Pasoski skandal i borba protiv korupcije

Navodni skandal zbog nezakonite naplate pasosa odlaze njihovo izdavanje Albancima i i dovelo je Vladu na sud. Ali moze dovesti i do rekonstrukcije Vlade.

AIM TIRANA, 10. januara 2002.

Nedavni sukob lidera vladajucih Socijalista Fatosa Nanoa i premijera Ilir Mete koji traje vec tri meseca, doneo je izvesno dobro Albancima, a i samoj Albaniji. Gradjani ce najverovatnije konacno dobiti pasose koje traze kao normalni gradjani u citavom svetu. Dok malena balkanska zemlja, najsiromasnija u Evropi, s primamljivim turistickim mestima i svim potrebnim prirodnim bogatsvima na jednom mestu, s dugom postkomunistickom tranzicijom (sto su fraze kojima se Albanija uglavnom opisuje ), krece u novom pravcu, korupcija i dalje drzi Albaniju u vrhu svetske liste zemalja zarazenih ovom posasti i ruzi njenu sliku. Ovoga puta cini se stvarno Albanija se uhvatila u kostac s korupcijom.

Posle dugotrajnog prepucavanja izmedju Nanoa i Mete, ministar za borbu protiv korupcije Ndre Legisi izasao je u javnost i obznanio da je otpustio dva sluzbenika srednjeg ranga umesana u skandal s naplacivanjem pasosa. Obojica, Arben Prifti, nacelnik javne nabavne sluzbe, i Artan Hjylbegu, nacelnik vladinog kontrolnog odeljenja, mogu se smatrati kako albanska poslovica kaze "turskim glavama" (neko koga cete okriviti kad ste u teskoj situaciji). Njihove "glave" je vladajuca vrhuska ponudila kao znak da je njena borba stvarna.

Isti trenda nastavio je ministar zdravlja koji je otpustio ili kaznio visoke funkcionere u ministarstvu.

Ali, to nije lako. Meti nije bilo narocito tesko da umiri opozicionu Demokratsku partiju bivseg predsednika Sali Berise kada je usvajan anti-korupcijski program od 11 tacaka. Dodato je jos dve tacke i sada strucnjaci rade na razjasnjavanju kako ce se primenjivati, sto je veoma tezak i, zasto ne reci, nemoguc zadatak u ovoj zemlji. Ali, to je dobro i moze da zapocne zajednicku akciju politickih partija koja ce zemlju voditi ka integraciji sa Evropskom unijom i Zapadom.

Opozicija je ovog puta dosla iz same vlade. Ministar unutranjih poslova Ilir Gjoni sumnja da se radi o "necemu izreziranom u druge svrhe". On je odbio da nastavi da otpusta sluzbenike samo zbog toga, tvrdeci da vladine sluzbenike ne treba koristiti da bi se drugi skandali zataskali. U svom kontranapadu rekao je novinarima da je obavestio Metu da "ce mu dati u zakonskim okvirima sve policijske informacije o politicarima, drzavnicima ili javnim licnostima". To ce reci, i drugi sluzbenici manje ili vise bliski samome Meti mogu takodje biti umesani u ruzne skandale. Ovakva razmena udaraca medju razlicitim grupacijama u okviru vladajuce politicke snage ce svakako doprineti boljim vlastima.

Konretno, oni daju pasose u ruke stanovnistvu kojima su godinama bili nedostupni i koji su bili primorani da slusaju o novcanim skandalima, uzajamne optuzbe, sto je predstavljalo odlican materijal za medije, ali nije donosilo nicega dobroga emigrantima koji su trazili pasose za sebe ili svoju decu, jer su se vracali u zemlje boravka zabrinuti da bi mogli biti deportovani nazad u svoju zemlju.

U cemu se sastoji problem s pasosima, ili bolje receno scandal?

Posle dugih redova Albanaca emigranata koji su trazili da im se izdaju novi pasosi krajem leta, jos uvek ima ljudi koji obilaze kancelarije policijskih stanica u potrazi za novim pasosima, sto je nova muka za ljude ove male evropske i siromasne zemlje gde izdavanje viza odlazi u proslost.

