Kosovo: Milošević u Hagu

Priština, 25.02.2002.

Faik Ramadani iz sela Rečak u opštini Štimlje, na oko 20 kilometara južno od Prištine, čekao je sa pomešanim osećanjima početak sudskog procesa protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika, optuženog za ratne zločine i genocid izvršene na prostoru bivše Jugoslavije, Slobodana Miloševića. Hodajući glavnom ulicom sela na čijem početku je bila postavljena tabla na kojoj piše ''Ulica William Walker'', 70-godišnji starac je bacao pogled na obližnjoj uzvisini gde se nalaze groblja 45-rice Albanaca, ubijenih od strane Miloševićevih oružanih snaga, medju kojima i njegova tri sina. Starac se priseća 15. januara 1999. godine, kada su njegovi sinovi odvedeni iz kuće i kasnije ubijeni izbliza zajedno sa 42 stanovnika tog sela. Ta ubistva su u to vreme okarakterisana kao zločin protiv čovečnosti od strane šefa Posmatračke misije OEBS-a, američkog ambasadora Williama Walkera. Nakon masakra u Rečaku je usledila široka diplomatska kampanja koja je dovela do Konferencije u Rambijeu, a zatim i do kampanje NATO bombardovanja koje je praćeno osvetničkom kampanjom snaga Slobodana Miloševića.

Osim što je označio početak sudjenja osobi koju Albanci nazivaju ''kasapinom Balkana'', 12. feburar ove godine, bio je istovremeno i dan oživljavanja sećanja kosovskih Albanaca. Oni ponovo broje žrtve ''srednjovekovnog varvarstva'', kako se izrazila glavni tužilac Haškog tribunala Carla del Ponte. Rečak, Izbica, Velika Kruša, Celina, samo su neka od naziva mesta iz dugog niza masakara koji su na Kosovu izvršile oružane snage Slobodana Miloševića. Kazivanja svedoka su užasavajuća. Oni govore o divljim egzekucijama, jezivim torturama, spaljivanjima leševa, a spuštaju glas i skoro šapuću kada pominju jednu od njihovih najtežih rana – sistematska silovanja mladih devojaka i žena od strane Miloševićevih trupa. Za sada nekoliko je žena pristalo da svedoči pred Haškim sudom, ali u statusu ''zaštićenih svedoka''. Njihov otvoreni izlazak na scenu bio bi suviše težak za kosovski mentalitet.

Početak sudjenja Slobodanu Miloševiću predstavlja svojevrsno ''olakšanje''. Svedoci njegovih masakara tvrde da ''njegova osuda ne može oživeti njihove bližnje, ali bi mogla da spreči ponavljanje takvih tragedija''. Medjutim, ipak dodaju da je to nedovoljno. ''Kada bi za svakoga ubijenog dobijao po godinu dana zatvora, bilo bi malo'', kaže Muharrem Hetemi, koji je preživeo masakar u selu Izbica u opštini Srbica, u centralnom Kosovu, gde je 28 marta 1999. godine ubijeno 146 osoba čija su tela zatim nestala, odnosno odneta od strane specijalnih Miloševićevih snaga. U Hag treba da idu i njegovi saradnici, tvrde oni.

Zejnullah Gruda, ekspert za medjunarodno pravo i član Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda sa sedištem u Prištini kaže da ''na žalost nijedan od njegovih saradnika nije otišao u Hag, ali da sudjenje Miloševiću kao čoveku br. Jedan je veoma značajno. Verujem da će biti mnogo lakši posao sa onima koji su na nižoj hijerarhiji''. Medjutim, ovaj Odbor kao i drugi aktivisti za ljudska prava su mišljenja da optužba protiv Miloševića nije potpuna. U optužnici je uvršteno samo 900 njegovih žrtava na Kosovu, dok broj ubijenih tokom skoro dvogodišnjeg konflikta dostiže cifru od blizu 12 hiljada. U optužnici su obuhvaćeni zločini koji su se desili tokom 1999. godine, a van nje su ostali masakri iz 1998. godine, odnosno oni nakon 28. februara te godine kada je i započeo oružani konflikt na Kosovu. Početak rata je zabeležio i dva velika masakra u selima Likošane, Ćirez i Prekaze, u regionu Drenice, gde je ubijeno najmanje 70 albanskih civila. Van optužnice su ostala i druga brojna ubistva za koja aktivisti Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda kažu da bi se mogla uvrstiti tokom sudskog procesa koji bi mogao da traje godinama.

