Kosovo: da li je započela sezona hapšenja?

Priština, 5.02.2002.

Spektakularna operacija snaga policije OUN i mirovnih snaga (KFOR) okončana je hapšenjem trojice Albanaca optuženih za ratne zločine protiv civila. Oko 60 pripadnika policije i isto toliko pripadnika trupa NATO intervenisalo je u uredima uhapšenih, koji se optužuju da su odgovorni za ratne zločine. Tvrdi se da su žrtve albanske pripadnosti i da su uhapšeni ta dela izvršili u periodu od septembra 1998. do juna 1999. godine u regionu opštine Podujevo. Sumnja se da su trojica uhapšenih odgovorni za nelegalno kidnapovanje, fizičke napade i u nekoliko slučajeva za ubistva. Za sada, njima se stavlja na teret najmanje pet ubistava Albanaca za koje se u delu albanske javnosti smatra da se radi o kolaboracionistima režima bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, optuženog za ratne zločine. Trojica uhapšenih Albanaca bili su pripadnici vojne policije OVK, koji su delovali u regionu opštine Podujevo (severno od Prištine). Njima je odredjen pritvor u trajanju od 30 dana, medjutim, medjunarodni zvaničnici nisu hteli da objave njihov identitet. No, ubrzo se saznalo da je prvi uhapšeni Latif Gashi, aktuleni pripadnik Zaštitnih trupa Kosova, drugi uhapšeni Naim Kadriu sekretar ogranka Demokratske partije Kosova u Podujevu, a treći je Nazif Mehmeti, aktuelno pripadnik policijske službe Kosova.

Misija OUN na Kosovu (UNMIK) je nakon hapšenja trojice osumnjičenih osoba za počinejne ratne zločine nad civilima iznela da bi mogla da uslede nova hapšenja. ''Takva hapšenja se ne vrše izolovano. Moguće je da ima i drugih ljudi povezanih sa njima, moguće je da ima i drugih zločina'', izjavila je jedna glasnogovornica ove Misije. UNMIK je obznanio da se uhapšeni nalaze u pritvornom centru u Prištini i njegovi zvaničnici nisu isključili mogućnost njihovog slanja u Hag, ako bi za tako nešto tamošnji sud za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije pokazalo interesovanje.

Zahtev za vodjenje istražnog postupka protiv trojice uhapsenih upućen je 28. novembra od strane medjunarodnog javnog tužioca Philipe Korney. Optuženi su ispitivani od strane medjunarodnog istražnog sudije Agnjeska Kolonovjetska Milart, ali iz istražne seanse nije procurila nikakva informacija. Jedino je branilac Tom Gashi saopštio da su, protiv jednog od njegovih klijenata predstavljena dva svedoka koja su tvrdila da ih je navodno fizički prebijao tokom pomenutog perioda. U medjuvremenu se doznaje da protiv dvojice ostalih optuženih ima 15 svedoka. Identitet svedoka se drži u tajnosti i poznati su samo njihovi inicijali.

Ovo hapšenje je prvo u kojem su uključeni bivši pripadnici OVK pod takvim optužbama i kao takvo ono je i od strane medjunarodnih zvaničnika okarakterisano kao veoma osetljiv slučaj. Iz tih razloga, vršilac dužnosti civilnog administratora Charles Brayshaw i komandant KFOR -a general Marcel Valentino pozvali su trojicu glavnih lidera kosovskih Albanaca kako bi ih obavestili sa rezultatima preduzete operacije hapšenja. Lideri, s druge strane, sa ovog su sastanka izasli uopšte ne krijući svoju uznemirenost, ali i bez ikakvih komentara.

