Istraga o policijskoj istrazi

Slovenija i mediji

Pritisak istražnih organa na pojedine novinare da otkriju izvor informacija ponovo pokreće pitanje zaštite informatora.

Ljubljana, 10.01.2002.

Iako se Slovenija u domenu slobode medija već godinama diči reputacijom države bez posebnih problema, dogodilo se nekoliko ozbiljnih incidenata u kojima su žrtve posredno ili direktno bili novinari, što je pokvarilo umalo idiličnu sliku o odnosu vlasti i medija. Situacija je pogoršana do takve mere da je čak i Međunarodna novinarska organizacija - IFJ (International Federation of Journalists) odlučila da otvori istragu o jednom od poslednjih slučajeva fizičkog nasrtaja na novinara.

Radi se o slučaju Mira Petka, dopisnika mariborskog dnevnika Večer iz Koruške, koji je u nekoliko tekstova pisao o lokalnoj aferi, optužujući direktore pojedinih koruških preduzeća i banaka da u sprezi sa političkim moćnicima krše zakone, zloupotrebljavaju službeni položaj i slično. Članci su bili analitički, argumentacija solidna, pa se onima koji su se našli na meti novinarevog pera učinilo da je jedino što im je preostalo - da ućutkaju novinara. Usledio je napad trojice snažnih momaka na Mira Petka, posle čega je novinar u teškom stanju završio u bolnici. Policija je otvorila istragu, ali kriminalisti uprkos višemesečnim naporima još uvek tapkaju u mraku. Zato su se u javnosti čule sumnje da policijska istraga ne napreduje zbog sprege policije s kriminalcima, tako da je cela afera stigla i do parlamenta. Inicijativu za osnivanje posebnog anketnog odbora koji će se baviti "slučajem Petek" potpisalo je 39 poslanika, a inicijator poduhvata Mirko Zamernik tvrdi da osnivanje anketne komisije ne izražava "nepoverenje prema organima gonjenja", te da će rad komisije biti usmeren u pravcu utvrđivanja odgovornosti nosioca političkih funkcija.

Da poverenje u efikasnost rada ovdašnje policije ipak opada uskoro je potvrdila akcija Društva novinara Slovenije, koje je "slučaj Petek" predalo u ruke Međunarodne organizacije novinara. Prema rečima predsednika IFJ Ajdana Vajta (Aidian White) cilj međunarodne novinarske istrage jeste otkrivanje uzroka zbog kojih su u dosadašnjem radu policije "učinjene osnovne greške", kao i odgovor na dilemu zašto slučaj nije razrešen, iako je poznata većina činjenica. Slovenačko Društvo novinara upozorava da bi nezadovoljstvo IFJ-a moglo da ima ozbiljne posledice po Sloveniju, pošto IFJ uživa status konsultativne organizacije mnogih evropskih institucija. U koje zvanična Ljubljana želi što pre da se integriše.

Sudbina novinara iz slovenačke Koruške nije jedini pokazatelj konfliktnog naboja izmedju novinara i istražnih organa. U poslednje vreme je ponovo pokrenuta tema, inače okosnica brojnih diskusija u osamostaljenoj Sloveniji - imaju li novinari pravo da štite svoj izvor informacija i gde je granica rečene zaštite. Pokretačka snaga za ovu raspravu jesu brojni skandali koji od trenutka nastanka samostalne Slovenije potresaju državu, a koji su zahvaljujući integritetu pojedinih novinara dospeli u javnost, bilo da se radilo o tajnim ili strogo poverljivim podacima, koji su izdašno cureli iz vladinih institucija. Državni organi su isprva pokušavali da zataškaju stvari, nastojeći da se pokažu boljim od prethodne "jugo-vlasti", ali je u poslednje vreme takva politika napuštena pa organi državne represije ponovo pozivaju novinare na informativne razgovore, njihova dokumentacija je meta oduzimanja radi pokretanja istraga, a praktikuju se i pretresi stanova "poslanika sedme sile".

Stoga nije čudo da stvari oko statusa novinara i njihovih informatora počinju da se komplikuju posle ponovnog uvodjenja prakse "informativnih razgovora" sa inkriminisanim novinarima. Tako su slovenački policajci 31. decembra 1996. godine upali u stan Bojana Budje, dopisnika Večera iz Novog Mesta. Naoružani sudskim nalogom, policajci su prevrnuli stan tražeći strogo poverljive dokumente, na osnovu kojih je Budja napisao i objavio članak o mahinacijama slovenačke politike prilikom kupovine oružja i ostale vojne opreme. Pošto tražene papire nisu našli, policajci su se zadovoljili konfiskacijom nekoliko drugih Budjinih fajlova. Sličan je primer još jednog novinara iz Maribora Blaža Zgage, koji je 14. juna 2000. godine objavio izveštaj o saradnji slovenačke i američke obaveštajne službe na području SR Jugoslavije.

