I gradonačelnik je vlast

Decentralizacija lokalne uprave

Usvajanjem zakona o lokalnoj samoupravi Srbija je napravila korak ka približavanju evropskom zakonodavstvu. Primena novog Zakona uslovljena je održavanjem izbora,za koje se ne zna kada će biti, jer redovni dolaze tek za više od dve godione, a prevremeni su mogući još u ovoj. Do tada lokalna samouprava će na papiru biti po novom, a po strukturi vlasti po starom zakonu

AIM,Beograd,24.2.2002.

Parlament Srbije usvojio je dugo pripremani Zakon o lokalnoj samoupravi, urađen, kako kaže nadležni ministar Vladan Batić, po ugledu na zapadnoevropske zemlje, sa ciljem da, i u ovoj oblasti, ispuni uslove za ulazak u Savet Evrope i ostale evroatlanske integracije.Ostalo je nepoznato kada će da počne njegova primena. Zakon je, doduše, odredio da to bude posle izbora:do redovnih ima više od dve godine, ali je rasprostranjeno uverenje da je Srbija bliža prevremenim ( mogući još u ovoj godini ) nego redovnim.

Zakon o lokalnoj samoupravi, iako je zadržao oko stotinak odredbi iz prethodnog, bitno preuređuje ovu oblast koja je dosad bila u velikoj meri centralizovana.Odlučivanje u ¨centrali¨ ( Beogradu) bilo je dominantno do te mere da su nadležni organi Vlade Srbije određivali ko će biti direktor škole ili upravnik zdravstvene ambulante u najzabitijim delovima Republike. Sve je to propisano u vreme postojanja režima Slobodana Miloševiđa, koji je ispoljavao vidljivu nameru da sve stavi pod svoju kontrolu, tako da je lokalna samouprava, koja formalno nije bila ukinuta imala sužen delokrug nadležnosti, koji se protezao na poslove za koje je vlast smatrala da ne ugrožavaju njenu poziciju.

Novim Zakonom lokalna samouprava dobila je širi manevarski prostor, jer joj je prepuštena izvorna nadležnost u 34 oblasti i prepušteno 15-ak neposrednih financijskih izvora, s time da će onim opštinama, koje nemaju dovoljna financijska sredstva da plate svoje najosnovnije potrebe biti pružena odgovarajuća pomoć iz republičkog budžeta. Novi zakon ne pravi razliku između pograničnih i ostalih opština, što je bio slučaj u prethodnom propisu.

Bitan deo Zakona odnosi se na opštine u kojima žive pripadnici više nacionalnih zajednica. Radi zaštite prava pripadnika nacionalnosti koje su u manjini pri skupštini opštine osniva se Savet za međunacionalne odnose, sastavljen od pripadnika svih nacionalnih zajednica, a njegov je zadatak da sprečava donošenje odluka koje favorizuju određenu nacionalnu zajednicu u odnosu na druge. U slučaju da takve odluke ipak budu donete Savet ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, ako proceni da su povređena prava bilo koje zajednice. Predstavnike u Savetu za međunacionalne odnose mogu da imaju nacionalne zajednice čiji pripadnici sačinjavaju namanje jedan procenat ukupnog stanovništva na teritoriji opštine. Da bi opština mogla da ima višenacionalno obeležje potrebno je da na njenom teritoriju postoji nacionalna zajednica čiji pripadnici sačinjavaju najmanje pet procenata ukupnog stanovništva ili pripadnika više takvih zajednica koje učestvuju s najmanje deset odsto stanovništva.

Međunacionalna ravnopravnost predstavlja izuzetno važno i delikatno pitanje u Srbiji u kojoj trećinu stanovništva čine pripadnici nacionalnosti koji nisu Srbi. Tokom višednevni rasprave u parlamentu poslanici izrazito nacionalne radikalske stranke(SRS) ispoljili su strahovanje od odredbe koja omogućava udruživanje više opština, ako one u tome vide mogućnost za efikasnije ostvarivanje svojih interesa. Njihov lider Vojislav Šešelj video je u tome opasnost da se opštine u kojima su Srbi u manjini udruže i pred Republiku postave neprihatljive zahteve. Poslanička većina nije pokazala razumevanje za takav strah.

Novi Zakon postavlja uređenje opštine tako što skupštini opštine poverava donošenje propisa i odluka za uređenje života na svojoj teritoriji ( iz svojih nadležnosti), a predsedniku opštine, koga neposredno biraju građani, daje izvršnu vlast. To je značajna novina, jer je do sada izvršna vlast bila poverena kolektivnom telu. Ova promena objašnjena je namerom da se poveća odgovornost za obavljanje izvršne vlasti, koja će u pojedincu imati svoje ¨ime i prezime¨, jer se iz dosadašnjeg iskustva steklo saznanje da se ta odgovornost u kolektivnim telima lako gubila i izmicala kontroli.

Poslaniničko raspoloženje nije bilo naklonjeno da se izvršna vlast poveri predsedniku opštine, odnosno gradonačelniku, ako je u pitanju grad, smatrajući da je u jednoj osobi koncentrisana velika moć, te da zbog golemih obaveza, koje proizilaze iz takvog ovlašćenja neće da bude u stanju da kvalitetno obavlja svoj posao. Nisu pomogla ni uveravanja da je to urađeno po ugledu na evrposke zemlje ni podatak da je Žak Širak svojevremeno bio gradonačelnik Pariza.

Pod pritiskom poslanika, pre svega iz redova Demokratske stranke Srbije(DSS), uveden je još jedan organ u vidu opštinskog veća čiji je zadatak da usklađuje rad predsednika opštine i Skupštine. Ova odredba predstavlja ustupak Vlade premijera Zorana Đinđića stranci DSS, čime je bila otklonjena svaka bojazan da Zakon neće biti izglasan. Među 300 amandmana nalazila su se i 54 iz poslaničke grupe DSS koja je svoj pristanak uslovljavala usvajanjem onih njenih amandmana koje je smatrala ključnim. Tako je uvođenje opštinskog veća u strukturu lokalne samouprave spasilo Zakon.

Početak primene novih propisa o lokalnoj samoupravi ostaje neizvestan, ali je opštinama propisano da svoje akte usklade najkasnije za tri meseca. Sve do novih izbora lokalna samouprava nalaziće se ¨ni na nebu ni na zemlji¨, jer će raditi po usklađenim aktima s novim zakonom, a struktura vlasti ostaće u sastavu izabranom po starom propisu. Za funkcionisanje vlasti u Beogradu je predviđeno da se uredi posebnim zakonom i to najkasnije za šest meseci.

Ratomir Petković (AIM)