Proizvodjaci duvana "beru bostan"

Otkup nekada najprofitabilnije industrijske kulture u Makedoniji protice u znaku besparice i neizvesnosti. Od potrebnih 36 miliona dolara da bi se skupila celokupna proslogodisnja berba obezbedjena jedva jedna trecina. Nezadovoljsto dvesto hiljada ljudi koji zive iskljucivo od "zutog zlata" je ogromno. Problem realno moze da preraste u novi socijalni bunt.

AIM Skopje, 30.01.2002

Makedonska poljoprivreda se nekada ponosila proizvodnjom duvana. Ova industrijska kultura, od koje i danas egzistenciju obezbedjuje deset posto stanovistva, ili oko 200 hiljada ljudi, je dugi niz godina bila strateska i najprofitabilnija i zemlji donosila znacajne devize. Kvalitet makedonskog "zutog zlata" je bio cuven i cenjen u mnogim delovima sveta. Nazalost, unazad nekoliko godina, vise nije tako. Vremena su se promenila. Uslovi na trzistu takodje. Sada, umesto blagostanja, onima koji je proizvode donosi samo teske muke i glavobolje. Na daleko cuveni racinovi "tutunoberaci" ogorceno potvrdjuju tezinu svog rada i, i sto bi rekao pesnik " gorcinu znoja koji ulazu, a koji "niko ne moze izmeriti", jer, oped, nisu sigurni da ce adekvatno biti nagradjeni. Problem realno moze da preraste u novi socijalni bunt, upozoravaju nezavisni ekonomski analiticari. Tvrde da je proizvodnja duvana postala ne samo veliki ekonomski problem, vec da svakodenevno dobija i nove, nezeljene, politicke dimenzije.

Ovogodisnji otkup duvana u Makedoniji je startovao na vreme, sredinom januara i treba da zavrsi krajem marta. Nazalost, prvi dani potvrdjuju da protice u znaku besparice i neizvesnosti, ali i, kako navode dobro upuceni, predizbornog politickog marketinga. Mukom ljudi se uveliko manipulise u funkciji izbora koji tek dolaze !

Potrebne uslove da bi otkup duvana bio obavljen na zadovoljstvo neumornih poljoprivrednika, tek treba obezbediti. Za preuzimanje i uskladistavanje celokupnog proslogodisnjeg bogatog i, kao retko kada, dobrog prinosa od 21 hiljadu tona, potrebno je oko 36 miliona dolara. Toliki novac trgovci nisu u stanju obezbediti sami. Neophodna im je pomoc vlade i poslovnih banaka. Duvanski kombinati, a u zemlji ih ima petnaest, jos uvek osecaju posledice ratne krize. Samo oni u kojima ima inostranog kapitala su uspeli da otkup docekaju spremno. Izdvojili su 12 miliona dolara, ili jednu trecinu predvidjene ukupne sume, sto izaziva veliku nesigurnost .

Zalbe proizvodjaca su brojne. Nisu zadovoljni otkupnom cenom, koja trenutno, u proseku iznosi 128 denara, ( 61 den.=1 Euro). Ne odgovara im ni ona koju najcesce dobijaju od 115, niti pak garantova od 110 denara, po kojoj ce, kako su ubedjeni, najveci deo berbe, na kraju biti isplacen. Za taj novac se moze kupiti jedva pola kilograma grama pasulja!

Pre zvanicnog pocetka otkupa proizvodjaci su od vlade trazili da za 30% poveca garantovanu cenu duvana, ali im molba nije uslisena. Ogorceni su i na procenitelje koji im, tvrde, namerno smanjuju kategorije, da bi ustedeli. Duvan prve, vrednuju kao drugu, ili trecu klasu i tako cenu smanjuju za 50 do 60 denara. Prva je rezervisana samo za prijatelje i vojnike partija na vlasti. Vise nije vazno koliko si i kakav duvan proizveo radeci mukotrpno, danonocno celu godinu, vec kojoj partiji pripadas", su optuzbe koje se mogu cuti, takoreci, na svim otkupnim punktovima. Razocaranim tutunoberacima se upste ne dopada ni odlozeni nacin isplate. Da bi dobili prvu polovinu zarade trebaju cekati sedam, a drugu najmanje trideset dana. Strahuju da ce, kao i ranijih godina, opet biti prevareni i da ce tek izlaskom na ulice moci naplatiti svoj znoj. Uveravanjima vlade da ce ove godine, posto je izborna, biti drugacije, da ce, bez obzira na kategoriju, svima biti isplacena premija od 15 denara po kilogramu otkupljenog duvana, niko ne veruje. Isuvise je veliko godinama nagomilavano negativno iskustvo!

