Skuplje u Beogradu nego u Ljubljani

Slovenci na tržištu Srbije

Najveći problem carine, pa su proizvodjači pronašli zaobilaznicu preko Makedonije. Jedinu veliku direktnu investiciju u Srbiji za sada je pokrenuo >Merkator<. Spoljnotrgovinska razmena Jugoslavije i Slovenije prilično je asimetrična - izvoz Slovenije u Jugoslaviju povećan je za 450 odsto, a Jugoslavije u Sloveniju za 150 odsto

AIM, Beograd, 13.2.2002.

Srbija je ponovo, posle decenije zvanične apstinencije, postala interesantno tržište za slovenačke proizvođače. Evropa je razvijena, ali i mnogo zahtevna. Konkurencija je žestoka, kupci su probirljivi jer prosto imaju izbora. Srbija je, opet, stari znanac i zahvalan kupac. Tako je u poslednje vreme, zapravo od promene režima u Srbiji, primetno pojačano interesovanje slovenačkih preduzeća za srpsko tržište.

Interesovanje postoji na dva nivoa - prvi je eventualno ulaganje u kupovinu srpskih preduzeća ili direktne >grin fild< investicije i tu se nije odmaklo mnogo dalje od priče. Drugi nivo je interesovanje za srpsko tržište koje nije malo, a jeste gladno kvalitetne (pogotovu poznate) robe.

Ko se još seća vremena kad je nadolazeća Miloševićeva vlast, početkom devedesetih, proglasila opšti bojkot slovenačke robe, što se imalo smatrati patriotskim činom. Čuvena lambada koju je odigrala Radmila Anđelković sa Jože Smoleom, izašla je odavno i iz viceva. >Neće oni jeftino kupovati naše kruške, pa nam onda papreno prodavati >Fruktalove< sokove od tih istih krušaka< bilo je tipično objašnjenje teze o >ekonomskom kolonijalizmu< slovenačke privrede koja će bez srpskog tržišta, je li, brzo propasti. To što je umesto slovenačke propala srpska privreda, druga je tema. Tek, političke strasti očigledno su se stišale i postale deplasirane među >narodnim masama<. To se najbolje vidi kroz, recimo, letimični pregled slovenačkih prodavnica otvorenih u Srbiji. >Mura<, >Lisca<, >Rašica<, >Sloluks<, >Gorenje< otvorili su svoja predstavništva u Srbiji i tek očekuju ekspanziju prometa.

Odbojnost posetilaca nikako ne izaziva slovenačka roba - naprotiv, oni zbog nje i dolaze u prodavnice. Srpski kupci očigledno su se uželeli slovenačkih proizvoda, potvrđuju nam u jednoj od prodavnica slovenačkih tekstilnih proizvoda u centru Beograda. Kupci dolaze sa velikom željom da pazare >Murin< kaput ili >Rašicin< džemper. Ono što, međutim, može da izazove otpor, jeste cena. Ako uzmemo kao tačan podatak kojim se u javnosti operiše, da Beograd ima oko 50.000 platežno sposobnih ljudi, neki od njih bi i mogli sebi priuštiti kaput skuplji od hiljadu maraka, samo ako nosi oznaku >Mure<.

Prosečan srpski potrošač ipak nije mušterija za renomirane slovenačke firme. Sa (statističkom) platom od 240 maraka ne može se mnogo toga kupiti. Da apsurd bude veći, mnogi proizvodi iz Slovenije skuplji su u Beogradu, nego u Ljubljani, mada bi logično bilo da se očekuje obrnuto, bar dok se ponovo ne >osvoji< izgubljeno tržište. Ne treba, naravno, odmah pomisliti na bezobrazluk slovenačkih proizvođača, koji žele što više da zarade na činjenici da je njihova roba u Srbiji trenutno >in<.

Ako prihvatimo da i toga ima, glavni problem je u carinama. Dok se ne postigne sporazum o zoni slobodne trgovine (koji je SR Jugoslavija upravo potpisala sa Bosnom i Hercegovinom i još se čeka ratifikacija u Saveznoj skupštini) carine će se pokrivati povećanjem cene a to će, naravno, plaćati potrošači. Na primer, sva roba koja prelazi važeće kontigente, carini se dva i po puta skuplje. Carine su inače oko 15 do 20 odsto.

