Djindjić prvi >savetnik> DB

Kontrola tajne policije

Djindjić prvi >savetnik> DB

Dosadašnji načelnici DB od dolaska DOS-a na vlast, smenjeni Goran Petrović i aktuelni Andreja Savić, kažu upućeni, bili su potpuno neefikasni u čišćenju "krša i loma" unutar službe, pa je premijer Srbije rešio da dobije lični uvid u problem. To će navodno trajati sve dok ne bude donet novi Zakon o DB-u, odnosno, dok se DB ne transformiše u Agenciju za nacionalnu bezbednost

AIM,Beograd,25.1.2002. Vlada Srbije definitivno je smislila kako da uvede nov način rada - da kontroliše ono što već kontroliše! Tako je 19.januara oformila Savet za Državnu bezbednost, tačnije telo koje će kontrolisati rad srpske tajne policije, iako nije potpuno jasno kako neko može nepristrasno kontrolisati organ nad kojim upravlja, preko Ministarstva policije.

Srpski premijer Zoran Djindjić, istovremeno i predsednik pomenutog Saveta izjavio je kako taj organ neće imati naredbodavnu već savetodavnu funkciju, te da je formiranje ovog tela izraz demokratičnosti pošto su informacije iz tajne policije do sada dobijali samo on i ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović... A od sad će informacije dobijati i ministar poljoprivrde Dragan Veselinov, ministar pravde Vladan Batić i još deset političara i policajaca, koji su na volšeban način postali članovi "DB saveta".

U sastav "savetodavaca" nije ušao ni jedan pripadnik stranaka izvan vladajućeg DOS-a, pa čak ni Koštunicine Demokratske stranke Srbije ( DSS), jer, navodno, kako kaže Djindjić, oni nisu članovi Vlade, pa ako ponovo u nju udju, dobiće "svoje mesto".U Odluci o formiranju Saveta navodi se da će on odluke donositi jednoglasno, a u suprotnom, odlučujuci će biti glas predsedavajućeg", tj. premijera.

Osnovni problem u čitavoj ujdurmi je činjenica da po Ustavu kontrolu rada DB-a, vrši višestranački parlamentarni Odbor za bezbednost Skupštine Srbije, koji odavno postoji, ali do sada nije učinio ništa bitno u raskrinkravanju nepravilnosti.

Kako kaže Dragan Jocić, predsednik Odbora, od konstituisanja poslednjeg saziva Skupštine, održali su tri sednice, a ni na jednoj se, iako su uredno bili pozvani nisu pojavili predstavnici tajne policije.> Niti su slali izveštaje o svom radu, što njihove kolege iz javne bezbednosti redovno čine ,>objašnjava Jocić. On dodaje da kontrola rada DB mora biti u okviru parlamenta i regulisana zakonom, jer je to "isuviše suptilna stvar".

I te kako suptilna, reklo bi se. Upućeniji u rad policije tvrde da je najnoviji potez Vlade u stvari rezultat poteškoća u obuzdavanju pojedinih delova Državne bezbednosti, što se videlo i pre dva meseca prilikom pobune takozvanih "crvenih beretki". DB je jedina služba koja još u vreme Miloševića nije bila reorganizovana, već je zadržala svu okoštalu strukturu iz doba komunizma. Nova vlast je DB donekle preusmerila na poslove koje i treba da radi po zakonu, to jest na zaštitu ustavnog poretka i državnog uredjenja države, ali i dalje nije uspela da raspetlja sve čvorove ove uvek i svuda misteriozne službe.

Miloševićev režim koristio je razne kriminalne grupe i pojedince, od Arkana pa nadalje, i ubacivao ih u redove tajne policije. Taj trend, doduše, traje još od Titovog vremena, ali je za vladvine SPS-a i JUL-a, DB pretvoren, kako se izrazio jedan bivši agent- u "službu za čuvanje bračnog para, malog Marka i male Marije", te "lupanje dangi neposlušnim kriminalcima i političkim protivnicima". Za mnoge delove DB-a, navodno, nisu znali ni zaposleni unutar službe, a teško je nabrojati sva ubistva ili zločine u koje je, kako se sumnja, umešana i tajna policija.>Ako ni posle godinu dana od preuzimanja vlasti nije rasvetljeno nijedno političko ubistvo, kao ni veza tih ubistva sa pojedincima iz DB-a, onda se s pravom može postaviti pitanje da li su MUP i Vlada uopšte u stanju da se s tim izbore.> kaže Dragan Jocić.

Dosadašnji načelnici DB od dolaska DOS-a na vlast, smenjeni Goran Petrović i aktuelni Andreja Savić, kažu upućeni, bili su potpuno neefikasni u čišćenju "krša i loma" unutar službe, pa je premijer Srbije rešio da dobije lični uvid u problem. To će navodno trajati sve dok ne bude donet novi Zakon o DB-u, i utvrde se mehanizmi njegove kontrole, odnosno, dok se DB ne transformiše u Agenciju za nacionalnu bezbednost, što je deo polugodišnjeg plana novog načelnika Savića.

Mada svuda u svetu tajne službe kontroliše ili predsednik lično preko svojih savetnika (CIA) ili parlamentarna komisija (bivše republike SFRJ i ostale zemlje Zapada), nigde Služba nije dovedena na tako niske grane kao u Srbiji. Uz to, ovde još od 1992. godine ne postoji savezna služba DB, već odvojeno rade srpska i crnogorska, što dodatno otežava kontrolu.> Najpametnije bi bilo Službu formirati iz početka, jer je u njoj mnogo prljavštine,> kaže Mladen Lojović, bivši inspektor policije, dodajući kako iz tih razloga i treba podržati formiranje Saveta.

Očigledno je da poslednji manevar Vlade Srbije predstavlja pokazatelj da DOS još uvek nije našao ličnost i autoritet poput Jovice Stanišića ili Radeta Markovića koji bi ovu delikatnu službu, uključujući i crvene beretke, držao pod potpunom kontrolom.

Dragoljub Petrović (AIM)