glasala bih za njega...On iz Haga više brani naš narod nego cela srpska Vlada zajedno...Ovo je jedinstvena prilika da svet shvati šta nam se dešavalo pa makar i preko Miloševića.... Baš me briga što je neko ubio neka tri-cetiri Šiptara, ja bi da mi njemu sudimo ovde...Treba da ga je sramota, krije se iza mrtvih koje je on poubijao!

Student mašinstva Jovan Radovanović, kuvarica Divna Vasiljević, penzioner Slobodan Obradović, inžinjer Miroslav Kostić, zemljoradnik Milorad Vučićević i medicinska sestra Snežana Gavrilović, svi iz raznih krajeva Srbije, ovako su u istom danu prokomentarisali tok sudenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću pred Tribunalom u Hagu. Od dana posle 5. oktobra, kada je nekadašnji "srpski Bog" stajao prilično bedno na lestvici narodnih razmišljanja o njegovom liku i delu, reklo bi se, rejting mu je skočio.

Desilo se ono čemu se uoči sudenja u Srbiji malo ko nadao- veliki deo gradjana Srbije kao da je doživeo kolektivnu katarzu, gledajući Miloševića kako poput visprenih advokata iz holivudskih trilera redom "dere" sve svedoke optužbe koji mu se nadju u vidokrugu. Sudjenje redovno prati približno 50 posto ljudu u Srbiji, a popularnost ove "serije sa simultanim prevodom" meri se sa "Kasandrom" i ostalim "sapunicama" za zaludne domaćice. Proces je glavna tema u kafanama, taksijima, berbernicama, na porodičnim ručkovima. Pola Beograda "komunicira" na albanskom imitirajući svedoke optužbe, pa će vam prodavac iz kioska štampe na pitanje je l imate "Pal Mal", odgovoriti sa "po", a ako se interesujete za nešto što nema, sa

"jo". Čak je i tiražni dnevnik "Večernje novosti", za tekst koji nema veze sa Hagom već o pregovorima o redefinisanju federacije, u svom

prepoznatljivom (glupom) stilu stavio naslov: "Milov odgovor- po ili

jo".

Glavni fenomen, ipak, nije ova sprdnja, već neko zasad prikriveno preispitivanje, čak i medju pojedinim ljutim protivnicima Miloševićevog režima- da li smo pogrešno procenili Slobu!

-Da se sad vrati pobedio bi na izborima- uzviknuo je jedan od onih koji se nikako ne mogu svrstati u Miloševićeve ljubitelje još od kraja osamdesetih godina.

Naravno, najviše likuju oni koji su bili i ostali zagovornici teorije da je desetogodišnji haos na prostorima bivše Jugoslavije zapravo pedantno razradjen plan Zapada, Vatikana, masona, homoseksulaca, Amerikanaca i drugih "neprijatelja srpskog naroda", od kojih je Srbe "odbarnio mudri, pametni i dostojanstveni Sloba". Njima je brljiv i često tragikomičan razvoj situacije u sudnici došao kao kec na jedanaest da godinu i po dana nakon pada "mentalnog gurua"' povrate snagu i opet počnu s pričom, kako su oni, eto, bili u pravu. Medju takvima, podrazumeva se, prednjače "poražene snage" iz SPS-a, i radikali Vojislava Šešelja, koji se već bezbroj puta trudio da narod ubedi kako mu holandska ambasada ne da vizu za posetu "srpskom heroju".

Grupa ljubitelja Miloševića, medutim, i sama je na neki način ostala bez reči jer se ispostavilo da Tribunal u Hagu, koji su oni do sada predstavljali kao "preki sud" , i nije baš to. "Pa tamo ne kolju

odmah"- glasno razmišljaju bivši fanovi Miloševićeve propagande na RTS-u, zbunjeni svakodnevnim prenosima, dozvoli "Slobi" da "nešto" i sam kaže, te držanjem, odjedanput "finog čoveka, sudije Meja" (postoje kafanske teorije da je on Srbin, po babi). A mislili su, 28. juna prošle godine, kada su videli Miloševićevu pogurenu priliku kako izmedju dva čuvara promiče dvorištem zatvora u Ševeningenu, da je "već mrtav".

Medju desetogodišnjim protivnicima režima postoji više grupacija, što se tiče odnosa prema haškom sudenju. Jedni su oni do kraja ubedjeni da Miloševića treba "fer osuditi" za sve što je počinio "drugima i nama". Ko od takvih progovori javno, biva meta razgnevljenih TV gledalaca patriotske provinijencije. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, kako god se pojavi na ekranu, postaje predmet pljuvanja sa svih strana, dok je šefica Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević imala pretnje ubistvom nakon što je elaborirala svoje već poznate stavove o Miloševićevoj odgovornosti "za zločine u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu".

