Kontrola s galerije

Nevladine organizacije u parlamentu Srbije

Zvaničnici u Skupštini Srbije su otvaranje vrata "Otoru" i nevladinim organizacijama objasnili kao želju da se na ovaj način skine mistifikacija s rada parlamenta ,dok otporaši u ovakvoj kontroli vide priliku da pomognu poslanicima da se "uozbilje i shvate važnost svog rada".

AIM,Beograd,17.1.2002.

Posle novogodišnjih i božićnih praznika, koji su u Srbiji potrajali do polovine januara, politički život ponovo izbija u prvi plan, iako ni u vreme odmora, nije zamro. Ispunjavali su ga štrajkovi zaposlenih u četiri najveće banke, prozivanje premijera Zorana Đinđića da objasni javnosti ko je platio njegov skupi doček Nove godine u Ujedinjenim Emiratima, poziv poslanicima da se podvrgnu testu na drogu, kako bi pokazali s kojom količinom svesti obavljaju svoje funkcije.

Na poprilično dugačkom popisu zahteva upućenih s raznih adresa, posebnu pažnju javnosti privukla je odluka da se "Otporu" i nevladinim organizacijama dozvoli prisustvo u republičkom parlamentu s obrazloženjem da se, na ovaj način, proširuju mogućnosti kontrole rada Skupštine od strane građana. Ovaj potez vlasti shvaćen je, pre svega, kao uterivanje discipline u poslaničke redove, jer je uočeno da republički i savezni parlament imaju dosta teškoća u organizovanju efikasnog rada.

Bezbroj puta sednice su prekidane ili odlagane zato što su poslanici napuštali klupe ubrzo pošto bi podigli dnevnice, a događale su se i incidentne situacije prilikom glasanja zbog nekontrolisane upotrebe indetifikacionih kartica, što je omogućavalo njihovu zloupotrebu. Najdrastičniji primer dogodio se prilikom glasanja o Zakonu o radu, kada je uvaženo glasanje poslanika Borislava Novakovića, inače gradonačelnika Novog Sada, iako se ispostavilo da se on u to vreme nalazio u Solunu. Prašina oko cele stvari se brzo slegla, jer su se uskovitlali jači vetrovi koji su dotatašnjeg predsednika Skupštine Srbije Dragana Maršćićanina oduvali s te funkcije.

Iako vlast raspolaže s dvotrećinskom većinom, nedostatak kvoruma je postao epidemija u srpskom parlamentu, pa su preduzimane i administrativne mere ne bi li se poslanici primorali da sede na svojim mestima. Svi preduzeti pokušaji nisu dali očekivane rezultate, a prisustvo nedovoljnog broja poslanika objašnjava se na dva načina. Po jednom, razlog treba da se traži u prenaglašenom destruktivnom nastupu poslanika iz opozicionih stranaka, pa je skupštinska većina spas tražila izlaskom iz dvorane.

Drugi razlog se objašnjava prevelikim opterećenjem poslanika, koji, pored ove, obavljaju niz drugih funkcija, pa ne mogu da u isto vreme ( za razliku od spomenutog Borislava Novakovića ) budu na dva različita mesta. Da li zbog malog broja kadrova ili sebičnosti pojedinaca, sadržanoj u želji da sede na više stolica, tek pojedini pripadnici koalicije DOS su uzeli više funkcija, pri čemu su napravili pravu zbrku jer ima dosta primera da su se u jednoj osobi slile dve međusobno nespojive nadležnosti.

Ima dosta funkcionera koji istovremeno obavljaju i zakonodavnu i izvršnu vlast, a to im je omogućilo nasleđe iz prethodnog režima, pa se u javnosti širi mišljenje da je mnogima, koji su sada na vlasti, više smetao Slobodan Milošević, a ne njegove institucije. Takvo uverenje dobija sve više pristalica, jer se dosad najmanje uradilo na promenama u institucijama za šta, inače nisu potrebna financijska sredstva. Uočljivije su fizičke promene na funkcionerima, koji su se prilično ugojili, nego u institucijama vlasti.

Izgleda da su to najpre uvideli članovi "Otpora", koji su svojom porukom, upućenoj novim vlastima ("Samo vas gledamo") uspeli da se izbore za ulazak u parlament gde im je, s galerije, omogućen bolji pregled kako se ponašaju poslanici. Privilegija da u ime građana kontrolišu rad Skupštine, članovi "Otpora" su dobili, prema zvaničnom objašnjenju, na osnovu zasluga za obavljene promene, odnosno obaranje prethodnog režima.

Tek izabrana predsednica parlamenta Nataša Micić, zajedno s čelnicima ¨Otpora¨ najavila je i druge korake koji treba da pridonesu "demistifikaciji rada Skupštine i spreče dezinformacije" i pored toga što sednice parlamenta direktno prenosi državna televizija. Nove mere predviđaju povećanje broja profesionalnih poslanika na radu u skupštinskim telima. Do sada je od 176 poslanika vladajućeg DOS-a stalno zaposlenje u parlamentu imalo 58, a namera je da se njihov broj poveća na oko 90. Time će se troškovi rada republičkog parlamenta povećati, ali se smatra da će trošak biti ublažen, jer će se uvođenjem obaveze njihovog stalnog prisustva smanjiti mogućnost da se kvorum raspadne i tako sednica propadne.

I dok predsednica parlamenta otvaranje skupštinskih vrata ¨Otporu¨ i drugim nevladinim organizacijama, zaslužnim za promenu režima, objašnjava željom za podizanje ¨zavese na sceni¨, dotle predstavnik ¨Otpora¨ Nenad Konstatinović ne krije nadu da će njihovo prisustvo uticati na poslanike da se "uozbilje i shvate važnost rada Skupštine". "Otpor" traži objavljivanje jasnih informacija o pravima građana da izraze svoje stavove u instuticijam Srbije, kao i objavljivanje e-mail adresa svih poslanika i njihove imovinske karte, kao i pokretanje odgovornosti za svaku zloupotrebu u trošenju novca.

Iz ovog upozorenja izvire nezadovoljstvo dosadašnjim radom najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji i njegovom efikasnošću u promeni sistema. Umesto toga parlament se poslednjih meseci više bavio sobom, odnosno borbom za vlast između DOS-a s jedne i DSS (takođe člana koalicije DOS ) s druge strane . Izgleda da su kritike javnosti na račun pobednika, koji se između sebe bore za prevlast počele da utiču na vladajuće strukture, jer ima nagoveštaja da bi moglo da dođe do podnošljivog pomirenja među suprostavljenim stranama.

Premijer Đinđić je već javno saopštio nameru da proširi svoju Vladu za četiri ministarska mesta, kao bi u te fotelje seli članovi DSS, ali ostaje otvoreno pitanje da li će druga strana biti zadovoljna ponudom, pošto su njeni zahtevi daleko veći i odnose se na reviziju koalicioniog sporazuma, odnosno takvu reviziju po kojoj bi svaka stranka sudelovala u vlasti srazmerno svojoj političkoj moći.

Ovo će se manje dopasti malim strankama, odnosno njenim liderima, koji bi, u tom slučaju bili sklonjeni u stranu. Ni premijer nije sklon da ide daleko u ustupcima DSS-u, jer je svestan da vlast drži zahvaljujući podršci manjih stranaka, bez obzira što je često prinuđen da se suočava s njihovim ucenama i pravi im veće ustupke, nego što, prema najnovijim anketama, imaju podršku u javnosti.

Ratomir Petković (AIM)