Cekajuci koordinativni savet

Realizacija inicijative ranijeg politickog pretstavnika Nacionalne oslobodilacke armije Ali Ahmetija kao da je zaglavila onamo gde se inicijator najmanje nadao. Ideja je na nivou albanskih politickih partija prihvacena bez rezervi ali kao da je stala kada su pojedinci poceli sa kalkulacijama sta dobijaju, a sta gube ujedinjenjem albanskog politickog faktora u Makedoniji.

AIM SKOPJE, 16.2.2002

Ideja Ali Ahmetija, politickog pretstavnika samoraspustene Nacionalne oslobodilacke armije (NOA), u sustini je jednostavna i krajnje racionalna. Ahmeti i njegovi, smatrali su da nije potrebno da sami formiraju politicku partiju iako bi ona po vecini procena bila sigurni dobitnik na ovogodisnjim parlamentarnim izborima. Umesto toga predlozili su trima najvecim albanskim partijama u Makedoniji - Demokratskoj partiji Albanaca (DPA), Partiji za demoikratski prosperitet (PDP) i Nacionalno demokratskoj partiji (NDP) - da ujedine snage na realizaciji albanskih prioriteta u ovom momentu. Na principu projekta ujedinjeni albanski blok trebao bi da ostavi po strani parcijalne politicke interese i aktivnosti i usmeri ka realizaciji nekoliko, po zajednickoj oceni, najvaznijih pitanja - implementaciji Ohridskog sporazuma i uspostavljanje trajnijeg mira i implementacija zapadnih principa demokratije u Makedoniji.

Prvi korak ka realizaciji ideje trebao je biti formireanje i profunkcioniranje Koordinacionog saveta. Savet treba organizirati svepartiski skupa na kojem bi partije -na period u kome traje realizacija zajednickih dogovorenih ciljeva - suspendirale svoju pojedinacnu delatnost i izabrale zajednicko rukovodstvo koje bi rukovodilo ujedinjenim pokretom. Koodinacioni savet, po dogovoru Ahmetija i lidera triju partija, cine po dva pretstavnika svake partije i tri iz NOA.

Stvar je nekako zapela oko nesaglasnosti oko jednog predlozenog pretstavnika iz redova PDP. Predsednistvo PDP je donelo odluku po kojoj je ovlastilo predsednika partije Imera Imerija da sam odredi dva pretstavnika koji ce ovu pratiju pretstavljati u koordinacionom savetu. Imeri je delegirao poslanika Ismeta Ramadanija i potpretsednika partije i istotako poslanika Abduljadi Vejselija. Vejseli je po oceni nekih vidnih clanova PDP, ali nezvanicno i Ali Ahmetija, nije najbolje resenje. Umesto njega u koordinacionom savetu ovi krugovi bi zeleli videti Aziza Polozanija, poslanika PDP, koji ima malo vece iskustvo u domenu medjunarodnih aktivnosti (na primer u delegaciji makedonskih parlamentaraca u Strazburu pokazao se veoma efikasan u artikuliranju interesa Albanaca iz Makedonije).

Osnovno pitanje u vakvoj situaciji je prirodno jesu li partije autonomne da same biraju svoje pretstavnike u koodinacionom savetu ili ne. Oponenti iz PDP smatraju da je predsednik Imeri prokockao poverenje partiskog predsednistva time sto nije odoleo pritisku ljudi bliskih Abduljadi Vejseliju, za kojeg kazu da je parama kupio i potpretsednicko mesto (on je privatni biznismen koji je i svojim parama finansirao partiske aktivnosti). S druge strane njegovi branitelji kazu da nije u redu da se osporava izbor partije, da je lako da predsednistvo partije, uprkos suprostavljanju nekih clanova, potvrdi izbor Vejselija. Na mogucnost da se Ahmeti i ljudi iz NOA nezadovoljni Vejselijem, oni kazu da medju izabranim ljudima iz drugih partija ima ljudi koji su svojim izjavama i aktivnostima na pocetku rata otvoreno bili protiv NOA, te da ako se vec neko ocenjuje treba imati na umu da je Vejseli uvek bio pro NOA.