Slovenački proizvođači zato su, kako se među srpskim firmama tvrdi, pronašli malo zaobilazni način da plasiraju svoju robu na srpsko tržište, preko Makedonije. Naime, ako slovenačka roba široke potrošnje ulazi u Srbiju preko Makedonije, onda je carinsko opterećenje samo jedan odsto, tvrde neki domaći proizvođači, koji smatraju da će slovenački proizvodi uništiti domaću proizvodnju. Oni imaju olakšavajuću okolnost što ne moraju da osvajaju kupce, jer su oni davno >osvojeni<, pa će radije da kupe skuplju veš-mašinu >Gorenje< nego jeftiniju >EI Niš<.

Činjenicu da se Slovenci vraćaju na srpsko tržište zainteresovane strane u Srbiji posmatraju različito, svaka iz svog ugla: sa stanovišta razvoja tržišta, konkurencije i prava na izbor svakog potrošača, to je dobro. Sa stanovišta domaćih proizvođača koji su navikli da zahvaljujući monopolu jedino ovde prodaju svoju skupu, zastarelu i nekvalitetnu robu, konkurencija je najgori prst u oko koji mogu zamisliti. O tome da li će se i na koji način pojedini domaći proizvođači štititi od najezde konkurencije, zvanični organi za sada se retko i nerado oglašavaju. Jasno je da i oni trpe pritiske pomenute dve >interesne grupe< i to u suprotnim smerovima.

Jedinu veliku direktnu slovenačku investiciju u Srbiji za sada je pokrenuo >Merkator<. Bez insistiranja da dobije nazad zgradu u Novom Beogradu koja mu je početkom raspada Jugoslavije oduzeta, ovaj trgovinski mega-lanac počeo je da gradi novi poslovni objekat, takođe u Novom Beogradu. Planirana vrednost investicije je 65 miliona maraka, u prvoj fazi objekat će imati oko 47.000 kvadratnih metara i pored trgovine samog >Merkatora< imaće još 67 različitih lokala. Kupcima će se ponuditi oko sto hiljada različitih artikala.Kako i francuska >Kora< u saradnji sa >Delta< holdingom takođe planira izgradnju mega-marketa, konkurencija će očigledno biti žestoka. Za nju će dobro morati da se spreme domaći >C market< i >Pekabeta<, na primer.

Od ukupnih investicija u druge zemlje, Slovenija čak 65 odsto ulaže u bivše jugoslovenske republike, iznela je Marta Kos, potpredsednik Privredne komore Slovenije. Ovaj podatak mogao bi da govori o važnosti i srpskog tržišta za slovenačku pivredu. Ni svih prethodnih godina, ruku na srce, plasman slovenačke robe u Srbiju nije sasvim prekidan - obavljao se ilegalno, polulegalno i svakako neregularnim zaobilaznim putevima. Naravno da se međusobna razmena u takvim uslovima prosto sunovratila: od milijarde dolara robne razmene između Srbije, Crne Gore i Slovenije tokom 1992. godine, ona je 2000. godine opala na svega 86 miliona dolara. Tokom 2001. zabeležen je nagli skok na oko 250 miliona dolara. Ako se nastavi trend političke i ekonomske normalizacije odnosa, procenjuje se da bi razmena ubuduće trebalo da raste po 40 odsto godišnje.

Spoljnotrgovinska razmena Jugoslavije i Slovenije prilično je, doduše, asimetrična - izvoz Slovenije u Jugoslaviju povećan je za 450 odsto, a Jugoslavije u Sloveniju za 150 odsto. Ekonomske patriote požurile su da ovaj podatak iskoriste za tezu da slovenačko tržište nije otvoreno za srpske proizvode kao što je slučaj u obrnutom smeru. Hladna ekonomska analiza pokazuje u stvari da Jugoslavija Sloveniji, kao ni drugim zemljama, nema mnogo šta da ponudi na prodaju. Da bi se to promenilo, slovenačka i svaka druga roba na rafovima jugoslovenskih prodavnica može samo pomoći. Prvo, da domaći proizvođači vide gde su u odnosu na konkurenciju. A drugo, da se suoče sa neprijatnom istinom - ako ne budu u stanju da se na domaćem terenu izbore sa konkurencijom, šta tek da očekuju na svetskom tržištu.

Biljana Stepanović (AIM)