Jedan euro za novi život Politike
Ulazak nemačkog kapitala na srpsko medijsko tržište
Ugovorom sa nemačkim kocernom WAZ, Politika AD nije prodata, već je formirano novo preduzeće, u kome oba partnera imaju po 50 posto kapitala
AIM, Beograd,5.2.2002.
Zaposleni u Politici, najstarijem dnevnom listu na Balkanu, mogli su u utorak, 29. januara, da sopostvenim očima vide 1 metalni euro, deo ukupne sume od skoro 25 miliona eura, koje je nemački medijski koncern WAZ Medien Gruppe uneo kao osnivački ulog u novoosnovano preduzeće Politika Newsapeprs and Magazines. Luc Glant, izvršni direktor i jedan od akcionara WAZ-a, poklonio je metalni novčić Darku Ribnikaru, generalnom direktoru i glavnom uredniku Politike AD, uz uputstvo: "Stavite ga negde u redakciji kao mali znak nečega čemu težite, a to je da udjete u Evropu" .Time je i zvanično obelodanio kraj višemesečnih pregovora o prvom prodoru zapadnog kapitala u neki srpski medij nakon pada režima Slobodana Miloševića.
Čelnici (dosadašnje) Politike insistiraju na objašnjenju da ono što se u utorak desilo, nije prodaja jednog od najuticajnijih i najviše zloupotrebljavanih medija u Srbiji, već partnersko osnivanje firme, u kojoj će oba osnivača - Politika AD i WAZ, imati po 50 odsto kapitala. Ono što je neobično, jeste da je, od ukupnog osnivačkog uloga novog preduzeća - 25 miliona evra - početni ulog Politike AD samo 1.000 evra, plus njena izdanja i infrastruktura za proizvodnju i distribuciju štampe. Pri tom, čak, Politika odmah po osnivanju u novo preduzeće unosi samo polovinu od, ionako simbolične, sume od 1.000 evra, dok bi drugu polovinu trebalo da priloži u roku od dve godine. U novu zajedničku firmu Politika, medjutim, ne unosi svoje nekretnine, odnosno poslovni prostor.
Ugovorom je precizirana i raspodela nadležnosti, po kojoj isključivu odgovornost u uredjivačkoj politici zadržava Politika, dok će WAZ imati veća ovlašćenja kad je reč o investicijama (da će tako zaista biti, trebalo bi da dokaže i činjenica da se WAZ i u drugim zemljama u kojima posluje drži principa nemešanja u uredjivačku politiku informativnih glasila). Za generalnog direktora je postavljen Darko Ribnikar (potomak porodice Ribnikar koja je januara 1904. osnovala Politiku), a njegov zamenik je predstavnik WAZ-a Andre Bajer. On će biti i jedini predstavnik WAZ-a koji će imati stalno sedište u Beogradu.
U dogovorima koji su rezultirali ulaskom nemačkog kapitala u Politiku posredovao je srpski premijer Zoran Djindjić, koristeći se ličnim prijateljskim vezama sa koordinatorem Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Bodom Hombahom (koji dolazi na čelo WAZ-a) i nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom. Izostale su, medjutim, očekivane kritičke reakcije javnosti u vidu, recimo, ocena da će, tek što se istrgla iz Miloševićevih ruku, Politika postati sredstvo za ostvarivanje političkih interesa srpskog premijera i njegovih nemačkih prijatelja. Da vlasnička transformacija Politike ne prodje u potpunoj tišini, pobrinuli su se samo beogradski novinarski krugovi, u kojima nije ostalo neprimećeno da je, pred sam završetak pregovora sa WAZ-om, visoku funkciju u Politici dobio Nenad Stefanović, donedavni šef informativne službe u DJindjićevoj Demokratskoj stranci (DS).
Novinari, pre svega oni zaposleni u Politici, skeptični su i prema uveravanjima da će svih oko 1.800 zaposlenih preći u novo preduzeće. Oni tvrde da su za sada dobili jedino obaveštenje da bi 1. marta trebalo da dobiju nova rešenja o radnom odnosu, koja podrazumevaju i nove plate "u skladu sa troškovima života", ma šta to značilo. Nezvanično, u kući se ranije tvrdilo da će dolazak novog poslovnog partnera značiti i otkaz za polovinu zaposlenih, ali se u poslednje dve nedelje medju novinarima u dnevnom listu Politika pronosi glas kako će problem viška radne snage biti rešen tako što će dvadesetak, od ukupno 200 zaposlenih u tom delu kompanije, biti poslato u penziju. Svima je jasno, da, ako i sačuvaju svoja radna mesta, dolazi vreme strožijih pravila rada, pa, u očekivanju konačnog raspleta, svoj strah od budućnosti zaposleni u Politici pokušavaju da odagnaju šaljivim pozdravima na nemačkom. Dan nakon definitivnog potpisivanja ugovora, u redakcijskim kompjuterima osvanuo je i mali rečnik nemačkih pojmova.
Prema Ugovoru, u novo preduzeće ulaze sva Politikina izdanja, od kojih nijedno ne može biti ugašeno bez saglasnosti predstavnika jugoslovenskog partnera. U beogradskim novinarskim krugovima, medjutim, tvrdi se da je rukovodstvo Politike već spremno da da saglasnost za gašenje većine postojećih izdanja. Prema tim tvrdnjama, nemački partner traži da opstanu samo dnevni list Politika i periodično izdanje Svet kompjutera i planira (za početak) izdavanje još jednog dnevnog lista. Sa kioska bi, istovremeno, definitivno nestali Politika ekspres, Ilustrovana Politika, Sportski žurnal, Viva, Huper.
Iščekujući najavljeno stizanje nove kompjuterske opreme, zaposleni u Politici prepričavaju tvrdnje jednog od svojih urednika, prema kojima su predstavnici WAZ-a, istog dana kada su potpisali ugovor sa Politikom, pregovarali i sa tiražnim dnevnikom Večernje novosti i BIGZ-om (Beogradski izdavačko grafički zavod) a oko su bacili i na TV Politiku. Prema tim tvrdnjama, rukovodstvo Večernjih novosti još se čvrsto opire "nemačkom izazovu", dok je sudbina BIGZ- a i TV Politike nepoznata.
Ulazak u Politiku i potencijalni ugovori sa drugim beogradskim glasilima, za WAZ predstavljaju samo nastavak izuzetno uspešnog prodora na tržište jugoistočne Evrope. Medijski koncern iz Esena smatra se jednim od najuspešnijih izdavača novina u Nemačkoj u drugoj polovini prošlog stoleća, a danas ima bezmalo pet stotina štampanih naslova godišnje, sa obrtom od 3,6 milijardi maraka u protekloj godini. Kao vlasnik ili suvlasnik izdaje 24 dnevna lista, 43 časopisa za široku čitalačku publiku, 33 stručna časopisa, četiri TV časopisa i mnoštvo komercijalnih izdanja u Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Madjarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Tiraž njihovih dnevnih novina je u prošloj godini bio veći od četiri miliona štampanih primeraka dnevno. U susednoj Hrvatskoj, sa kojom Srbija najviše voli da se poredi, WAZ je već vlasnik 50 odsto akcija zagrebačke firme Europa pres holding, koja izdaje dnevni Jutarnji list, nedeljnik Globus, veći broj ženskih i tinejdžerskih časopisa, hrvatsko izdanje Plejboja i Kosmopolitena.