Onaj urbani opozicioni svet koji je za deset godina preko glave preturio sijaset demonstracija, šetnji, tuča s policijom i svega "prigodnog" što im je SPS-JUL režim priredivao, ili je ravnodušan prema "slučaju", ili ga sve što se dešava neizmerno zabavlja. Tu je najviše zagovornika teorije da je Milošević u stvari našao sebe u advokaturi, pa s žaljenjem konstatuju da je time, brate, mogao da se bavi od 90. naovamo i - lepo bi živeo. I on i oni. Ta grupacija je najrealnija, stvari posmtara bez emocija- oni umiru od smeha kad se bivši komunistički funkcioner Mahmut Bakali predstavi kao "nezavisni intelektualac", i kad ugledaju nekog rumenog svedoka s Kosova "koga nisu naučili ni da laže", i kad Milošević počne priču o tome "kako ako ga puste iz Haga, odatle neće pobeći".

• Svi su oni isti, sad nek svode račune medjusobno, a mi ćemo s Djikijem u Evropu- umeju oni da kažu, iako potajno, reklo bi se, navijaju i za Slobu i za Karlu del Ponte. Njima je u stvari svejedno, jer su 5. oktobra, kako misle, završili svoju "istorijsku misiju "čistih ruku".

Prema istraživanjima "Stratedžik marketinga" više os polovine gradjana Srbije redovno gleda prenose iz Haga i to u najnepovoljnije vreme, pre podne, kada je "radni narod" na poslu. Procenat gledanosti je najviše skočio na 64 posto u vreme svedočenja Bakalija. Od onih koji su gledali prenose, Milošević je čistu peticu dobio od 41. procenta ispitanih, a jedinicu od 12 posto. Zanimljivo je da bivši predsednik SRJ od gledalaca prenosa koji ga ocenjuju kao političku ličnost za ocenu 2,5, dobija veću ocenu za haški nastup- 3,46.

• Očita je zainteresovanost naroda i očito je iz Miloševićevog nastupa da se obraća našoj javnosti, dakle, da smo njegova primarna ciljna grupa- objašnjava Darko Tankosić iz marketinške agencije "S tim best".

Izuzev Miloševićevih partijskih drugova i sličnomišljenika, ostali faktori na srpskoj političkoj sceni nisu previše reagovali na njegovu "hašku bitku". Premijer Srbije Zoran Djindic je proces ocenio kao "političko istorijski seminar, a ne pravni postupak", koji počinje da liči na španske serije od 150 i 500 nastavaka.

• Dovode u sudnicu nekompetentne svedoke koji počinju da iritiraju gradjane. Sve to beskorisno zaokuplja pažnju ljudi u situaciji kad je u Srbiji pola miliona gradjana polugladno- smatra premijer, koji očigledno oseća opasnost da Hag postane modifikovani Miloševićev Gazimestan. Ako ga oslobode, podrazumeva se.

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica proces je ocenio kao manjkav, s očiglednim nedoslednostima u optužnici, i mogućnosti da našteti istorijskoj istini , a ministar diplomatije Goran Svilanović je za samo nekoliko dana uspeo da izdejstvuje da Jugoslavija dobije stalnog posmatrača u haškoj sudnici. On će navodno štititi interese države. Bila je to reakcija na rasprave u javnosti o očiglednoj nezainteresovanosti ovdašnje vlasti šta se dešava pred Tribunalom , koja bi mogla štetiti državi koja je tužena za genocid u Bosni.

U medjuvremenu traju prepucavanja oko usvajanja nacrta Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom koji trenutno u tri varijante (predlog Demokratske stranke Srbije(DSS), Vlade Srbije i sudije Saveznog ustavnog suda Momčila Grubača) razmatraju radne grupe vladajućeg DOS-a. Koštunicina DSS, po običaju, ni u jednoj grupi ne učestvuje aktivno, a sporenja su nastala oko mišljenja da li treba doneti samo savezni ili i republički "haški zakon", i da li dati primat domaćem pravosudju da sudi za ratne zločine. To pravosudje, ispostavilo se, za osam meseci od otkrivanja masovnih grobnica kod Batajnice nije pokrenulo istragu, jer, im kako kažu, MUP ne daje informacije.

Prepucavanja u DOS-u, Srbima su čini se već dozlaboga dosdana , pa utehu traže u već omiljenom programu od pola deset prepodne. Ako potraje, a hoće, možda će zaista preteći po gledanosti "Kasandru". Samo što je tamo, kažu, bio srećan kraj, a ovde može biti svašta.

Dragoljub Petrović (AIM)