Najčešće pominjana reč opvih dana na Kosovu (osim reči optužba, masakri, ubistva i silovanja) je reč pravda. Sudski proces protiv Miloševića je započeo sa velikim kašnjenjem, više godina nakon okončanja konflikta u Hrvatskoj, genocida u Bosni i na kraju rata na Kosovu i to ''svakako bledi njegove efekte ako se procedura bude previše odugovlačila'', kaže profesor Gruda. ''Lično mislim da to nije pravedno ako se ima u vidu jedna američka poslovica: 'zakasnela pravda je negiranje pravde'''.

Medjutim, šef ureda zemlje iz koje potiče ova poslovica, američki ambasador John Menzies, kaže da ''pravda uistinu nikada neće biti u potpunosti ispunjena''. Po njemu, nemoguće je uhvatiti i izvesti pred sud sve one izvršioce zločina koji su sledili Miloševićeve naredbe. ''Gledati njega na sudu, gledati njega kako se vraća u svoju ćeliju, gledati ga pod stražom kako nastoji da objasni njegovu nacionalističku ideologiju etničke mržnje, svakome od nas treba da pruži veliko zadovoljstvo i na neki način tako je krv njihovih voljenih i zemljaka osvećena''. Napokon, prema gospodinu Menziesu sada se pred sudom nalazi ''velika riba Milošević''. Ocenjeno kao sudjenje veka od strane albanskih političkih partija, proces protiv Miloševića, po njima, beleži početak sprovodjenja istinske pravde, iako presuda koja bude izrečena Miloševiću neće biti adekvatna za zločine za koje je odgovoran, to će ipak biti satisfakcija za sve i to ne samo na Kosovu. Medjutim, ono što za Albance ostaje diskutabilno je pitanje krivice. Da li je samo Milošević glavni krivac i zašto se ne insistira na ''denacifikaciji Srbije''. Tek oslobodjeni iz zatvora gde je držan skoro tri godine, Albin Kurti, bivši studentski lider kaže da se ''Milošević ne bi dogodio bez zločina, ali bi se zločini desili i bez Miloševića''. Kosovski iydavač i publicista Veton Surroi ističe da je ''Milošević krivac zbog operacionalizacije ideje o Velikoj Srbiji, ali da je u stvaranju te ideje učestvovala većina srpskog društva, počev od institucija kakve su bile Akademija nauka i umetnosti zajedno sa Univerzitetom, vojskom, Srpskom Pravoslavnom crkvom, pa sve do običnog gradjanina koji je uzvikivao po mitinzima 'Hoćemo oružje'''. I po njemu, sudjenjem Miloševiću na videlo će izaći i ''odgovornost srpskog naroda za generisanje fašizma u svojim redovima''.

Ipak, očekuje se da će Hag biti paradoksalan put kojim će ići zajedno dželat i njegove žrtve. Tužiteljica Tribunala je na listi svedoka svrstala imena 90 osoba sa Kosova koje će svedočiti o delima i nedelima Miloševića. Liste nisu objavljene, ali špekulacija ima. Predsednik DSK Ibrahim Rugova je izjavio da će biti jedan od svedoka, a svoje svedočenje (prvo na tom sudjenju) je već završio Mahmut Bakalli, bivši komunistički lider Kosova, aktuelno poslanik u kosovskoj Skupštini. Medjutim, pretpostavlja se da će svedočiti i druge političke figure, sve do direktnih žrtava zverstava srpskih snaga. Svaki od njih nosi sa sobom težak teret gorkih sećanja njihove tragedije – ubistva, sakaćenja... paljenja i nestajanja leševa i masovna proterivanja. Više od 800 hiljada Albanaca je proterano iz svojih kuća, 3000 njih se računaju kao nestali, na hiljade njih je odvedeno u srpske zatvore (u njima se nalazi još oko 200 njih), na stotine tela ubijenih pokušano je da se sakrije po Srbiji. Ratne štete su ogromne i za sada nisu na dnevnom redu. ''Velika je bol da bi se ublažila osudom jednog čoveka'', kaže Sherife Smajli iz sela Rečak, okružena mnoštvom unuka koji su ostali siročad, pošto su joj srpske snage ubile supruga i dva sina.

AIM Priština, Besnik BALA