Zaštitne trupe Kosova na ispitu poverenja

Priština, 1.02.2001.

Zaštitne trupe Kosova (TMK), uniformisana civilna organizacija za emergentne situacije, kako ih predstavljaju Mirovne snage NATO na Kosovu (KFOR) ili osnova nove vojske Kosova kako to vole da kažu zvaničnici ovih trupa, očekuje da na proleće ode u prvu mirovnu Misiju od njihovog stvaranja septembra 1999. godine, nakon demobilizacije albanske gerile pod nazivom OVK. U stvari, aktuelni komandant KFOR-a francuski general Marsel Valentino je izjavio pre nekog vremena da će TMK otići u Afganistan u mirovnu Misiju pod rukovodstvom NATO. Zadaci koje će pripadnici TMK obavljati u toj zemlji ticaće se logističkih operacija, transporta, bezbednosti i pružanje medicinske pomoći ističu izvori KFOR-a u Prištini. ''Za februar smo predvideli razgovare sa zvaničnicima u Afganistanu kako bi smo uvideli da li postoji interesovanje za ovaj zajednički projekat koji se tiče humanitarnih pitanja'', rekao je glasnogovornik KFOR-a Don Gutmiller, oficir za veze izmedju KFOR-a i TMK.

Jedan od glasnogovornika TMK Shemsi Syla s druge strane kaže da TMK očekuje poziv koji zavisi od okolnosti u Afganistanu. ''TMK je tokom obuke monitorisana od strane KFOR-a, UNMIK-a i drugih organizacija i ona je visoko Ocenjena. Zato uključivanje pripadnika TMK u takvu Misiju govori o velikom poverenju koje imaju odlučujući mehanizmi prema ovoj organiazaciji''.

U stvari, možda bi obezbedjivanje odlaska pripadnika TMK u značajnu mirovnu Misiju u Afganistan, gde bi ova organizacija pružala civilne humanitarne usluge, predstavljalo početak stvaranja uzajamnog poverenja KFOR-a prema TMK. Protivurečnosti izmedju demobilisane albanske vojne snage i medjunarodnih mirovnih snaga su poznate odavno i one su ostale nerešene. Sam naziv ovih trupa ostavlja nejasnim status i njihovu ulogu. Dok na egleskom jeziku Kosovo Protection Corps ima značenje zaštitnih snaga, a ne odbrane (Protection, a ne Defence), naziv na albanskom stvara utisak da je reč o odbrambenim snagama, a ne zaštitnim. Takva dvojnost naziva došla je kao kompromis KFOR -a 1999. godine kada je prihvaćen naziv na albanskom koji se na engleskom mogao prevesti kao Kosovo Defence Courps. Jezička nepreciznost se zapaža i u samom dokumentu o demilitarizaciji - transformaciji organizacije OVK u TMK. Na srpskom jeziku, da bi bio prihvatljiv za srpsku zajednicu koristi se naziv ekvivalentan onom na engleskom (Zaštitni korpus Kosova). Dramatični razvoji u regionu, posebno u susednim država sa Kosovom - u Južnoj Srbiji i Makedoniji na neki su način uticali da ova organiyacija bude na meti sumnji i napada o njihovoj umešanosti i podršci vojnim aktivnostima naoružanih albanskih gerilaca u Dolini Preševa i u Makedoniji. S druge strane, bilo je i pokušaja da za brojna nerazjašnjena ubistva koja su se desila na Kosovu sumnje budu usmerene na pripadnike TMK.

Najmanje pet visokih oficira TMK se aktuleno nalaze u zatvoru na osnovu izvršnih naredbi komandanata KFOR-a ili specijalnog sekretara OUN na Kosovu. Protiv njih još uvek nije podignuta formalna optužnica. S druge strane, četiri visoka oficira na položaju komandanata zaštitnih zona TMK su suspendovana s posla ili izbačeni zbog sumnji da su bili umešani u pružanju pomoći albanskim gerilcima u Makedoniji, a na osnovu jedne ''crne liste'' koja je objavljena tokom prošle godine od strane američkog predsednika George W. Bush.

Da bi se suočili sa takvim optužbama koje se upućuju pripadnicima TMK, naredbom njihovog komandanta generala Agima Cekua prošle godine je formiran inspektorat reda pri TMK, koji vrši ulogu svojevrsne ''vojne policije'' unutar TMK i koja za zadatak ima da kontroliše ponašanje pripadnika TMK.

