Koalicija Povratak: izmedju Prištine i Beograda

AIM Priština, 25.01.2002.

''Srpski poslanici neće glasati na veresiju ni za jednog kandidata za mesto predsednika Kosova'', izjavili su predstavnici srpske Koalicije Povratak koji u parlamentu Kosova imaju 22 poslanika. Ova izjava, koja podseća na obaveštenje u prodavnicama u stilu ''poštovanje svakome, veresija nikome'' data je na dan kada su se poslanici ove koalicije ''opremali isntrukcijama'' od strane njihovih šefova u Beogradu, Zorana Djindjića i Vojislava Koštunice. Nije jasno koja ih je nevolja odvela u Beograd, ali ovdašnji posmatarači smatraju da je njihovo ''gvozdeno jedinstvo'' ispoljeno u kosovskoj skupštini ipak pretrpelo izvesne pukotine zbog njihovih medjusobnih neslaganja u vezi glasanja za predsednika Kosova. Iako ova nagadjanja ne zvuče baš ubedljivo, imajući u vidu da srpski poslanici ne haju baš mnogo za ovu funkciju, ipak odlazak u Beograd i susreti na tako visokom nivou nisu bili puka slučajnost. Treća snaga u kosovskom paralmentu, poslanici ove Koalicije žure da profitiraju što je više moguće u prilog njihovih glasača, a možda i više u prilog njihovih domaćina u Beogradu. Poslednji susreti sa gospodom Djindjićem i Koštunicom izgleda da je bio odraz njihove podeljenosti u pristupu institucijama Kosova. Nakon ovih susreta jedan od poslanika ove Koalicije Oliver Ivanovic je izjavio: ''Čekaćemo da vidimo dalji razvoj situacije i razgovaraćemo u pravo vreme i na pravi način''. S druge strane, Gojko Savić član predsednistva skupštine Kosova je izneo da je Koštunica njima rekao da uopšte ne treba da podrže bilo kojeg kandidata za predsednika Kosova sve dok se Srbima ne budu ponudile jasne garancije za masovni povratak, bezbednost i slobodu kretanja kao i poboljšanje uslova za njihov život. Prema g. Saviću, susreti u Beogradu su raspršili dileme da li treba da glasaju za kandidata Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ibrahima Rugovu. Dan pre toga, šef poslaničkog kluba ove Koalicije Rada Trajković je izjavila da će Srbi glasati za Ibrahima Rugovu ako bude obećao da će biti predsednik svih gradjana Kosova i da će nastojati da za sve obezbedi normalan život. Čak, gdja. Trajković je podvukla da bi jedan demokratski kandidat za predsednika trebao jasno da kaže da Srbi postoje na Kosovu, da je ono njihova domovina, da imaju pravo tu da žive i da se raseljeni vrate svojim kućama.

Poseta i razgovori u Beogradu izgleda da su stvorili novi pristup, ako ne i opipljiviju podelu medju srpskim poslanicima što se pretpostavlja da nije ništa drugo do odraz podela izmedju gospode Koštunice i Djindjića, odnosno njihovih sfera uticaja na Kosovu. Ipak, ono što je mnogo jasnije je da su kosovski Srbi izašli na opšte izbore na Kosovu da bi u budućnosti mogli da uzmu aktivno učešće i u pregovorima o budućem statusu Kosova. Ciničniji tvrde da njihova motivacija ima osnov želju zvaničnog Beograda da preko srpskih učesnika u institucijama Kosova kontroliše i političke procese. Što se tiče poslednje parlamentarne krize, u kojoj Kolicija Povratak može imati i veoma značajnu ulogu pominje se posebna uloga Nebojše Čovića, potredsednika srpske Vlade zadužen za Kosovo, koji za glasove 22 poslanika kosovske skupštine traži nove koncesije u njihovom učešću u institucijama Kosova...

