Prijateljski, o nuklearki

Slovenija - Hrvatska

"Grupa slovenačko-hrvatskog prijateljstva", koju čini po osam poslanika iz Sabora te slovenačkog parlamenta pokušala je na zajedničkom sastanku u Krškom da otopli unekoliko smrznute odnose na relaciji Ljubljana - Zagreb.

Ljubljana, 19.02.2002.

"Deo razloga za trenutno poprilično hladnu atmosferu u slovenačko-hrvatskim odnosima vidim, pre svega, u jednostranim izjavama jedne i druge strane, dve vladajuće politike ili političara, koji time izazivaju haos u javnosti i utisak da se pri rešavanju otvorenih medjudržavnih pitanja radi o tome ko će u tom procesu dobiti više, a ko će povući kraču...." To je bio jedan od zaključaka Jožeta Avšiča i Zdravka Tomca, predvodnika slovenačke odnosno hrvatske parlamentarne delegacije koje se zalažu "za prijateljstvo medju državama". Uprkos toplim rečima izrečenim pred TV kamerama, susret u nuklearki ukazao je na velike razlike u pogledima i na najvažnija otvorena pitanja medju državama. Kako sada stvari stoje, neka u prethodnim pregovorima zaključena pitanja (o granici na kopnu i moru te Nuklearnoj elektrani Krško) uskoro bi mogla biti ponovo otvorena.

Veći deo razgovora parlamentaraca na zajedničkom sastanku u Krškom vodjen je nedavno potpisanom sporazumu o Nuklearnoj elektrani Krško (NEK). Sporazum bi trebalo da amortizuje sva nerešena pitanja, nagomilana tokom poslednje decenije. Medjutim, sporazum još nije ratifikovan, a bez ratifikacije je to samo prazno slovo na papiru. Kad je u pitanju nuklearka u Krškom, do pre nekoliko dana se činilo da dve strane teško mogu da nadju zajednički jezik. Nije bilo dogovora ni po jednoj tački, od upravljanja do korišćenja NE Krško, što je pre tri godine dovelo čak i do isključenja Hrvatske elektroprivrede (HEP) sa krških dalekovoda, što Slovenija nije opozvala ni do danas. Ukratko, ukoliko novopečeni sporazum o NEK ikada ratifikuju parlamenti obe države - što je veliko pitanje - onda bi sa spiska slovenačko-hrvatskih otvorenih pitanja bio skinut jedan od težih problema.

Sporazum o NEK je praktično samo deo većeg "paketa", dogovora koji je proletos s mnogo pompe najavljen u Rijeci, posle sastanka izmedju Drnovšeka i Račana te njihovih kabineta. Tada je najavljeno da će prvo biti potpisan sporazum o granici izmedju Slovenije i Hrvatske, a odmah potom i sporazum o NE Krško. Zato suštinu "dila" o nuklearki Krško nije moguće objasniti bez vratolomnog kompromisa, koji treba da stavi tačku na deset godina sporova zbog nerešenih kota na kopnu i deobe Piranskog zaliva.

Od objave tog velikog plana prošlo je osam meseci i nije se dogodilo ništa. Plan slovenačkog i hrvatskog premijera miniran je na najtanjoj karici - u Hrvatskom saboru. Jeste sporazum o granici svečano parafiran jula, u Rijeci, ali Sabor nije dao zeleno svetlo za njegovo potpisivanje, čime je stopirano pregovaranje o ostalim otvorenim pitanjima. Slovenačka javnost je bila unekoliko zatečena kada su domaći mediji objavili vest da Janez Drnovšek i Ivica Račan potpisivanjem (zapravo drugog u nizu) sporazuma o NE Krško žele da pomere pregovore s mrtve tačke. Ono od čega je sve počelo - granica - nije pominjano.

Naravno, nije izostala ogorčenost kritičara oba sporazuma, s obe strane granice. U Hrvatskoj su glasniji oponenti sporazuma o granici, dok u Sloveniji prvaci desnice "cepaju" sporazum o NE Krško, mada se čini da su u obe sredine najglasniji oni, kojima se ne svidja ama baš ništa iz "riječke vezane trgovine". Poslanik vladajuće LDS Jože Avšič je na zajedničkom sastanku slovenačkih i hrvatskih parlamentaraca stoga obavestio hrvatske kolege o brojnim rezervama slovenačkih parlamentaraca u odnosu na potpisan ugovor o NE Krško. Najspornija je rečenica o "privremenom" skladištenju nuklearnog odpada u Krškom, oko čega je i hrvatska delegacija, sve zbog blizine Krškog Zagrebu, pokazala "veliku meru razumevanja". U Riječkom sporazumu je to pitanje ostalo zavijeno u maglu, tj. formalno je rešeno na "ravnopravan" način, što znači da je nuklearkino djubre ostalo na plećima Slovenije. Zvanično, potpisnici sporazuma će "zajednički tražiti lokaciju za trajno skladištenje otpada", pri čemu je "2023. godina krajnji rok do kada treba naći rešenje". Slovenačka javnost se pita - šta sa tim otpadom, do tada?