Naravno, "slucaj Vejseli" je samo breg ledene sante. Pokazalo se da puno ljudi kao pojedinci u zavisnosti od svoje procene koliko dobijaju, a koliko gube ujedinjenjem albanskih partija, nalaze nacine da se suprotstave realizacije ideje. U proteklih 11 godina makedonske nezavisnosti na odredjen nacin stvortena je i kasta albanskih politicara, koji su dosada umeli dobro plivati u politckim vodama, koji su uspevali u svakoj situaciji za sbe licno izvojevati poziciju koja im se na kraju najbolje isplatila. Ilustrirajmo to jednim primerom. Sadasnji ambasador Makedonije u Sloveniji Ilijaz Sabriu je bio clan cak dvaju zadnjih socijalistickih vlada, prve puralisticke, takozvane ekspertske vlade i zatim clan partiskih vlada SDSM. Ovaj permanentni dvadestgodina ministar u makedonskoj vladi preziveo je i promene na parlamentarnim izborima 1998 godina kada je kao clan PPD usao u makedonski parlament. Da bi ubrzo sa jos jednim parlamentarcem PPD (Mevljanom Tahirijem) presao u kategoriju nezavisnih poslanika (zbog cega je i iskljucen iz PPD). Na kraju je kao kadar DPA otisao za ambasadora u Ljuibljani. Ovakvih "ljudi za sva vremena" medju albanskim politicarima ima mnogo na svim nivoima, a sada u pogledu inicijative Ahmetija se javljaju kao ne bas lako zaobilazna potesoca.

Jer, Ahmeti je bio od samog pocetka jasan: u realizaciji ideje o zajednickom delovanju nema mesta za kompromitirane ljude iz partiskih struktura, cak je receno da svako ko je bio u parlamentu bar dva puta, ne treba ocekivati da ce biti poddrzan za kandidata za istu funkciju na ovogodisnjim parlamentarnim izborima. Ideja Ahmetija o osvezenju redova albanskih politicara novim nekompromitiranim ljudima naravno iritira one koji bi trebali izgubiti svoje politicke pozicije i mogucnost koriscenja privilegija koje iz toga proisticu.

Tako Ali Ahmeti zasad se nalazi u pomalo apsurnoj situaciji, Na niovu politickih partija, opstih deklaracija njegova ideja oko ujedinjenog delovanja albanskog faktora nije naisla na nista drugo sem prihvatanja i poddrske. Ideja je poddrzana i u javnosti od vidnih pojedinaca i albanskih medija, naisla je na razumevanje i vecine populacije. Ali... ocitio da to zasad nije dovoljno. Ahmeti, sada kada su stavi usporene, da ne kazemo zamrznute, dobije i kritike iz redova svojih dojucerasnjih boraca. Najradikalniji deo njih mu zamera sto je tolerantan u odnosu na one koji su godinama bili neefikasni, i uglavnom brinuci se za svoje licne i grupne interese zapostavili realizaciju albanskih zahteva, sto je bio i jedan od grlavnih razloga pojave NOA i zapocinjanja rata. Zatim, da nastojanjem da se vreme i energija ne gube oko toga ko je i sto uradio ili se ogresio u pogledu albanskih intresa, prakticno dozvolio da se amnestira DPA i njena vodeca dvojka Arben Xhaferi i Menduh Thaci. Poznbato je da DPA na pocetku rata u Makedoniji, kao deo vladajuce koalicije bila na pozicijama identicnim sa onim makedonskih koalicionih partija, po kojima NOA kao ekstremisti zasluzuju osudu i jos vise da drzava ima pravo da protiv nih upotrebi svu raspolozivu silu. Tada je DPA bila svesna da pojava NOA direktno rusi njene pozicije i doprinosi gubljenju njenog utiocaja, pa zato je dato i puno neumerenih izjava u odnosu na NOA i njene vodece ljude.

Ali Ahmeti pokazuje da je optimist, da se lako ne otkazuje od onog sto je naumio. Informacije koje stuzu iz Sipkovice - gde se nalazi od septembra i gde ocekuje skoro donosenje Zakona o amnestiji koji ce mu omoguciti i nesmetano kretanje po Makedoniji (jer zasad postoji optuznica i protiv njega) - govore da mu ne nedostaje samopuzdanje da stvari oko pocetka rada Koodinacionog saveta, uprkos teskocama, teku dobro. Ovi izvori govore da po oceni Ahmetija stvar ce veoma brzo krenuti zeljenim pravcem, te da ne treba padati u defetisticko raspolozenje, drugim recima da on licno kontrolise stvari, te da je ubedjen da ga niko ne moze spreciti u realizaciji ideje. Poritom, ocito je da Ahmeti, ne zeli nikako stvari sredjivati ili realizirati vojnickim, ili "revolucionarnim" metodama, jer je svestan da to na kraci period moze dati rezultate, ali kad tad za takve metode treba platiti i cenu.

Kako kog bilo, stvar je tu neako zapela i probijeni su rokovi u planiranoj dinamici aktivnosti ujedinjenog albanskog bloka. A to moze po oceni nekih analiticara dovesti i do situacije u kojoj bi Albanci nakon rata mogli izgubiti ono sto su ratom dobili. Jer, ako su neujedinjeni i neefikasni u realiziaciji okvirnog sporazuma u kome je sadrzan dobar deo albanskih zahteva koji su bili ignorirani godinama, nece ni doci do zeljenog podobljsanja statusa Albanaca u Makedoniji.

AIM SKOPJE

ISO RUSI