Demonstracijama protiv vladavine zakona

Priština, 14.02.2002.

Činjenica da je novi šef Misije OUN na Kosovu Michael Steiner doputovao u Prištinu u četvrtak 14. febrauara na ''Dan zaljubljenih'', izgleda da neće moći tako lako da obnovi ''medeni mesec'' izmedju kosovara i Misije koju će on voditi. Barem, tako izgledaju stvari nakon 8. februara kada su po prvi put albanski demonstranti bacili drvlje i kamenje na pripadnike policije OUN i policijske službe Kosova. Kamenice su označile kulminaciju protesta protiv hapšenja trojice Albanaca osumnjičenih za ratne zločine protiv albanske civilne populacije. Pre nešto više od dve nedelje medjunarodni zvaničnici su uhapsili tri osobe, pripadnike bivše OVK za koje se sumnja da su odgovorni za nasilna hapšenja prebijanja, torture i ubistva, dela koja su, kako se tvrdi, vršena u periodu izmedju septembra

1. i juna 1999. godine, uglavnom u regionu opštine Podujevo, severno od Prištine. Njihovo hapšenje je podstaklo talas protesta širom Kosova na kojima su govornici (uglavnom pripadnici Udruženja invalida rata, veterena OVK i porodica žrtava) tražili njihovo trenutno oslobadjanje. Oni su optužili UNMIK da ''radi po diktatu Beograda'', i zatražili su anuliranje Sporazuma potpisanog izmedju bivšeg medjunarodnog administratora Kosova Hansa Haekkerupa i potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Čovica, kojim je bilo osigurano učešće Srba na opštim izborima na Kosovu. Oni su optužili UNMIK da ''pokušava da izjednači sistematske zločine režima Slobodana Miloševića sa oslobodilačkim delovanjem pripadnika bivše OVK''. Bes zbog hapšenja Albanaca u vreme kada se, kako oni tvrde ''srpski kriminalci šetaju slobodno ne samo po Srbiji već i po Kosovu'', počelo je da se ispoljava i parolama protiv medjunarodne civilne administracije. Jednoga dana, početkom februara osvanuli su grafiti ''UNMIK - van sa Kosova'', čiji su autori izabrali spomenik Skenderbega (albanskog srednjovekovnog nacionalnog heroja). Medjutim, kao da su želeli da sakriju ''sramotu'', kako su to ocenjivali obični gradjani, sutradan je neko te parole prekrio belom farbom...

Medjutim, taj grafit kao da je najavljivao buru. 8. februara, desilo se ono što su kosovari najmanje želeli. Nekoliko demonstranata je prvo saslušalo ''vatrene'' govore nekih bivših pripadnika OVK (koji su sa puno grešaka tokom čitanja ''referata'', zasigurno napisanih od vičnijih ruku nego što je to njihovo oratorstvo) u kojima su akti hapšenja pominjani samo kao primeri ''nastojanja da se okalja oslobodilački rat OVK''. Medjutim, pravi zahtevi su dobili politički smer. Osim zahteva da ''policija UNMIK-a i KFOR-a postanu asistenti Policijske službe Kosova i institucija Kosova'', pozivano je i da se ponovo razmotri i angažovanost same Misija UNMIK-a. Glavni govornik je izneo zahtev da se ''kosovska delegacija koja je učestvovala na Konferenciji u Rambujeu okupi da bi odlučila o refrendumu za definitivni status Kosova i razmotrila ulogu Misije UNMIK-a''. Nakon ovoga, pozvali su masu da prodefiluje ulicama grada, mirno. Medjutim, mir nije potrajao dugo. Grupa od nekoliko desetina osoba je odlučila da protesti ''evoluiraju''. Kamenice, komadi betona i štapovi (uglavnom delovi parola) bacani su uglavnom na grupu američkih, nemačkih i albanskih policajaca. Zvaničnici izgleda da su pažljivo birali da policajci koji će čuvati red budu iz ''nacija dokazanih kao prijatelji Albanaca''. Medjutim, na ''revolucionarnu'' grupu to nije uticalo. Sedmorica policajaca je zadobila povrede, a kasnije se većina njih povukla iz centra grada. Red za plaćanje ''besa'' protestanata došao je na gradjane koji su u to vreme pili kafu u centru grada. Ta grupa je povredila kamenicama i prebila više gradjana, iskaljujući bes što se i oni nisu pridružili protestu i demolirali hotel ''Ilirija'', a usput su demolirali i nekoliko drugih ugostiteljskih objekata, prebili najmanje dva novinara i demolirali vozila nekoliko gradjana.