Slovenija je u dosadašnjim pregovorima zahtevala da se to pitanje reši najkasnije do 2007. godine, pošto već sada ima užasne probleme kud s burićima punim nuklearnog djubreta. Državna agencija koja od osamostaljenja Slovenije "traga" za odgovarajućom lokacijom za deponiranje opasnog otpada nije pronašla takvo mesto u Sloveniji, a verovatno nikada neće ni naći zbog očekivanih protesta lokalnog stanovništva. Već sad se razmišlja da rešenje treba tražiti unutar Evropske Unije ili izvozom u treće zemlje. Tu se pominje varijanta sa uništavanjem u Rusiji, što bi bilo veoma skupo rešenje.

Sve to su razlozi za mlaku podršku sadašnjeg sporazuma o NE Krško u slovenačkom parlamentu. To se znalo i u trenutku potpisivanja dogovora, ali je slovenačka vlada ipak ustrajala na tome. Sada slovenački parlamentarci predlažu da se ugovor "ponovo aktuelizuje" i da se traga za "boljim rešenjima" na svim područjima. Sličan predlog se čuo i sa druge strane. Zdravko Tomac, predsednik spoljnopolitičkog odbora hrvatskog Sabora kritikovao je neke tvrde izjave slovenačkih lidera, pre svega premijera Drnovšeka i predsednika države Milana Kučana, a sve u vezi sporazuma o granici. Tomcu ni ranije dugogodišnje drugarstvo sa predsednikom Slovenije Milanom Kučanom nije smetalo da oštro iskritikuje kakvu njegovu izjavu, na primer da more u Piranskom zalivu do sada nije bilo ni slovenačko, ni hrvatsko, nego zajedničko. Tada je Tomac uzvratio da su "izjave o zajedničkom moru neprihvatljive, jer bi na osnovu njih svoje parče mogle da zatraže i Makedonija i Srbija". Na potpuno isti komentar naišao je tokom nedavnog nastupa u saborskom Odboru za spoljnu politiku i slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, kada se zapleo u verbalni duel sa hrvatskim kolegom Toninom Piculom.

Dalje, Zdravko Tomac smatra da obe države moraju insistirati na "pridržavanju jednakih načela". Ako će, dakle, Slovenija ponovo da pokrene već potpisan ugovor o nuklearnoj elektrani, onda mora da dopusti i Hrvatskoj da obnovi neka, po mišljenju hrvatskih parlamentaraca, sporna pitanja u sada tek parafiranom ugovoru o granici. Države bi, smatra Zdravko Tomac, trebalo "bar delimično da obnove pregovore na oba područja, ako žele da pokrenu odnose s mrtve tačke".

Sve to se nimalo ne dopada slovenačkom premijeru. Što se njega tiče, Slovenija je "obavila svoj deo zadatka". Lepo sročen sporazum iz Krškog poslat je na adresu Zagreba, ali povratni dar - granica na kopnu - nikako da stigne iz Zagreba. Ispada da su se Račan i Drnovšek prvo sve lepo dogovorili, onda je Račan "parafirao" sporazum o granici, pa je dogovoren sporazum o Krškom, pa Drnovšek sporazum oko NEK čak i potpisao. Ni u slovenačkom parlamentu ne bi bilo problema da Račan nije posrnuo na pola puta. Tek kad je postalo jasno da Sabor neće potpisati sadašnji sporazum o granici, slovenački parlamentarci najavljuju bojkot sporazuma. Drnovšek se našao u nebranom groždju. Zato sada Drnovšek odbacuje mogućnost ponovnih pregovora o rešenjima za koja je jula u Rijeci postigao saglasnost sa kolegom iz Hrvatske. Po mišljenju slovenačkog premijera novi krug pregovora o granici ugrozio bi "dostignuće koje je moglo da bude uzor medjunarodnoj zajednici i državama u regiji, ali i dokaz političke i istorijske odgovornosti vlada u vezi razrešenja tog važnog problema".

Zbog činjenice da se Račan polako povlači iz ove priče i ponovo pominje "arbitražu", ceo paket sporazuma visi u vazduhu. U poslednjih deset godina bilo je mnogo sastanaka i foto-termina koje su političari iz obe države koristili da objave kako je potpisan sporazum taj-i-taj. Kasnije mnogi od njih nisu dočekali ratifikaciju, što je vremenom postala praksa dve diplomatije u medjusobnim odnosima. Jedan od svetlijih primera je ipak sporazum o malograničnom prometu i saradnji, koji je posle burnih polemika (pre svega u Sloveniji) na kraju ratifikovan. Za sada nema indicija da je doneo ikakve "štetne" posledice. Obe palamentarne delegacije u zajedničkoj izjavi zato pozivaju svoje vlade da "u korist pola miliona ljudi s obe strane granice što pre u praksi ispune odredbe tog sporazuma." Možda ne bi bilo loše kad bi na isti način pozvale na rešavanje ostalih spornih problema i ispunjenje svih do sada postignutih dogovora. Lopta je, bar privremeno, opet na hrvatskoj strani.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)