Ono sto posebno zabrinjava strucnjake i dodatno komplikuje ovogodisnji otkup duvana u Makedoniji su medjusobna podmetanja Kombinata koji se ne pridrzavaju lanjskih dogovora, pa jedni drugima preuzimaju proizvodjace. A i oni sami nisu bezgresni. U pokusaju da dobiju koji denar vise, svoj duvan nude na vise mesta, povecavaju opsti haos i , kako sami priznaju, time, umesto zasluzenog profita, tuzno, ali istinito, jednostavno - "beru bostan"!

Ranije je svaka porodica proizvodjaca duvana prosecno zaradjivala po cetiri do pet hiljada bivsih nemackih maraka, sada ce biti sretni ako dobiju 1000-1200 DM!

Recesija na svetskom trzistu duvana, odsustvo adekvatne proizvodne strategije, kao i bahato ponasanje vlasti, su glavni razlozi sto je duvanska industrija, nekadasnji makedonski ponos, postala rak rana domace ekonomije. Proslogodisnji izvoz duvana je, na primer, za 18% bio manji nego prethodnog leta i to ne samo zbog bezbednosne krize. Izvezeno je, kazu statisticari, 10.650 tona duvana vrednog 31,7 miliona dolara i jos 3.660 tona cigareta za 22,7 miliona. To je znatno manje od ocekivanog. Zbog, kako navode analiticari, neodgovornog odnosa nadleznih institucija, u zemlji su danas prepuni i magacini Kombinata koji se bave proizvodnjom i izvozom ove industrijske kulture i skladista Direkcije za drzavne robne rezerve. Na zalihama se nalazi oko 20 hiljada tona neprodatog fermentiranog duvana jos od 1998 godine!

Duvan jos uvek ima nisku cenu na svetskom trzistu, mada su na pocetku ove godine vidljivi pozitivni znaci koji nagovestavaju kraj trigodisnje recesije. Stoga se spas trazi u robnoj razmeni sa poslovnim partnerima na principu kompenzacije. Trenutno je u fazi dogovora takav biznis sa Ukrajinom, koji bi, ukoliko urodi plodom, ubrzo smanjio zalihe za sedam hiljada tona. Inace, od Ukrajine se, uglavnom, nabavlja oruzje! Potpuno je jos uvek neizvesno da li ce se uskoro ovde pusiti lule mira!

Od duvana u Makedoniji dobro zaradjuju samo neki privatnici, koji ili imaju dugogodisnju dobru saradnju sa renomiranim inostranim partnerima, ili pak imaju podrsku partija na vlasti. Svi ostali kubure sa nelikvidnoscu, duguju basnoslovne sume na ime ranijih kredita za otkup bankama i tavore u svojoj inertnosti i neinventivnosti. Umesto da se pouzdaju "u se i u svoje kljuse", da okrenu drugi list, uvaze imperative trzista i iskustva uspesnih privatnika i poljoprivrednih strucnjaka i smanje proizvodnju, i dalje se mole bogu i od vlade ocekuju da im resi probleme. A tako, sasvim sigurno, do zeljenog cilja nikada nece stici!

Akutuelni resorni ministar Marjan Gorcev je ovih dana u Prilepu, gradu u kojem su proizvodjaci duvana najbrojniji, javno obecao da ce novca za isplatu premija i otkup duvana biti tek krajem maja do kada treba da se osnuje poseban drzavni Fond za kreditiranje poljoprivrede. I bio je izvizdan! Ako premijer Ljubco Georgievski ovo obecanje ispuni kao ono dato prilikom dolaska na kormilo, da ce otkupnu cenu duvana duplirati, onda proizvodjaci nece videti ni prebijene pare, kazu skeptici i potsecaju na onu narodnu: "ne umri magare do zelene trave."

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA