Pad kula bliznakinja ''Al Qaede'' u Tirani
Tirana, 7.02.2002.
U centru albanskog glavnog grada ističu se dve najviše zgrade koje su mediji nazvali ''kule bliznakinje'', ali čije se ime za razliku od onih u Njujorku slučajnom ironijom vezuje ne za uništenje, već njihovu izgradnju od strane biznismena povezanih sa islamskim terorističkim organizacijama. U javnom mnenju je izazvalo čudjenje činjenica što organi policije i pravosudja u Albaniji nisu pravili neku burnu reklamu oko otkrića i udara na finansijske interese ''Al Qaede'' u Albaniji, konfiskacijom 21. januara od strane suda u Tirani dveju 17/spratnih kula u izgradnji u albanskom glavnom gradu.
Prema albanskom javnom tužilaštvu, razlog te konfiskacije je što je vlasnik i naručilac dve kule bliznakinje, koje se grade nasuprot sedišta premijera, osumnjičen za veze i finansiranje medjunarodnog terorizma, Jasin Kadi iz Saudijske Arabije. Ne samo organi policije i tužilaštva da nisu pravili mnogo reklame, već i političke partije, koje su obično sklone da politizuju i najordinarniji zločin u medjusobnim napadima, su se ovoga puta ustručavale da iskoriste ''skandal kula bliznakinja'' u Tirani za medjusobne optužbe o vezama ili podršci islamskim teroristima. Otkriće jednog tako širokog prisustva osumnjičenog teroriste iz Saudijske Arabije u finansijama i albanskom biznisu, gde on ima nekoliko snažnih kompanija i gde je samo u dve banke u Tirani, u Arapsko - islamskoj banci i u Malezijskoj banci izvršio transfer novca u visini do tri miliona dolara, nekako je šokiralo državne organe i albansku javnost. Njegova rasprostranjenost u zemlji, i ne samo kao glavni akcionar kule bliznakinja, već i vlasnik nekoliko farmaceutskih društava, gradjevinskih preduzeća itd., koje deluju u Albaniji, je evidentiralo neugodnu činjenicu da su preferencije sponzora 'Al Qaede' za stvaranje u najsiromašnjojoj državi Balkana snažne finansijske i industrijske mreže u funkciji finansiranja terorističkih aktivnosti, mnogo šire nego što se u početku mislilo. To se saznalo nakon kontrole i blokiranja njegovih bankarskih računa u Tirani.
U govoru održanom 21. januara u albanskom parlamentu kako bi izvestio o merama Vlade u borbi protiv medjunarodnog terorizma, premijer Ilir Meta je obznanio da javno tužilaštvo Albanije vrši istragu u vezi sa 16 osumnjičenih subjekata za finansijske veze sa terorističkim organizacijama. Direktor uprave za borbu protiv pranja prljavog novca u Ministarstvu reda izjavio je štampi da je od strane američkih državnih organa prispela Ministarstvu reda duga lista sa 300 subjekata u Tirani koji se sumnjiče za pranje novca i veze sa svetom medjunarodnog terorizma i zločina.
U stvari, postoji kontradikcija izmedju snažne prozapadne politike koje su sledile Vlade u Tirani u cilju uspostavljanja veoma uske saradnje sa Zapadom, i interesovanja osoba ili arapskih i nearapskih organizacija sa terorističkim vezama da stvore baze i finansijske depozite u Albaniji. Kako izgleda, to je došlo usled nekoliko faktora. Prvo, dugi desetogodinji period teške postkomunističke tranzicije, okarakterisan političkim i vladinim potresima, stvorio je hroničnu slabost policijskih organa, tužilaštva i sudova, što je favorizovalo često sumnjive biznise sa lokalnim i medjunarodnim vezama. Drugo, Albanija kao zemlja koja se kasno uključila u privredu slobodnog tržišta tek je započela sa velikim biznisima kao što je gradjevinarstvo, koje je, kao što je poznato, jedno od preferiranih polja za mafiju i terorističke grupe u cilju pranja novca.
U stvari, nedostatak euforije policijskih organa i tužilaštva zbog udara na finansijske baze medjunarodnih terorista ima svoje objašnjenje. Taj udar je više rezultat operacija i efikasnosti američkih istražnih organa nego albanskih organa. Čak, može se reći da se ime Jasina Kadija, glavnog vlasnika kula bliznakinja u Tirani, nalazi još od 24. septembra prošle godine na listi osoba u odnosu na koje je Bela kuća naredila da im se blokira imovina zbog veza sa organizacijom ''Al Qaeda''. I blokiranje njihovih tekućih računa, kao i drugim osumnjičenima, u albanskim bankama, je nastupilo nakon pristizanja dokumentacije iz SAD. Sam gorenavedeni optuženi, Jasin Kadi koji se aktuleno nalazi u Saudijskoj Arabiji, u intervjuu koji je dao arapskom listu ''Ash - Shark al ausat'' 23. januara, je odbacio optužbe Tirane i izjavio da je to američka osveta prema njemu, jer mu je ista blokada imovine izvršena i u američkim kompanijama.
S druge strane, treba uzeti u obzir da je sa političkog aspekta udar na finansijske baze Jasina Kadia u Tirani izvršen u momentu ne tako pogodne regionalne klime. Premijer Bivše jugoslovenske republike Makedonije, L. Georgijevski, početkom januara je optužio Tiranu da podržava strukture terorizma. On i visoki vladini zvaničnici u Beogradu i u Moskvi su stalno nastojali da stvore utisak da Albanci podržavaju islamski terorizam na Balkanu. Konfiskacija kula bliznakinja i blokiranje finansijskih sredstava državljanina Saudijske Arabije Kadia nosi u sebi opasnost koju bi mogli da iskoriste nosioci ovakvih optužbi.
Medjutim, stoji i činjenica da optužbe koje su dolazile od susednih zvaničnika za veze albanske države sa terorističkim delatnostima nisu nikada ozbiljno shvaćene od strane SAD, NATO ili EU, koji ne samo da imaju više izvora i mogućnosti informisanja, već su u velikoj meri prisutni u mnogim strukturama albanske države. Generalni sekretar NATO, Lord Robertson, koji je pre nekoliko dana posetio Albaniju, javno je odbacio sve optužbe na adresu Tirane o mogućim terorističkim vezama. Zapad je izgleda više ubedjen u jasno distanciranje vladine politike u Tirani od bilo kakve vrste sponzorisanja organizacija ili udruženja sa terorističkom inspiracijom. Za eksperte, Albanija je uvršćena u kartu stvaranja finansijskih baza terorističkih veza jednkao kao i desetine država u Evropi, Americi ili Aziji. Ono što se može reći nakon udara ovih dana na ''kule bliznakinje'' i bankarske račune ''Al Qaede'' u Tirani je to da državni organi u Albaniji reaguju u skladu sa angažovanjem Albanije kao zemlje koja sebe smatra delom antiterorističke koalicije.
AIM Tirana, Arjan LEKA