Medjunarodni zvaničnici i predstavnici albanskih političkih partija na Kosovu su odmah istakli da ovi incidenti neće uticati na odnose gradjana Kosova sa medjunarodnom zajednicom. Šef UNMIK - ovog centra za informisanje Simon Haselock je izjavio: ''Ubedjeni smo da ovi ljudi predstavljaju samo jedan mali deo društva na Kosovu. Ovo je akcija demonstriranja grupe ljudi koji su više zabrinuti za sebe i koji koriste nelegalna i nedemokratska sredstva''. Iznoseći svoj stav oko činjenice da su protestanti izrazili nezadovoljstvo UNMIK-om zbog njegove netransparentnosti povodom hapšenja trojica lica osumnjičena da su izvršili ratne zločine, gospodin Haselock je izneo da ''svako ko shvata demokratiju u realnosti zna značaj transparentnosti prilikom hapšenja. Bili smo u potpunosti transparentni sa aspekta najava hapšenja i svima smo rekli da postoji osnov za hapšenja, ali mi ne možemo objavljivati pojedinosti koji bi štetili procesu istrage jer je to pitanje suda, a ne sredstava informisanja ili grupa ljudi da odlučuju o krivici ili nevinosti onih koji treba da odgovoraju pred sudom''. Haselock je rekao da ne želi da minimizira ozbiljnost protesta u Prištini, ali je takodje ustvrdio da grupa ljudi medju protestantima ima za cilj da izaziva probleme i da su oni to već uradili. On, ali i drugi zvaničnici su izneli da ovi nemiri nisu usmereni prema nekom odredjenom cilju, već da su oni bili besmisleni i usmereni protiv imovine Albanaca u centru Prištine. ''Izgleda da je to huliganizam i loše ponašanje'' rekao je izmedju ostalog Simon Haselock. Gospodin Haselock je izjavio da su ''protesti orkestrirani od grupe ljudi koji su zabrinuti da bi i oni mogli da postanu deo istrage''. Medjutim, na insistiranje novinara da specifikuje ko stoji iza njih, on je samo izneo:'' Nisu potrebna naučna istraživanja da bi se to shvatilo''...

UNMIK je već obezbedio podršku najznačajnijih centara odlučivanja. Diplomate SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije, dva dana pre sudara sa demonstrantima su istakli da je uspostavljanje vladavine zakona jedan od glavnih prioriteta i osnova na kojoj se gradi demokratsko Kosovo. Zato, ako Kosovo želi da bude društvo zasnovano na demokratskim idealima i poštovanju zakona, kosovari moraju da budu spremni da osude zločin bez obzira na izvršioca ili žrtvu. Oni su izneli punu podršku hapšenju trojice Albanaca podvlačeći: ''Mi kao prijatelji Kosova želimo da vas uverimo da hapšenja nisu uperena protiv bivše OVK, već protiv individualnih postupaka za koje se sumnja da su uhapšeni počinili u suprotnosti sa bilo kakvim prihvatljivim normama ponašanja ili zakonima''. Odmah nakon njih, Generalni sekretar NATO Lord George Robertson je oštro izneo da ''ne sme postojati nikakva sumnja: NATO i KFOR neće prihvatiti nikakve pretnje od strane onih osoba koje ne žele da poštuju zakon''. Prema Lordu Robertsonu principijelni element demokratije je da nijedan gradjanin ne bude iznad zakona i da to vredi i za trojicu uhapšenih. Oni će imati pravo da se brane pred sudom, i ako ne bude dovoljnih dokaza protiv njih, biće oslobodjeni, izneo je u svom specijalnom saopštenju Lord Roberston.

''Nasilje orkestriranih huligana'', kao da je probudilo iz sna i političke lidere na Kosovu, koji su osudili postupke demonstranata karakterišući ih kao štetnim aktima po Kosovo. Medjutim, za ovdašnje posmatrače je isto toliko štetna i ''ćutnja političara'' koji su čak i ove proteste pokušali da iskoriste u političke svrhe. Demokratskom savezu Kosova to obezbedjuje glasove i mnogo bolju poziciju na domaćoj i spoljnoj političkoj sceni. S druge strane, ostale partije proizašle iz bivših struktura OVK svojom ćutnjom nastoje da krivica ostane bez adrase. Samo nakon incidenata oni su požurili da istaknu da ulica nije rešenje, ali ne smogavši hrabrosti da budu direktniji. Jedan inostrani posmatrač je u vezi s tim istakao da je ''to prirodno. Oni ne mogu psovati demonstrante, jer bi ovi poslednji mogli da identifikuju naredbodavce''...

AIM Priština, Arbnora BERISHA