Zgaga je u svom tekstu izrazio sumnju da je saradnja slovenačkih obaveštajaca sa kolegama iz SAD (u cilju špijunaže u SR Jugoslaviji) bila "pokrivena" odgovarajućim međudržavnim sporazumima. Dilema nije dugo trajala - suočen s inspektorima policije, novinar je brže-bolje izručio traženi dokument, posle čega je njegov informator ekspresno uhvaćen i kažnjen. Novinaru ovakva saradnja s policijom nije pomogla - kriminalisti su izvršili premetačinu njegovog stana i radnih prostorija, da bi protiv Blaža Zgage ubrzo uložili i krivičnu prijavu zbog "izdavanja vojne tajne" po članu 282/II slovenačkog kaznenog zakona. Novinar je na prvom ročištu bio manje kooperativan; branio se ćutanjem i izjavio da saslušavanje smatra pritiskom na novinarstvo i slobodu štampe. Zbog oba slučaja je protestvovalo i slovenačko Društvo novinara. Bez naročitog uspeha.

Sve to nije sprečilo vlasti da nastave s praksom pritisaka na medije. U poslednje vreme je bilo mnoštvo manjih, ništa manje problematičnih primera. Kada je, na primer, novinar Jadran Vatovec u tabloidu Slovenske novice objavio faksimile strogo poverljivog izveštaja, na osnovu čega se moglo zaključiti da je Slovenija od Izraela kupila minobacače i municiju koji tehnički nisu bili potpuno ispravni, Ministarstvo odbrane je odmah poslalo predlog tužilaštvu da protiv novinara Vatovca pokrene krivični postupak. Zahtev Ministarstva odbrane je odbačen tek posle žestokih protesta Društva novinara Slovenije. Novinarka Katja Šeruga suočila se s tužbom sudije Danice Šuligoj, jer je u izveštaju sa neke konferencije za štampu citirala predstavnika organizacije "Civilna inicijativa" koji je pomenutu poslenicu boginje pravde naveo kao "tipičan primer korupcije u sudstvu". Na šta je gospodja sudija zatražila 13.000 evra, na ime odštete. Advokati novinarke tvrde da je ona samo izveštavala sa konferencije za štampu, da nije komentarisala inkriminisanu izjavu te da u skladu sa slovenačkim zakonima za izjave odgovara onaj, ko ih je izrekao. Bilo je mnogo prašine i oko spora izmedju nedeljnika Mladina i Marjana Podobnika, optuženog za zloupotrebu funkcije. Iako je Vrhovni i Viši sud već dva puta presudio u korist Mladine, osnovni sud je na ponovljenom suđenju ponovo presudio u korist uvređenog političara i odredio da presudu o trošku nedeljnika objave svi slovenački mediji. Spor je opet vraćen višim instancama, a pravnici kritikuju slovenačko zakonodavstvo koje, za razliku od ostalih evropskih država, omogućava stalno nove pritužbe i obnove procesa, bez izgleda da sukobljene strane stignu do izvesnog kraja.

Ujedno su nastavljeni i sporovi oko interpretacije prava novinara da zaštiti izvor podataka. Kada su u okružnom sudu u Celju saslušane novinarka ljubljanskog Dnevnika Mojca Grušovnik i POP TV Damjana Seme, čuli su se ne samo protesti novinara, nego i advokata. Obe novinarke su saslušane zbog izjava optuženika snimljenog u bolnici, koji je bežeći od policije zadobio povrede. Aktiv društva novinara iz Celja protestvovao je protiv prakse saslušavanja novinara u vezi podataka do kojih su novinari došli tokom obavljanja svog poziva. Tom protestu se pridružio i celjski odbor Advokatske komore Slovenije, koji je upozorio da saradnja novinara u takvim postupcima predstavlja "zloupotrebu pravosuđa", a pride je i u suprotnosti s etičkim principima novinarskog poziva. Advokati su čak zapretili da će pozvati građane na građansku neposlušnost...

Svi ovi primeri ukazuju na veliku rupu u slovenačkom zakonodavstvu. Slovenija ne samo da nema zakon koji bi zaštitio izvor informacija i pojedinog novinara, već aktuelno slovenačko zakonodavstvo omogućava kažnjavanje kako onih, koji medijima dostave kakvu informaciju označenu kao državnu tajnu, tako i onih koji opisanu informaciju objave. Početkom devedesetih godina je Društvo novinara Slovenije pokušalo da isposluje pravnu zaštitu novinara i njihovih informatora. U tadašnji predlog Zakona o javnom informisanju trebalo je uključiti i paragraf da "novinari imaju pravo da štite izvor informacija", dok su za čuvanje tajni odgovorni "državni službenici" a ne novinari, koji prenose informacije do koji su došli. Cilj ove inicijative je bio - kako je objašnjavao tadašnji predsednik slovenačkog Društva novinara Marjan Sedmak - da "novinar ne može biti doušnik". Kasnije je paragraf o zaštiti izvora informacije naprasno iščezao iz konačnog teksta zakona. Uprkos dugogodišnjim pregovorima s vlastima, rečena zaštita nikada nije ušla u navodno "moderan", nedavno prihvaćeni slovenački Zakon o medijima.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)