Medjutim, bez obzira na ove medjunarodne sumnje prema TMK, a što predstavlja ono što bi se moglo nazvati ''tamnom stranom'' TMK, pripadnici ove civilne formacije su do sada učestvovali u brojnim akcijama na Kosovu, gde je intervencija TMK smatrana potrebnom. Upravo su visoki zvaničnici TMK bili ti koji su sprečili eskaliranje situacije u Mitrovici kada je ubijeno 14 Albanaca tokom jedne noći u severnom delu Mitrovice, kojom dominiraju Srbi. Mase Albanaca krenule su tada u severni deo kako bi se sukobili sa Srbima, ali se sve dobro završilo. S druge strane, uska saradnja sa mirovnim snagama posebno u istočnom i centralnom sektoru KFOR/a kojim rukovodi američka, odnosno britanska komanda pomogle su da od pripadnika TMK obezbede snagu spremnu za emergentne civilne situacije. Učešće u zajedničkim vežbama sa američkim i britanskim vojnicima KFOR -a i njihovo slanje na razne specijalizacije u SAD, Francusku i Austriju, doprinelo je da se unutar TMK stvori jedna jaka i obučena struktura.

Medjutim, veoma niski lični dohotci ( ima i onih koji primaju manje od 200 DM), slabi uslovi rada i stalne sumnje KFOR/a i medjunarodne policije prema pripadnicima TMK, zajedno sa odbijanjem pripadnika srpske zajednice da se uključe u ovu strukturu, predstavljaju najveću opasnost koja preti da kriminalizuje i anatemiše TMK.

Tokom ove godine, nakon isteka prve trogodišnje faze očekuje se da će se TMK ''rasteretiti'' rezervnog kontigenta koji broji oko 2000 pripadnika. Njihovo ostajanje bez posla nakon tri godine nade da će i dalje biti pripadnici TMK izazvaće brojne probleme i frustracije koje će uticati na socijalno ponašanja individua. Poznavaoci okolnosti izražavaju svoju bojazan da bi se jedan broj pripadnika TMK udaljenih s posla mogao implicirati u ilegalne aktivnosti i da će svaki takav njihov postupak ponovo biti pripisan TMK. Pitanje povećanja nezaposlenih za još 2000 osoba znači mnogo problema za siromašno Kosovo.

S druge strane, slanje kontigenta TMK u mirovnu Misiju u Afganistan uistinu bi značilo i više medjunarodnog poverenja u odnosu na TMK. Analitičari aktulnog stanja na Kosovu smatraju da bi ponovno vraćanje poverenja izmedju snaga koje sebe smatraju saveznicima u borbi protiv Miloševića, bila najveća pomoć za rehabilitaciju TMK, posebno nakon brojnih napada i optužbi na njegovu adresu iz Srbije i Makedonije.

Medjutim, general Agim Ceku ne može da ima neograničenu snagu. Incident koji se desio pre nekoliko dana u Prizrenu jako je pogodio snažnog generala. U stvari, na osnovu sumnji da se bavio delatnostima koje su ugrožavale KFOR, nemačke snage KFOR -a i jedinica argentinske specijalne policije preduzeli su spektakularnu akciju u štabu zone u Prizrenu i uhapsile Alusha Shalu, jednog od oficira TMK, takozvane službe G - 2. Nakon brojnih protivljenja i guranja, u čemu su učestvovali i gradjani Prizrena, argentinska policija je ranila jednog ''vojnog policajca TMK'', a zatim je uhapšen i pomenuti Shala. To je bio razlog da druga zaštitna zona TMK zamrzne odnose sa UNMIK-om u čijem sklopu deluje medjunarodna policija, a to zamrzavanje odnosa odnosi se i na KFOR. Takav postupak ''pobunjene''zone TMK nije podržano, ali ni barem javno osudjeno od strane generala Cekua, kojem bi obezbedjivanje učešća TMK u mirovnoj misiju u Afganistanu došlo kao najveća i najbolja pomoć od strane KFOR-a, za delovanje unutar subordinirane strukture TMK.

AIM Priština, Rrahman PACARIZI