I euro u slamaricama

Priština, 17.01.2002.

U Prištini je hleb poskupio za 40 odsto. Pekari kažu da je povećana cena brašma, ulja, šećera, soli. Poskupeo je i benzin i još štošta... Sve zbog promene valute - prelaska iz marke u euro.

Pomeranja cena je bilo od prvoga dana ove godine. Trgovci ''zbog zaokruživanja'', koje se obrazlaže navodnim nedostatkom malih apoena, osetno su podigli cene artikala. ''Trgovci kažu da nema eura u malim apoenima. Nisu u pravu. Oni nisu zainteresovani i nisu došli da apliciraju kako bi preuzeli euro'', izjavljuje g. Agron Dida odgovorni zvaničnik iz Autoriteta banaka i plaćanja za primenu eura na Kosovu.

''Promena valute, odnosno prelazak iz marke u euro ne bi trebalo da ugrozi standard gradjana. Prema analizama koje smo izvršili postoji mogućnost da se cene povećaju najviše do dva odsto'', izjavio je potpredsednik Privredne komore Kosova Mustafa Ibrahimi.

Medjutim, prelazak u euro izgleda da nije oduševio baš mnogo kosovare. Oni više vole nemačku marku ne toliko zbog nostalgije koliko zbog nedostatka raspoloženja da odmah prihvate promene. Ljudi i dalje satima čekaju pred šalterima banaka, ali sada uglavnom da bi povukli novac koji su deponovali prošlog decembra.

''Na osnovu podataka, suma depozitra dostigla je visinu od oko milijardu nemačkih maraka. Dobro je što novac ulazi u banke, ali se pribojavam da će gradjani veoma brzo povući novac'', izjavio je Ajri Begu predsednik borda direktora BPK.

Da se novac iz banaka povlači veoma brzo dokazuje i činjenica da su u prvih pet dana januara gradjani konvertovali oko 10 miliona maraka, dok su biznisi preuzeli samo deseti deo tog novca. Medjutim, pet dana kasnije, samo u Autoritetu banaka i plaćanja negde oko 15 hiljada gradjana i biznismena je konvertiovalo oko 20 miliona maraka. Ponovo biznismeni ostaju poslednji koji shvataju da su za njih odredjene posebne procedure za konvertiranje eura. Oni mogu da podignu do 10 hiljada eura, ali u odredjenim datumima i na rate.

Primena eura je podstakla i konkurenciju medju bankama i to uglavnom oko stepena provizije za konvertovanje valuta. Centralna banka odnosno BPK, preuzela je i tu funkciju komercijalnih banaka i konkurentnija je od ostalih. Ona ne naplaćuje proviziju za sume do 1 000 nemačkih maraka, dok komercijalne banke uzimaju proviziju od 1,8 odsto konvertirane sume. Istovremenom, banke su ograničile sumu novčanih sredstava koje mogu gradjanima da daju u toku dana pošto ''nijedna banka nema eura koliko ima depozita'', tvrdi zamenik direktora Nove kosovske banke Ramadan Pačarada.

S druge strane, član komisije BPK za implenemtaciju eura na Kosovu, Gani Grguri, kaže da veliko interesovanje ljudi za konvertiranje valuta nije zadovoljavajuće jer se u ovom slučaju ne zapaža porast poverenja u bankarski sistem, već se samo vrši zamena valuta. ''Vrši se samo zamena keša kešom, iz marke u euro. Cilj BPK je bio da ljudi steknu poverenje u bankarski sistem'', trvdi g. Grguri koji smatra veoma zabrinjavajućom činjenicu što gradjani i dalje preferiraju da drže novac u kešu.

U prethodnom bankarskom sistemu kosovari su izgubili oko 200 miliona nemačkih maraka devizne štednje. Oni su od tada izgubili poverenje u banke i skloniji su da novac drže u slamaricama. Dozu straha moguće da je izazvala i procedura likvidacije četiri najveće banke u Srbiji.

Medjutim, novi bankarski sistem na Kosovui je sasvim nešto drugo. On ne nosi hipoteke iz prošlosti i do sada nisu zabeleženi neuspesi u njihovom poslovanju. Medjutim, iako su oni za mesec ipo dana u obliku depozita imali milijardu maraka više, ipak nisu bili pripremljeni da ta sredstva zadrže u svojim trezorima. Bez obzira na raspoloženje gradjana da novac drže u svojim džepovima, stiče se utisak da kada bi banke ponudile i druge instrumente plaćanja kao što su kreditne kartice ili čekovi, da bi uspele da zadrže deo depozita. Istovremeno, one nisu raspoložene da promene bilo šta u svojoj kreditnoj politici. Njihov plasman ne dostiže ni deseti deo sredstava u odnosu na depozit. Istovremeno, njihovi krediti imaju viosoke kamatne stope i sa nepovoljnim su uslovima za biznis. Iako čelnici banaka to pravdaju visokim stepenom rizika, istina je da do sada nijedan njihov plasman nije bio ugrožen. Svi krediti su vraćeni na vreme.

Još jedan fenomen, koji je izazvao intervenciju policije na crnom tržištu, je ''konkurencija'' dilera koji vrše konvertieranje u euro. Dileri poseduju velike količine valute i tvrde da se eurom snabdevaju u bankama. ''Nije istina da se dileri snabdevaju eutrom iz banaka. Nijedan bankarski sistem ne želi crno tržište, ali ponekada je to i upozorenje za banke'', tvrdi g. Gani Grguri ističući da bankama ne ide u prilog da snabdevaju dilere valutom kako bi im oni postali konkurencija.

Jedan gradjanin Prištine, i uprkos sedam komencijalnih banaka, preferira da na crnom deviznom tršištu konvertira marke u euro. On kaže da ''za konvertiranje maraka u euro u bankama mora da čeka nekoliko sati u redu, a crno tržište nudi iste uslove''. On pruža dileru 5 000 nemačkih maraka i za tu sumu dobio je 2 500 eura. ''Ne plašim se falsifikovanog eura. Ovi euri koje sam uzeo siguran sam da nisu falsifikovani, jer znam veoma dobro da ih prepoznam'', kaže ovaj gradjanin.

Falsifikovani euri na Kosovu se još nisu pojavili uprkos ranijim upozorenjima koja su dolazila od strane Europola, da su falsifikatori na Kosovu i u Makedoniji spremni da ''emituju'' novčanice izrađene u njihovim fabrikama''.

Policija je bila zabrinuta samo kada je dnevni list ''Zeri'', zajedno sa Privatnom biznis bankom u cilju reklame krajem prošle godine svojim čitaocima poklonila koverat sa fotokopiranim novčanicama eura. Nigde nije bilo naznačeno da se radi o kopiji pravih valuta. Građani koji još uvek nisu videli kako izgleda nova valuta mogli su da se prevare. ''Slučaj je pod istragom, ali mi mislimo da je to urađeno u cilju reklame aura. Medjutim, nedostajao je znak koji bi ukazivao da se ne radi o originalnim novčanicama'', izjavila je tom povodom medjunarodna policija...

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI