Car gradi sliku dobrog premijera i loših ministara
Nije održan osnivački kongres partije NDSV. Simeon Sakskoburgotski pokušava da podigne svoj rejting koji strmoglavo pada
AIM Sofija, 2.2.2002
- januar. Narodni dvorac kulture (NDK) u Sofiji. U sali br. 2 okupilo se 800 ljudi da bi akuširali rađanju nove partije - Nacionalnog pokreta Simeon Drugi (NDSV). 850 čaša čeka da bude napunjeno šampanjcem. Svi očekuju pojavu lidera čije ime nosi pokret koji je prošlog leta osvojio pobedu na parlamentarnim izborima i koji sada treba da se preporodi u klasičnu elektoralnu političku snagu. Simeon Sakskoburgotski međutim kasni i time igra na živce delegata i gostiju. Najzad, sa skoro jednočasovnim zakašnjenjem, bivši monarh i aktuelni premijer se pojavljuje da bi i ovom prilikom izgovorio svoju omiljenu frazu da još nije došlo vreme za transformaciju NDSV u partiju. I time bacio u nedoumicu sve prisutne. Međutim pravi šok je nastao kada je on prvi put otkako je seo u premijersku fotelju uputio oštre kritike svojim ministrima i poslanicima. "Ne mogu da prihvatim sitne trzavice, odsustvo ekipnog rada, ministre koji su više zabrinuti za rešavanje problema njihove administracije nego za nasušne probleme ljudi, poslanike koji su zaboravili da su predstavnici naroda i više ne odlaze kod onih koji su im ukazali poverenje, kao i naviku da se komentariše rad drugog a da se ne referiše o svom vlastitom radu", izjavio je Simon Sakskoburgotski.
Čudno zašto ali niko od prisutnih nije sagledao u njegovim rečima kritiku na svoju adresu. I što su jači bili prekori, toliko su ga burnije aplaudirali. Nakon propalog osnivačkog skupa komentar većine ministara je glasio da nisu prepoznali sebe u kritici svog šefa. Efekat tog poteza cara bio je ošamućujući. Pokazalo se da tvrdnje kako se ne vidi šta se oko njega događa ne odgovaraju istini.
Simeonu je takav potez bio itekako potreban. Zato što je poslednjih meseci njegov rejting počeo strmoglavo da pada. Svojim virtuoznim manevrom on je uspeo da okrene pravac. Za svega 13 minuta car je uspešno stvorio sliku dobrog premijera i loših ministara i poslanika. Iz njegovih reči je postalo jasno da on nije "jedan umoran čovek" kako inače često kaže za sebe, i da je svestan da poverenje prema NDSV, kabinetu i njegovoj ličnosti opada. Očigledno da je procenio šta najviše iritira ljude i rešio da progovori njihovim jezikom da bi mu ponovo poverovali - onako kako su mu poverovali prošlog leta.
- juna Bugari su glasali za stvoreni svega dva meseca pre toga pokret bivšeg monarha jer su u njega videli svoju jedinu nadu za bolji život kakav im prethodna vlada Ivana Kostova nije mogla obezbediti.
Tada je Simeon Sakskoburgotski obećao da će u roku od 800 dana opravdati njihove nade. Posle prvih 180 dana međutim nema znakova da su se stvari promenile na bolje. Jedina uteha jeste da se nisu promenile ni na gore, ali ljudima sve više ponestaje strpljenja. Oni počinju da gube veru i u cara bez obzira što Zapad i dalje hvali rad njegove vlade i što je nekoliko finansijskih kuća dalo veći kreditni rejting zemlji. Sada je prosečna mesečna plata Bugarina nešto iznad 100 dolara, a prosečnom penzijom stari ljudi ne mogu da plate čak samo račune za grejanje i struju. Razilaženje između obećanja za bolji život i akcija vlade uzrok je da se ljudi razočaraju i sadašnjim upravljanjem.
Trebalo je da premijer preduzme nešto da bi osvetlao obraz. I on je odabrao pravi trenutak i pravo mesto - inače dugo komentarisani još pre toga forum sa kojeg su direktno izveštavali svi nacionalni elektronski mediji. Tako je Bugarin čuo iz njegovih usta ono što je želeo čuti. Car-premijer dao mu je itekako potrebni odušak za nagomilanu poslednjih meseci napetost. Bez obzira što je Simeon, umesto da se žali zbog lošeg rada svojih visokih činovnika, mogao da ih jednostavno smeni.
Očigledno da će to biti drugi spasonosni potez cara. Jer i pored toga što je svojim istupanjem na nesuđenom osnivačkom kongresu partije NDSV Simeon nakupio ozbiljne poene, oni će biti kratkog veka. Jer iluzija je smatrati da će životni standard Bugarina skoro skočiti, da će se rešiti problem nezaposlenosti, ili da će se smanjiti poreski teret. Tek kada prođe efekat carskog govora od 26. januara, očekuju se i prve smene u vrhu upravljanja.
Ohrabreni kritikom premijera, poslanici carskog pokreta već nameravaju da traže ostavke ministara finansija, saobraćaja, zdravlja i kulture, kao i smene u ekipi socijalnog resora. Premijer je ohladio entuzijazam izjavivši da "to ne znači da traži nečije ostavke", ali prosto zato što još nije došlo vreme za sledeći potez.
Model sa promenama u kabinetu je isproban - na isti način je postupio i Simeonov prethodnik - Ivan Kostov, u jesen 1999.g. Ali je potez sa dobrim premijerom i lošim okruženjem za njega imao kratkotrajan efekat - svega nekoliko meseci, do proleća naredne godine.
Postoji naravno i teoretska mogućnost da Simeon Sakskoburgotski nađe i bolje varijante za svoj opstanak. Osim remonta kabineta očigledno da je neophodno preispitati i način na koji funkcioniše poslanička grupa NDSV. Jer je sada zakonodavni proces prepušten nekom apsolutnom haosu.
Mnogi posmatrači ne veruju da će ova vlada i ovaj parlament ispuniti sav svoj mandat. Sve češće se govori o neophodnosti od prevremenih parlamentarnih izbora. Pitanje je ne da li će biti takvi izbori, nego kada će biti. Do 26. januara većina posmatrača smatrala je da će to biti već ove godine. Svojim briljantnim potezom na neodržanom osnivačkom kongresu NDSV car je međutim pokazao da ima u glavi i drugih štoseva. Međutim, ni oni ne bi mogli da otegnu stvari do u nedogled - nego najkasnije do leta 2003. godine.
Plamen Kulinski (AIM)