Samo 24 sata nakon hapšenja krenula su i prva reagovanja. Glavni štab Zaštitnih trupa Kosova (civilna organizacija koja je nasledila OVK), izneo je da je ''optužba za ratne zločine koja se stavlja na teret bivšim pripadnicima OVK veoma teška i apsurdna''. Oni odbacuju optužbe podvalačeći da ne osporavaju pravo UNMIK -a da istraži delatnost bilo kojeg gradjanina Kosova, ''jer su pred zakonom svi jednaki. Ali, čudi nas činjenica što se hapse i osudjuju borci OVK koji su se borili protiv zločina i srpskih kriminalaca, kao što se protiv njih borio i čitav demokratski svet... Ako žele da postave na mesto pravdu na Kosovu, mehanizmi medjunarodne zajednice treba da vrše veća nastojanja za hvatanje srpskih zločinaca koji su izvršili zločine na Kosovu, a koji se šetaju slobodno ne samo u Srbiji već i na Kosovu'', kaže se u reagovanju štaba Zaštitnih trupa Kosova. Skoro identičan poziv uputile su i neke druge političke snage koje su izrazile ''čudjenje'' zbog činjenice što je do sada na Kosovu zabeležen samo jedan slučaj sudjenja jednom Srbinu optuženom za ratne zločine i da se aktuleno vodi samo jedan veoma dug proces protiv jednog drugog lica srpske nacionalnosti. Više od 25 uhapšenih Srba pod optužbom za ratne zločine uspelo je da pobegne iz zatvora u severnom delu podeljenog grada Mitrovice.

Medjunarodni zvaničnici su odmah nakon hapšenja objasnili da se ta hapšenja ne tiču organizacija kojoj su pripadale osumnjičene osobe niti onih kojima sada pripadaju. Vršilac dužnosti civilnog administratora Kosova Charles Brayshaw je u razgovoru sa komandantom Zaštitnih trupa Kosova takodje izneo stav da su ''poslednja hapšenja lični akti koji su vršeni na osnovu dovoljno sumnji koje opravdavaju podizanje optužnica protiv njih. Sada odlučuje sud - da li su oni krivci ili ne''...

Medjutim, za dobar deo političkih i nepolitičkih organizacija na Kosovu uhapšeni su ''nevini''. Jakup Krasniqi, generalni sekretar Thacijeve Demokratske partije Kosova je izneo stav da su optužbe protiv trojice bivših pripadnika OVK ucena protiv vrednosti oružanog rata albanskog naroda na Kosovu. Čak, on je istakao da ''odredjeni krugovi policije OUN vrše ucene i to je na neki način direktan atak koji se vrši protiv vrednosti rata i nastojanje da se inkriminiše borba i otpor albanskog naroda za slobodu''. I svi sa ovakvim mišljenjem bacaju ''sumnje'' na dokument potpisan novembra prošle godine izmedju bivšeg šefa UNMIK-a Hansa Haekkerupa i zamenika premijera Srbije Nebojše Čovica. To je bio i deo glavnih parola protesta koji su održani u Podujevu i Prištini i na kojima je zatraženo oslobadjanje trojice uhapšenih. Organizatori i govornici na tim protestima (uglavnom rukovodioci Udruženja ratnih veterana i Invalida rata, ali i vodje Nezavisne UNIJE studenata prištinskog Univerziteta) su izneli da su ''poslednja hapšenja vršena sa političkom pozadinom. Optužba za ratne zločine protiv Albanaca je pokrenuta sa niskim motivima UNMIK -a u cilju izjednačavanja srpskog genocida sa borbom OVK''. Čak, oni su optužli UNMIK da u tom slučaju nije učinio ništa drugo osim što je realizovao ''zahteve Beograda''. Deo ovdašnje javnosti povezuje vreme hapšenja sa optužbama za ratne zločine sa vremenom početka sudskog procesa protiv Slobodana Miloševića.

S druge strane, neki ovdašnji posmatrači pozadinu tih hapšenja vide u aktulenim razvojima oko stvaranja institucija na osnovu rezultata opštih izbora od 17. novembra prošle godine. Medju uhapšenima je i jedan aktivista Demokratske partije Kosova koju vodi Hashim Thaci, bivši politički lider OVK. Čoveku koji je kandidovan od strane svoje partije za mesto premijera Kosova sada je u izvesnoj meri otežana pozicija u maratonskom procesu pregovaranja oko podele vlasti.

No, izgleda da su za medjunarodne zvaničnike ova hapšenja tek početak realizacije njihovih ciljeva u borbi protiv zločina na Kosovu. Dosadašnji komesar policije UNMIK -a Britanac Christopher Albiston je obećao da će ova godina biti godina hapšenja najvećih kriminalaca na Kosovu pošto su, po njemu, sve pripreme izvršene da bi se to i desilo. ''Videćete hapšenja nekih od 'top' kriminalaca tokom ove godine '', izjavio je on upravo u trenucima kada su maskirani policajci hapsili pomenutu trojicu Albanaca.

AIM Priština, Besnik BALA