U medjuvremenu, Koalicija Povratak se ''uvukla i u igru izmedju samih albanskih političkih partija koje su razmenjivale kritike i optužbe oko navodnih tajnih susreta i sporazumima sa ovom Koalicijom. To je došlo do izražaja u većoj meri nakon nastupa gospodje Trajković koja je iznela da su ''bili veoma plodni susreti sa liderima triju najvećih albanskih političkih partija'', ne precizirajući mesto i teme razgovora.

LDK i Demokratska partija Kosova (PDK) opovrgli su izjave gdje. Trajković. ''Mi kao LDK nismo imali nikakvih kontakata i nismo bili zainteresovani da stupimo u kontakte sa srpskom Koalicijom Povratak. Jedini kontakt je bio sa liderima političkih snaga ostvarenih u američkom uredu pre prve seanse parlamenta Kosova, kada je biran njegov predsednik i drugi susret nakon poslednje seanse gde su učestvovala trojica albanskih lidera na inicijativu ambasadora Menzisa'', kaže Nekibe Kelmendi, Generalni sekretar LDK. I Fatmir Limaj zadužen za odnose sa javnošću u PDK je izneo da su jedini susreti sa Koalicijom Povratak bili u američkom uredu. ''To je samo novinarski trik, trik Rade Trajković. Naš predsednik nije imao nikakve razgovore sa članovima Koalicije Povratak, kaže Ruždi Sefa, član predsednistva Alijanse za budućnost Kosova (AAK).

Bilo kako bilo, sve ti partije su sumnjale u mogućnost da bi Koalicija Povratak mogla postati deo parlamentarne matematike. Najviše optužbi je upućivano na adresu LDK, kojem bi glasovi ove Koalicije bili dovoljni da izabere predsednika Kosova iz svojih redova. Medjutim, u sve tri runde glasanja poslanici Koalicije Povratak su učestvovali u procesu glasanja, ali su svoje glasačke listiće precrtali sa jednim velikim iks (X). Poslanici Koalicije su izneli da su to prvenstveno radili da bi upozorili albanske političke partije zbog činjenice što ih nijedna od njih nije pozvala na razgovor oko biranja predsednika Kosova koji bi bio prihvatljiv za sve gradjane Kosova. Drugo, prema gospodji Trajković, time je dat prostor albanskim partijama da se medjusobno sporazumeju i treće, zbog toga što srpski poslanici ''ne žele da budu deo igre izmedju ovih partija''.

Ipak, mogućnost da oni glasaju za kandidata LDK raspravljala se i u susretima koje su inostrane diplomate vodile sa ovdašnjim političkim snagama. No, nezvanično se doznaje da su srpski poslanici zahtevali da svaki mogući sporazum sa LDK bude u formi potpisanog dokumenta što je bilo neprihvatljivo za ovu partiiju. Svaki ovakav sporazum u aktuelnim okolnostima na Kosovu i vladajućem stanju duha podrazumevalo bi ''političko samoubistvo - odnosno potpuni gubitak birača'', veoma skupa avantura čak i kada je reč o funkciji predsednika. S druge strane, samo ''poreklo'' PDK i AAK (obe proizašle iz struktura bivše OVK) kao da je onemogućilo bilo kakve veze sa Koalicijom Povratak. Medjutim, ni za samu Koaliciju Povratak nijedan savez sa bilo kojom od albanskih partija ne bi predstavljalo neku veliku pomoć. Predstavljanje u očima medjunarodnog faktora kao moderirana strana, nije dovoljno pokriće ni za Koaliciju Povratak, a ni za albanske partije. Novija istorija Kosova je učinila da oni i dalje budu u suprotnim taborima. Ipak, niko ne može negirati mogućnost da bi neki sporazum, bilo tajni ili polutajni mogao da se ostvari, mada bi za tako nešto izgleda više imale inostrane diplomate nego lokalni predstavnici. I svakako, eventualni sporazum se ne bi mogao realizovati na ''veresiju''. Koalicija Povratak je treća snaga u skupštini Kosova, a njena pozicija postaje još snažnijom - barem dok postoji šansa da postane partner jedne od albanskih političkih snaga.

AIM Priština, Besnik BALA