"Culi smo na vestima da ce u januaru poceti izdavanje novih pasosa, ali mi im ne verujemo. Ja hocu da dobijem novi pasos i da obnovim vizu za Grcku jer mi je ova istekla", kaze Milto, ocajni Albanac srednjih godina.

Od juna policija ne izdaje pasose cekajuci izradu novih. Ali kriza je nastala ranije. Sef policije, pukovnik Bilbil Mema je izdao naredbu da se samo ljudima sa zdravstvenim problemima izdaju novi pasosi. Pet meseci posle ove naredbe pasosa vise nema ni za njih. "Mislimo da isporuka pasosa skoro nece poceti", rekao je.

Panika medju stanovnistvom bila je problem koji je podsticao korupciju i skandal. Sredinom novembra sef policije u Beratu, gradu na jugu zemlje, uhapsen je zbog toga sto je "prodavao" pasose za $500. Na desetine policajaca sirom zemlje otpusteno je zbog ovakvih slucajeva korupcije, saznalo se iz policijskih izvora.

Ono sto ovo pitanje cini jos tragicnijim za Albance jeste to sto jos nekoliko meseci ne bi trebalo da se nadaju da ce dobiti pasose, vec ce samo slusati kako ova velika enigma raste, glasine i optuzbe na racun vlade i opste nejasnoce oko pitanja koja ce kompanija pobediti na konkursu po ovom pitanju.

Nemacka kompanija "Bundes Druckerei", pobednik na konkursu raspisanom u avgustu, tek treba da pokaze spremnost da ce isporuciti pasose za Albance na vreme. Receno je da ce primerak dostaviti vlastima u novembru mesecu, ali jos uvek nema izvestaja o tome, sto obecanje da ce Albancima biti ponudjeni u januaru cini nerealnim.

I sam tok konkursa je prica za sebe. Prethodni petogodisnji ugovor s kanadskom kompanijom istekao je decembra 2000. To znaci da je raspisivanje novog konkursa trebalo da usledi pre isteka toga roka. Medjutim tek u martu je vlada pod pretnjom da ce izbiti kriza oko pasosa, izdala nalog svojoj nabavnoj sluzbi da pribavi ponude preporucujuci cetiri kompanije specijalizovane za izradu pasosa - EuroGet iz Sjedinjenih Americkih Drzava, De la Rue iz Britanije, Bundes Druckerei iz Nemacke i EFTSF iz Francuske.

Postupak se pretvorio u maratonski proces. Zapoceo je u aprilu, ali je odmah odlozen za nedelju dana jer je nemacka kompanija izostavljena prema nekim izvorima iz konkursne komisije. Nedelju dana kasnije postupak je ponovo odlozen na neodredjeno vreme. cetiri nedelje kasnije predsednik konkursne komisije je zamenjen i na to mesto je postavljen zamenik ministra unutrasnjih poslova Bujar Himci.

Svadja je izbila upravo u tom ministarstvu. Policajci su se suprotstavili sluzbenicima ministarstva javnog reda. Ovi poslednji su smatrali da je policija a ne ministarstvo unutrasnjih poslova, koji se po ovakvim pitanjima smatraju dvema zasebnm institucijama, treablo da obavi posao oko konkursa. "Pasosi su dokumenta za identifikaciju i vazni dokumenti, sto su dva kriterijuma koji pokazuju zasto policija treba njma da se bavi", Mema je rekao. Cetiri dana kasnije komisija je objavila pobednika - nemacku kompaniju Bundes Druckerei - iako je receno da je i njena ponuda bila najskuplja.

Ne samo albansko javno mnjenje vec i americka ambasada u Tirani je nervozno reagovala na takvu anomaliju poslavsi krajem avgusta protestnu notu zahtevajuci da ministar u vladi zaduzen za borbu protiv korupcije, Ndre Legisi, zvanicno sprovede istragu po ovom pitanju "s ciljem da se konkurs ponovi". (Izgleda da je Legisi pazljivo saslusao zahtev, jer su mediji izvestili da je posto je Legisi objavio otpustanje dva visa sluzbenika, zamenik ambasadora SAD vidjen kako se penje u njegovu kancelariju. Moguce da je to bio uobicajeni sastanak, ali Albanci vole da dalje razvijaju svoje ideje.)

"Ambasada SAD je veoma zabrinuta zbog transparentnosti i pravednosti konkursa. Verujemo da je EuroGet, kompanija iz SAD, nepravedno izostavljena iz konkursa iako je njena ponuda bila najniza i iako ima odgovarajuce iskustvo. Plasimo se da ce nacin na koji je konkurs sproveden obeshrabriti druge americke firme koje ulaze na albansko trziste", stoji u noti ambasade.

Napadajuci razloge zasto je americka kompanija izostavljena u noti se dodaje da je advokat kompanije "opovrgao razloge i istakao ozbiljne nedostatke konkursa". Nadalje, optuzuje se sluzbenik ministarstva za pristrasnost posto su "uslovi konkursa sacinjen s izricitom namerom da se pomogne da jedna kompanija prevagne" i za za pruzanje neobjavljenih informacija pojedinim ucesnicima kojima drugi nisu imali pristupa. U noti se kritikuje i "nerealan vremenski okvir koji je stvorio pometnju i probleme tokom citavog procesa". "Dve najpostovanije svetske kompnaije za izradu pasosa, EuroGet i De la Rue, su na kraju diskvalifikovane po konkursu", kaze se u noti.

U zakljucku note kaze se da se izabrana ponuda povecala u drugom krugu u odnosu na prvi. "Pobednicka ponuda je za vise of 1,8 milliona americkih dolara visa od najnize ponude". Ambasada je trazila da vlada raspise novi konkurs. "Novi, nepristrasasni i trasparentni konkurs bi pomogao da se povrati poverenje medjunarodne zajednice u konkursnu porceduru vlade Albanije".

Ministarstvo unutranjih poslova odbacilo je optuzbe i pozvalo sve da potvrde njegovu transparentnost i obecalo da ce pasosi biti spremni do januara.

U medjuvremenu , americka kompanija EuroGet tuzila je vladu. "Bili smo iznenadjeni kad je moj klijent diskvalifikovan navodno zato sto nije specijalizovan za izradu pasosa iako ga je samo iministarstvo obavestilo da ucestvuje na konkursu. Vlada je preporucila ove cetiri kompanije upravo kao specijalizovane za izradu pasosa", kaze Kalo.

Sud je postupao polako u ovom slucaju, ali advokat je odlucan da ce pobediti i da ce se konkurs biti ponovljen. "Prema mojim izvorima, albanska vlada je zamolila kanadsku kompaniju da isporuci jos 200.000 pasosa kako bi prevazisla krizu. To moze da se iskoristi u prilog ponavljanja konkursa", advokat zakljucuje.

Ima i misljenja da tesko da moze doci do ponavljanja konkursa kad nemacka kompanija vec radi na izradi projekta.

Predstavnik nemacke kompanije izjavio je na televiziji da sve ide po proceduri i da ce se novi pasosi izdavati u januaru. Pojedini strucnjaci ministarstva, medjutim, kazu da tesko da je to ostvarljivo , jer nema dovoljno vremena za njihovu izradu.

Cini se da su vrlo verovatno u pravu. Ministar Gjoni kaze da prema njegovim informacijama Albanci bi mogli da imaju nove pasose do kraja januara. Nemacka kompanija je dopremila deo opreme i jos uvek doprema ostalu tako da ce neophodna infrastruktura biti kompletirana do sredine januara. Oni su i obucili albansko osoblje koje ce se baviti ovim poslom.

If started Albanians will soon forget the whole issue, delay, or just remember passports as something linked with the start of the anti-corruption fight in the country, or with the fight between Nano and Meta and the following accusation to lower officials, or with the first step in the cooperation between the two main political parties.

Kakogod bilo, za obicne Albance to znaci da nece ponovo formirati dugacke redove za pasose u sledecih osam godina, vremenskog perioda za koji je ovaj kontroverzni pasoski projekat planiran.

LLAZAR SEMINI

(AIM)