Povuci, potegni-iscupati se ne da!

Vlada Makedonije je najzad odlucila da se ozbiljnije pozabavi kolektivima gubitasima. Za samo nedelju dana je povuka poteze na koje se cekalo nekoliko tranzicionih godina i izazvala sumnje u dobronamernost i revolt sedam hiljada novih radnika koji su ostali bez posla. Od milosti svetskih finansijskih zandara zavisi ostvarivanje njihovih zahteva da im se dozvoli da rade i zaradjuju, ili da budu solidno socijalno zbrinuti.

AIM Skopje, 07.02.2002

Kolektivi koji negativno posluju su godinama rak rana makedonske privrede. Kako u Makedoniji odavno malo ko ima sta da zaista radi, broj gubitasa je stalno u porastu. Kriticnim se za tekucu godinu smatra osamnaest. Na spisku se trenutno nalazi ukupno cetrdeset sa oko 37 hiljada radnika, a on, nazalost, nije konacan. Ni jedna od svih dosadasnjih vlada sa kojima se prolazilo kroz tranzicione golgote od osamostaljivanja zemlje nije smognla dovoljno hrabrosti da se s njima obracuna onako kako nalaze trzisna ekonomija. Svi su nesto pokusavali, ali nisu stigli daleko, jer je uz hrabrost bilo potrebno imati i novca i viziju kako dalje. Toga, na zalost, ni do dana danasnjeg nema! Upravo zato, sve ono sto od pocetka ove, uz to jos i izborne godine, pokusava da uradi aktuelna vlada premijera Ljubca Georgievskog vise nalikuje predizbornom marketingu, nego toliko potrebnoj odlucnoj akciji za trajnu eliminaciju teskog problema, ocenjuju nezavisni ekonomski analiticari.

Sve ekspresno preduzeto: odluka o likvidaciji tri najveca gubitasa hemisko-metalurskog kombinata "Jugohrom", fabrike autobusa "11 Oktomvri" klanice i kozne industrije "Godel" za samo nedelju dana, raspisivanje tendera za pronalazenje strateskog investitora za rudnike olova Sasa i Zletovo, te bagatelna prodaja nekada rentabilnih fabrika "Porcelanka" i "Zletovo-baterije", neodoljivo potseca na onu poznatu pricu o dedu i repi: "Povuci, potegni - iscupati se ne da!" Resenja ni na vidiku, dilema i strahova bezbroj!

Model za koji se odlucila makedonska vlada nakon neuspesno izvedenih sanacija i stecaja vecine gubitasa - brza likvidacija, pa zatim prodaja kao tehnoloske celine, ili po komadu, uz protekciju, svojim bliznjima, ili ko da vecu proviziju, kao po pravilu, za male pare, nije najsretnije izabran, smatraju eksperti i upozoravaju na opasnost od socijalne eksplozije.

Veliki je broj radnika koji ce biti proglaseni tehnoloskim viskom i ostati bez posla. Ogromne su finansijske rupe i kod banaka i kod privatnih preduzeca koja ne mogu naplatiti svoja potrazivanja. Dugovi koji ostaju nakon likvidacije, za samo tri poslednje fabrike iznose oko 200 miliona dolara, padaju na teret budzeta, bolje reci, svih poreskih obveznika. Stoga je razumljiv ostar otpor koji se javlja ne samo kod radnika o cijoj se sudbini radi, vec i kod ostalih gradjana. Prosle sedmice su zapoceli, a niko ne zna kada ce i kako zavrsiti, strajk- deset hiljada najugrozenijih novih makedonskih "proletera" koji i ne pamte kada su zadnji put primili plate. Pokusavaju bucnim protestima i blokadom najfrekfentnijih saobracajnica da nadju izgubljenu pravdu, da nateraju vladu da ih sve ne ostavi na ulici. Traze da im se isplate zaostale plate, doprinosi za socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje, da se stvore uslovi za restart fabrika koje su svojim znojem gradili, kako bi radili i zaradjivali za zivot dostojan coveka. Ako to nije moguce, kazu, onda da bar dobiju pristojnu socijalnu zastitu. Insistiraju da se donese zakon o prevremenom penzioniranju svih koji su navrsili 25 godina radnog staza, kako je to bilo ranije, do pre dve godine, kada je po nalogu svetskih finansijskih zandara takva zakonska odredba ukinuta. Svesni su da je za to potrebno mnogo novca. Poslednje javno saopstene racunice kazu da je za, na primer, osamnaest kolektiva gubitasa, ciju sudbinu treba resiti do kraja tekuce godine, potrebno obezbediti 54 miliona eura. Samo da bi se trajnim resenjem zaokruzila prva grupa od sedam gubitasa i dobila druga transa Fesal aranzmana treba najmanje 15 miliona dolara. I to za isplatu zaostalih zarada, doprinosa i otpremnine od najvise dvanaest prosecnih plata.

Radnici su strajk za kratko zamrzli, nakon razgovora sindikalnih lidera sa vladinim pretstavnicima. Pristali su da se strpe i da sacekaju ishod pregovora koje su sa celnicima MMF i Svetske Banke proteklih dana u Vasingtonu i Njujorku vodili sef drzave Boris Trajkovski, vicepremijer Zoran Krstveski i glavni ekonomski ministri Nikola Gruevski i Besnik Fetai. Prve vesti o ishodu dijaloga za obezbedjivanje socijalnih benificija za gubitase, koje su posredstvom elektronskih medija, stigle preko Okeana, ulivaju tracak nade.

Naime, celnici Svetske Banke i MMF su jasno dali na znanje sagovornicima da u principu nemaju nista protiv socijalnog zbrinjavanja radnika gubitasa. Dozvoljavaju da im se isplate zaostale zarade, doprinosi i otpremnina, grubo obracunato, za svakog radnika koji ce biti tehnoloski visak i kao takav narednih 18 meseci u Zavodu za zaposljavanje cekati novi radni angazman i primati skromni socijalni dodatak od 50 eura mesecno. , najvise po 1000 eura! Medjutim, izricito je naglaseno, to vlada mora uciniti vlastitim novcem, putem stezanja kaisa na svim nivoima, a ne novim zaduzivanjem, ili deficitom u drzavnoj kasi! Osobito su, kako se navodi, protiv predizborne isplate zaostalih plata i doprinosa, a kategoricno odbacuju mogucnost povratka starih resenja za prevremeno penzioniranje. Prete raskidom saradnje ukoliko se kojim slucajem neko bude drznuo da ucini suprotno.

Ministar finasija Gruevski je u interjuu privatnoj, skopskoj Sitel televiziji izjavio da je licno zadovoljan ishodom visednevnih pregovora sa predstavnicima Svetske banke i Medjunarodnog Monetarnog Fonda. Posebno mu je drago sto ce Makedonija uskoro ipak dobiti drugu transu FESAL kredita od dvadeset miliona dolara. Dogovoreno je da se taj novac oslobodi odmah nakon likvidacije najveceg gubitasa, HEK Jugohrom, koja je pri kraju. Odobrene su i izmene stecajnog zakona koje treba da omoguce ubrzanje procedure, naglasava ministar Gruevski. U buduce ce stecaj moci da pokrece Agencija za blokirane ziro racune. I to po automatizmu za svaku "bolesnu" firmu ciji je racun bio blokiran neprekidno 45 dana i za koju je temeljitom analizom stranaca potvrdjeno da joj nema spasa. Glavni makedonski blagajnik je presretan sto su ovom prilikom u Vasingtonu zavrseni pregovori i sto je sasvim izvesno dobijanje novog aranzmana za reformu drzavne administracije, po petnaestak miliona dolara sledece tri godine.

Iz kabineta predsednika Trajkovskog je za utehu radnicima saopsteno da je na kraju posete Vasingtonu od prvog coveka Svetske Banke Dzejmsa Volfensona ipak dobijeno obecanje da ce zahtev Makedonije za pozajmicu namenjenu "socijalnom paketu za spas reformi" biti razmatran na jednoj od prestojecih proljetnih sednica Borda. Pre toga ce u Skoplje biti upucena ekipa eksperata koja ce na licu mesta proveriti da li je takav zajam neophodan i izvesti svoju matematiku. Svetske bankare od obecanja glava ne boli, a kako ce proci domaci politicari kad se vrate kuci, tek treba videti.

Od toga da li ce radnike zadovoljiti ono sto su medjunarodni finansijski mentori odobrili zavisice ishod strajka, odnosno da li ce masovni protesti i blokade, kako je najavljeno, narednih dana postati makedonska svakodnevica.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA