Politicka ili privatizacijona ujdurma

Vlada Makedonije odlucila da se oslobodi najveceg gubitasa i donela odluku o likvidaciji nekadasnjeg privrednog giganta "Jugohrom" iz Tetova. Ucinila je to posve neocekivano i van dogovorene procedure, u toku pregovora sa zainteresovanim strateskim partnerom iz inostranstva. To je izazvalo iznenadjenje i revolt dve hiljade zaposlenih, koji ce, ukoliko se odluka realizuje, zajedno sa jos oko sest hiljada clanova porodica, ostati bez ekzistencije.

AIM Skopje, 18.01.2002

Ako se po onoj narodnoj: "po jutru dan poznaje, onda se Makedoniji u Novoj 2002 godini zaista "lose pise". Privredni problemi gomilani godinama su na samom startu novog leta pokazali tezinu i svu svoju specificnost koja zahteva efikasne mere i resenja, a ne samo "guranje pod tepih" i zaborav, kako je to uglavnom cinjeno proteklih godina od osamostaljivanja. Zeli li izbeci socijalnu revoluciju koja veoma ozbiljno i te kako kuca na vrata, makedonska vlada ce, kazu nezavisni ekonomski analiticari, pod hitno morati da okrene drugi list. Da se probudi, otrezni, da nadje vremena za razgovore sa ljudima i da obuzda svoje biznis apetite. Jer, nezadovoljni i gladni, ranici iz svih krajeva zemlje koji su proteklih dana izasli na ulice, u Stipu, Skoplju, Tetovu, Bitolju, Prilepu i Krivoj Palnci, traze spas od bede i sirotinje s kojom su, ne svojom krivicom, suoceni i bolje uslove za rad, a ne milostinju koja im se nudi da bi preziveli.

U jeku politicko bezbednosne krize, ciji je ishod i dalje neizvestan, svaka ekonomska improvizacija moze drzavu "skupo da kosta".To vec i vrapci na grani u ovoj zemlji znaju, ali, uzme li se u obzir slucaj Hemisko Energetskog Kombinata "Jugohrom", ne i vlada premijera Ljubca Georgievskog.

Malo je ko verovao da ce "Jugohrom", nekadasnji industrijski gigant, koji je izvozom fero silicijumovih legura donosio ogromna devizna sredstva i hranio dve hiljade zaposlenih i jos oko sest hiljada clanova njihovih porodica, nakon svih Scila i Haridbi kroz koje je prosao tokom protekle decenije, zavrsiti likvidacijom. Ako se gledaju samo ekonomski parametri, onda se toj odluci nema sta prigovoriti. Nazalost Jugohrom u Makedoniji odavno nije samo ekonomski slucaj. Naprotiv!

Odluku o likvidaciji je makedonska vlada donela prosle sedmice, a da pri tome, kako navode dobro upuceni, uopste nije vodila racuna o izvestaju holandske revizorske kuce" Artur Anderson". Ona je procenila da Kombinat ima buducnost, ako se prestroji i proda. Zanemarena je i cinjenica da je francuska kompanija SCMM, koja je pretprosle godine restartovala i sada uspesno gazduje sa kavadarackim "Fenijem", zainteresovana da ulaze i u tetovski HEK i da je za to ponudila svoje uslove na koje ceka odgovor i pregovore!?! Slucajno, ili namerno.? Medjutim, nacin na koji je sve izvedeno otvara prostor sumnji.

Najnovija agonija Jugohroma je pocela na samom kraju prosle godine kada je Elektroprivreda Makedonije, mimo postignutog dogovora tokom poslednjeg predratnog protesta zaposlenih i bez predhodne najave, Kombinatu, navodno, samo zbog neplacenih dugova "teskih" oko 42 miliona eura, iskljucila struju. To je za ovaj kolektiv teske metalurgije ogroman udarac, koji ga gura ka ponoru. Za ponovo ukljucivanje peci treba obezbediti novih vise od sedam miliona eura koje Kombinat, naravno, nema. Dugovi Jugohroma premasuju 80 miliona dolara.

Radnici su iznenadjeni i zbunjeni. Nije im jasno zasto je javno preduzece "Elektrostopanstvo Makedonije", (ESM), to ucinilo kada dobro zna da postoji zainteresovani kupac koji je nadleznoj vladinoj komisiji dostavio svoju ponudu i da su pregovori zakazani. Cinjenica da je vlada donela odluku da se od Jugohroma, na brzinu, otarasi likvidacijom, a nju je javnosti saopstio licno makedonski skandal majstor broj jedan, ministar privrede Besnik Fetai, pre nego sto su pregovori i poceli, je bila dovoljna za podozrenje. Tim pre sto je Fetai, govoreci o ponudi zainteresovanih Francuza, otvoreno i bez trunke stida lagao. Optuzio ih da traze povlascenu cenu elektricne energije,( 1,2 centa po kilovatu), znatno manju od one koja je u zvanicnom dokumentu za pregovore navedena (1,7 centi). Radnici su ubedjeni da je u pitanju nova ujdurma pojedinih mocnika vise zainteresovanih za licni profit, nego za sudbinu onih koji od Jugohroma zive. I da je u sve i politika debelo umesala prste. Naime, vecina zaposleniih u ovom nekadasnjem metalurskom gigantu, sada na kolenima, su Makedonci, sto u datoj bezbednosnoj situaciji u zemlji nije nimalo beznacajno. Odlucni su da istraju u potrazi za istinom i pravdom, kako bi spasili kolektiv koji im obezbedjuje golu egzistenciju.

Jedina mogucnost koja im stoji na raspolaganju je strajk. Pokrenuli su se, predvodjeni sindikalnim liderima, i dosli u Skoplje. Najpre su protestirali ispred zgrade ESM, na glavnom gradskom trgu.Trazili su da se Jugohrom ponovo ukljuci u elekto mrezu i da mu se dnevno, dok se konacno ne resi njegova sudbina, isporucuje 25 megavata. Inace, ovaj Kombinat, kad radi, dnevno trosi stuju kao pola Skoplja. Pristaju na cenu od 2,2 centa po kilovatu, koliko su i do kraja prosle godine placasli, iako su svesni da je ona za njih, kao velike potrosace, nerealna i nerentabilna. Za naplatu duga nude kompenzaciju. Spremni su ESM ustupiti nekoliko hotela i odmaralista na Sari i u Ohridu, te zgradu predstavnistva u centru Skoplja.

Od generalnog direktora ESM Lambeta Arnaudova su dobili "korpu", pa su krenuli pred vladu. Tamo ih je na razgovor primio vice premijer Zoran Krstevski. Objasnio im je da Jugohrom mora biti likvidiran, kako bi se ocistio od dugova i lakse, zatim, u delovima, bez radnika i prodao. Kome, nije precizirao. Kao argumen je naveo analize vladinih strucnjaka po kojima Jugohrom ne moze biti rentabilan kada su cene njegovih proizvoda na svetskim berzama u stalnom opadanju. Resenje statusa Kombinata, koji je najveci gubitas na spisku sada vec 200 kolektiva u zemlji sto negativno posluju, je neophodno da bi se od MMF dobila druga transa Fesal 2 aranzmana namenjena prestruktuiranju privrede u celoj zemlji, rekao im je vicepremijer. Obecao je da radnici nece ostati neobezbedjeni. Smirio ih je na kratko, do zasedanja vladinog koordinacionog tela za strukturne reforme.

Odlukama koje su donete radnici Jugohroma nisu zadovoljni, pa je strajk nastavljen. Ovoga puta masovnije, uz pretnju da nema vracanja kuci dok ih vlastodrsci ne saslusaju, te da ce, ako treba, danima blokirati ne samo Skoplje vec i saobracaj na magistralnom putu Skoplje-Tetovo.

Izricito traze da im se isplati sedam zaostalih proslogodisnjih plata, te da se Jugohromu pod hitno pusti struja, da se odrzi u zivotu i proda, ili ustupi na koriscenje zainteresovanim strancima koji ce znati da proizvodnju organizuju, tehnoloski modernizuju i obezbede nova trzista i plasman. Da li ce to biti Francuzi, ili Nemci, kazu, sasvim im je svejedno. Ne pristaju na jednu platu u visini otpremnine koja im je odresena i na rasprodaju bud -zasto onoga sto su godinama stvarali. Niti pak zele da ostanu svi na ulici. Ako se to zaista mora, onda zahtevaju da vlada pripremi, a Parlament donese specijalni socijalni program koji ce radnicima sa stazom vecim od 25 godina omoguciti trajno zbrinjavanje, do novog zaposljavanja, ili sticanja uslova za penziju. Takvih je u Jugohromu 700. Svim ostalima, koji ce kao tehnoloski visak biti predati Zavodu za zaposljavanje i narednih godinu i po dana primati nadoknadu od 50 eura mesecno, da se prethodno isplati odpremnina od 12 mesecnih plata, kako se to do skora cinilo kada su bili u pitanju gubitasi. Ako im se ne izadje u susret, prete da ce kolektivno iseliti iz Tetova, jer su ubedjeni da je upravo to cilj nekih domacih politicara, rezisera ne samo slucaja Jugohrom, vec i makedonske politicko -bezbednosne drame koja traje.

Nezvanicno se saznaje da je, uz francuski SCMM, za Jugohrom zainteresovan i nemacki "Krup-Tisen", ali i biznis lobiji aktuelne vladajuce koalicije. Visokotirazni, obicno dobro informirani skopski "Utrinski vesnik" , pozivajuci se neke radnike, tvrdi da vlada namerno obezvredjue Kombinat da bi ga ucinila dostupnijim svojim ljudima. Njegova na 250 miliona eura procenjena vrednost je stalnim igrama "toplo-hladno" devalvirana samo zadnje dve godine za oko 20%. Navodi se da svoje planove i strategiju da se dokopaju dobre imovine imaju ministar ekonomije Besnik Fetai i podpresednik DPA Menduh Taci, zatim bivsi direktor Jugohroma iz redova VMRO-DPMNE Dusko Gorgevski, te podpredsednik vlade, liberal Zoran Krstevski.

Od toga ko ce glavnom bosu, premijeru, ponuditi vecu proviziju, javna je tajna, zavisice i konacan rasplet ove najnovije privatizacione ujdurme u Makedoniji.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA