Lekcije Argentine

Za sada Bugarska nema alternativu valutnog borda

AIM Sofija, 13.01.2002.

Šta je zajedničko Argentini i Bugarskoj? Na prvi pogled - ništa, niti geografski gledano, niti bi se mogle povući neke političke paralele. Međutim, ipak postoji nešto što je zajedničko jednoj i drugoj zemlji - njihove privrede razvijaju se u uslovima valutnog borda. Krah argentinske privrede i usledili nemiri u zemlji naterali su analizatore u Bugarskoj da sebi postave neka osnovna pitanja u vezi sa budućnošću valutnog borda u zemlji.

Argentina je jedna od zemalja sveta u kojima je sistem monetarnog veća funkcionisao najduže i doskora je smatran jednim od najboljih. Verovatno će sadašnji haos vratiti zemlju 11 godina nazad kada je stopa inflacije bila visoka a strani investitori su u potpunosti izgubili poverenja. Sličnu situaciju 1997. g. doživela je i Bugarska, pre no što je prihvatila uslove MMF i krenula kursem strogih ekonomskih reformi i finansijske stabilizacije.

Za sada vlada zajedničko mišljenje da se ono što se događa u Argentini ni na koji način neće odraziti na Bugarsku. Međutim, događaji iz poslednjih nedelja daju nam povoda da razmislimo o tome da li ishod iz valutnog borda može biti uspešan. Ili se bord završava tamo gde i počinje. Eksperti su kategorični da Bugarska ima svoj prirodni ishod iz valutnog borda i to je uvođenje evra prilikom pristupanja ekonomskoj i monetarnoj uniji. Prema njima osnovni razlog za krizu u Argentini nije bord nego vođena fiskalna politika koja se karakterisala prevelikim budžetskim deficitom i gomilanjem skupog tržišnog duga.

Valutni bord izabran je kao spasonosna za Bugarsku varijanta 1997. g. kao faktor zavođenja discipline za tadašnje, pa i sledeće vlade i rukovodstva Nacionalne banke. MMF je primorao političare u Bugarskoj da poštuju princip prema kome mogu da troše onoliko koliko su dobili kao budžetski prihod. Eksperti su kategorični da bugarski političari još uvek nisu dostigli taj nivo odgovornog razmišljanja kada ih ne iskušava pomisao da utiču na centralnu banku. U najnovijoj istoriji ima dovoljno primera kada Bugarska narodna banka (BNB) nije uspevala da odoli političkom pritisku.

Fond garantuje stabilnost valute i fiksnog kursa koji je donedavno iznosio 1 lev = 1 DEM. Od početka 2002. g. fiksing leva vezan je za evro. Preko ove mere Bugarska je dobila željenu dugotrajnu stabilnost koja je od presudnog značaja za strane investitore. Jedan od uzroka argentinske krize je upravo u krizi poverenja - nepovoljna spoljna sredina i akcije vlasti vode gubljenju poverenja u mogućnosti vlade da servisira dug, a odande do potpunog odsustva privatnog finansiranja.

Ipak, ne baš svi ekonomisti u Bugarskoj prihvataju dosadašnje akcije valutnog borda. Neki od njih preporučuju vladi da razmisli ne bi li možda trebalo da preduzme mere za istupanje iz njega. Prema prof. Ivanu Angelovu, jednom od savetnika destruktivne vlade socijaliste Žana Videnova u periodu 1995.-1997. g., nastavljanje borda za još 6-8 godina imalo bi katasrofalne posledice po privredu. On navodi da je odnos investitora do ovog momenta bio isuviše oprezan, a svetska finansijska zajednica nije gledala na zemlju kao na sigurno mesto za investicije. Zbog toga preporučuje prelazak na plivajući valutni kurs, "da se ne bi dogodilo ono što se dogodilo u Argentini".

"Zadržavanje valutnog borda u njegovom dosadašnjem obliku ne omogućava vođenje efikasnije ekonomske i socijalne politike. Ekonomski pokazatelji zemalja sa valutnim bordom svuda beleže pogoršanje", tvrdi prof. Angelov.

Još pre godinu dana je Aleksandar Tomov, lider bivše parlamentarno zastupljene Partije evrolevice, izjavio da valutni bord nije ostvario svoj osnovni cilj - brzi ekonomski rast. Sada sličnu tezu podržava i bivši guverner BNB Ljubomir Filipov. Prema njemu trebalo je da bord podstakne ekonomski rast do 6-8%. U prve dve godine njegovog delovanja privreda je bila u stagnaciji, druge dve zabeležen je rast od 4-5%. Kao jedan od mogućih izlaza iz situacije preporučuje se brzo ukidanje niza dozvola i režima licenci koji ograničavaju biznis. A takođe i sprovođenje poreskih promena koje bi podstakle investicije i reinvesticije zarade.

Ipak je preovlađujuća većina bugarskih eksperata kategorično protiv istupanja iz valutnog borda. Pre svega zato što do ovog trenutka nijedna politička snaga nije dokazala da je dovoljno disciplinovana kod izvršenja makrookvira budžeta i zato što ne postoji bolji način da se stranim investitorima garantuje dugoročna stabilnost. Eventualno istupanje iz borda dovelo bi do krize očekivanja unutar i van zemlje u pogledu finansijske stabilnosti. Sem toga postoji jedna značajna razlika - za razliku od Argentine, evropske države sa monetarnim većem (Bugarska, Estonija i Litvanija) imaju logičan izlaz iz njega - pristupanje evrozoni.

"Da se u Bugarskoj ne bi dogodilo ono što se dešava u Argentini, neophodna je normalna politika reformi - liberalizacija još uvek zatvorenih i monopolnih sektora, fleksibilnost različitih tržišta resursa - kapitala, rada, zemlje, dalje dosledno pojednostavljenje privrednog ambijenta, uklanjanje administrativnih prepreka i povećanje transparentnosti odlučivanja", tvrdi Georgi Ganev, programski direktor Centra za liberalne strategije na stranicama nedeljnika "Kapital".

Istini za volju, izan istraživačkih centara tema o budućnosti valutnog borda u Bugarskoj nije na dnevnom redu. Potpisivanjem novog sporazuma sa MMF vlada je prihvatila sve uslove međunarodnih finansijskih institucija. Kabinet Nacionalnog pokreta Simeon Drugi se čak odrekao jednog dela svojih obećanja o poreskim reformama što je dokaz da je reč MMF još uvek jača nego sva ostala razmišljanja.

Georgi Filipov (AIM)