Preko kazne do pravde

Slovenija i manjina

Upornost Rudija Vouka doprinela je najvećem pravnom uspehu slovenačke manjine u austrijskoj Koruškoj, ali je ujedno izazvala i najveću ustavnu i političku krizu u Austriji.

Ljubljana, 24.01.2001.

Kazna u visini 500 austrijskih šilinga (oko 36 eura) koju su policajci izrekli advokatu Rudiju Vouku septembra 1994. godine zbogo prebrze vožnje kroz Škocijan (St. Kanzian) u austrijskoj Koruškoj, jednog dana će verovatno biti svrstana medju nacionalne simbole poput "vojvodskog prestola", "kneževog kamena" i druge relikvije Slovenaca u Austriji. Sve je počelo običnom pritužbom na pomenutu meru saobraćajne policije. Čime je otvoren proces koji je trajao sedam godina. Na kraju je decembra prošle godine austrijski Ustavni sud suspendovao neke odredbe Zakona o manjinama i kao zakonski "prag" za postavljanje dvojezičkih topografskih tabli u nekom mestu odredio 10 odsto umesto dosadašnjih 25 odsto manjinskog stanovništva. Kako stvari sada stoje, potez Ustavnog suda izazvao je burnu reakciju desničara na čelu sa Jőrgom Haiderom, što polako prelazi u do sada najveću ustavnu i političku krizu u Austriji.

Ako je tačno da je g. Vouk vozio brže nego što je propisano, onda se postavlja pitanje zašto se žalio i čime je postigao ovako neočekivanu satisfakciju za celu slovenačku zajednicu u Austriji? Jednostavno - magistar Rudi Vouk je izjavio da nije napravio prekršaj vozeći kroz Škocijan 15 kilometara brže (65 umesto 50 kilometara na sat), pošto nije znao da se nalazi u naselju! Pošto ga na tu činjenicu nije upozorio dvojezički, nego samo "nezakonito postavljen natpis na nemačkom".

"Pravno-tehnički svaki natpis je jednak uredbi. A ako želimo da uredbe važe, one moraju da budu objavljene i poštovane pravno valjano. Dakle, ako zakon nije objavljen u službenom listu nego u nekoj novini - onda on ne važi, pošto nije objavljen na valjan način. Isto važi za topografske table," objašnjava danas Rudi Vouk. Njegova kancelarija je u Celovecu, u potkrovlju omanje zgrade, a posetiocu ne može promaći da sprat ispod u vitrini desničarskog Heimatdiensta leži brdo knjiga o "jugoslovenskoj okupaciji" grada Klagenfurta 1919. godine te "krvavoj vladavini titokomunista" posle

1. godine...

Voukov manevar je bila praktično jedina preostala pravna "rupa" koja je omogućila da o statusu slovenačke manjine odlučuje najviši sud. Austrija slovenačkoj manjini uprkos potpisanim medjunarodnim ugovorima i vlastitom "ustavu" (Austrijski državni ugovor - ADU) ne priznaje status subjekta, zbog čega niko od pripadnika manjine nije mogao da se žali zbog kršenja odredbi iz Austrijskog državnog ugovora, koji samo na papiru garantuje posebna prava koruškim Slovencima, Hrvatima i drugim manjinama. Ispalo je da je trik sa neprilagodjenom brzom vožnje jedina šansa da se stanje promeni. Da paradoks bude veći, ideja je došla od strane Andreasa Kola (Andreas Kohl), jednog od čelnika sada vladajuće Narodnjačke partije (ŐVP), koji je u nekom od verbalnih duela s predstavnicima manjine uzvratio da nije tačno da u Austriji ne uživaju pravnu zaštitu i podsmehnuo se: "Najzad - šta bi se desilo da se neko prituži na kaznu zbog prebrze vožnje u naselju?!" Kolovo hipotetično pitanje je tako krajem prošle godine dobilo konkretan odgovor - Ustavni sud Austrije je poredjenjem domaćeg zakonodavstva sa savremenom evropskom praksom došao do zaključka da je svega 5 do 10 odsto pripadnika neke manjine dovoljno za praktikovanje manjinskih prava, kao i da je u praksi evropskih država retkost da je predodredjen viši procenat kao preduslov za uživanje zaštite države. Sud je ujedno u drugom procesu, okončanom prošle godine, takodje po osnovu pritužbe Rudija Vouka, na sličan način smanjio i cenzus za upotrebu slovenačkog jezika pred austrijskim zvaničnim organima, sa 20 na 10 odsto.

Sve to je izazvalu bes i ljutitu reakciju koruškog pokrajinskog poglavara Jerga Hajdera (Jőrg Haider) i njegove Slobodnjačke partije (FPŐ). Hajder je odluke suda prokomentarisao kao "preuranjenu maskenbalsku šaradu" i optužio predsednika Ustavnog suda Antonovicha (inače poreklom Slovenca, koji nije ni mogao da glasa prilikom odlučivanja o pritužbi Rudija Vouka) da se prikom jednog od susreta sa predsednikom Slovenije Milanom Kučanom dogovorio kako će odlučiti Ustavni sud Austrije. Hajder nije oklevao da zapreti da, "dok je on poglavar", u Koruškoj neće biti postavljena ni jedna "nova dvojezička tabla". Hajder je ujedno optužio predsednika Slovenije Milana Kučana da se "zalaže za Veliku Sloveniju" i najavio da bi posle poznatih rezultata popisa stanovništva (obavljen maja prošle godine) trebalo skinuti postojeće dvojezičke topografske table u onim mestima gde Slovenaca nema više od 25 odsto.

Stručnjaci iz Slobodnjačke partije, koja je ujedno krenula u kampanju za "mirnu Korušku bez dvojezičkih tabli", iznedrili su teoriju o "ništavnosti" odluke Ustavnog suda. Hajder će verovatno iskoristiti uticaj na saveznu vladu kako bi ona odluku suda poništila novelom Zakona o manjinama, a ukoliko ni to ne uspe, njegovi gradonačelnici će se u Koruškim opštinama otvoreno suprotstaviti postavljanju novih dvojezičkih tabli. Sve to se dogadja u ionako pregrejanoj atmosferi zbog kampanja koje Slobodnjačka partija vodi protiv češke nuklearke Temelin i kada je jasno da je sledeća "meta" Hajderovih sledbenika slovenačko-hrvatska nuklearka u Krškom.

Reakcija austrijske javnosti na Hajderovu kampanju je podeljena. Predsednik Austrije Tomas Klajstil (Thomas Kleistil) upozorava "da se ne sme dovoditi u pitanje lični integritet ustavnih sudija", a kancelar Volfgang Šisel izjavljuje da se odluke Ustavnog suda "moraju poštovati". Predstavnici slovenačke manjine su zapretili da će u slučaju da odluka Ustavnog suda ne bude ispoštovana u roku od godinu dana (do 1.01.2003. godine) ponovo zatražiti arbitražu Ustavnog suda i uložiti prijave zbog zloupotrebe službenog položaja (što je kažnjiva radnja) protiv Hajdera i njegovih pristalica. Jer, kako upozorava advokat Rudi Vouk, "neće biti da su u Austriji svi ostali zakoni važeći i vredni poštovanja, samo manjinske zakone može nekažnjeno da krši kako ko želi". I dodaje: "Ako je Austrija pravna država, onda treba poštovati i te zakone."

U tom pogledu istorija posleratne Austrije, medjutim, ne uliva mnogo nade. Iako je savezni austrijski zakon o topografiji još početkom sedamdesetih odredio da treba postaviti čak 250 dvojezičkih oznaka (a ne 91, kako je odredio diskriminacijski manjinski zakon iz 1972. godine), desničari u Koruškoj su odmah organizovali "oluju protiv dvojezičkih napisa" (Ortafelsturm), posle čega je ostala u životu svega 61 tabla. Opštine, koje bi posle najnovije odluke Ustavnog suda morale da postave na svojoj teritoriji izmedju 300 do 400 novih dvojezičkih napisa, do sada su eskivirale svoju obavezu.

Ne izvršavaju se ni odluke Ustavnog suda Austrije (od prošle godine) o pravu pripadnika manjine da upotrebljava maternji jezik pred državnim organima. Tako je, na primer, u naselju Dobra vas prošle godine izdata samo jedna uredba na slovenačkom jeziku, pa i ta "greškom", posle čega je marljivom službeniku zaprećeno otkazom. Konačno, situacija je zaoštrena u trenutku kada austrijski diplomata Volfgang Petrič (i sam sa slovenačkim korenima) kao Visoki predstavnik OUN u Bosni i Hercegovini štiti ljudska i manjinska prava tamošnjih naroda.

Uspeh Rudija Vouka nije kost u grlu samo austrijskih političara; ispalo je da je došao u veoma nezgodno vreme i za slovenačku diplomatiju i zvanične predstavnike slovenačke manjine. Iako su šefovi dve slovenačke manjinske organizacije iz Koruške zatražili izvršenje Ustavne presude, Voukov pravni uspeh je za njih faktički i veliki politički poraz. Rudi Vouk je pre godinu dana dao ostavku na funkciju predsednika zajedničke koordinacije manjinskih organizacija Koruških Slovenaca, jer su njihova vodstva prihvatila odluku o prednosti "dijaloga" s vlastima i odrekla se "napada na pravne institucije". Bilo je to u vreme kada sud još nije odlučio po pitanju Voukovih pritužbi. Sada su se zvanični predstavnici manjine, finansijski zavisni od pokrajinske vlade i navikli da "pregovaraju" s Hajderom na njegovom kanabetu, našli u poziciji kada dogovori više nisu mogući. Slično je i sa službenom Ljubljanom, koja se plaši austrijskog veta na putu u punopravno članstvo Evropske Unije. Za razliku od češkog predsednika Zemana, koji je Hajdera pre nekoliko dana javno proglasio "austrijskim političkim Černobilom" a njegovu stranku "postfašističkom", slovenački premijer Janez Drnovšek mudro ćuti. Zna se da se Drnovšek pre nekoliko godina čak "tajno" sastajao s Hajderom, a do sada niko od predstavnika slovenačke vlade tokom brojnih poseta Koruškoj nije posetio pripadnike slovenačke manjine.

Šta više, šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel otvoreno poručuje predstavnicima slovenačke manjine da "zbog njih ne namerava da se svadja s Austrijom". Tako je Voukov uspeh pomrsio račune političarima i sa severne, ali i sa južne strane Karavanki. Stoga možda i nije čudno da u njegovu kancelariju čak ni mesec dana posle velikog uspeha nisu kročili ni slovenački, niti austrijski emisari. Vouku to, izgleda, ni malo ne smeta. Rutinski obavlja posao u svojoj kancelariji u Celovecu odnosno Klagenfurtu, bez nadmenosti nacionalnog barda koji je svojom upornošću doveo Austriju na rub ustavne krize. Vouk na razvoj političkih dogadjaja gleda s optimizmom. Ubedjen je da je zbog svadje s Ustavnim sudom Hajder na kraju svog političkog puta i da Austrija posle ulaska u Evropsku Uniju više ne može da radi šta joj se prohte. "Znate, tu kaznu za prebrzu vožnju sam ipak platio, na kraju procesa," skromno dodaje Rudi Vouk. Upravo taj komad papira, kazna koja je dovela do možda najvećeg raskola na austrijskoj političkoj sceni, oukviren je i visi na zidu Voukove kancelarije. Kao opmena, ali i nada.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)