Revitalizacija socialista

Dva događaja koja su promenila politički status kvo u Bugarskoj

AIM Sofija, 09.01.2002.

Dva događaja su skroz promenila političku sadašnjicu i budućnost levih snaga u Bugarkoj. Neočekivani izbor Georgija Prvanova za predsednika razotkrio je dosada neslućeni potencijal Bugarske socijalističke partije (BSP) u celini i njenog lidera posebno. Usledivši izbor novog partijskog lidera korenito je promenio politički status kvo Bugarske za svega mesec dana. Prvanov se opredelio za 35-togodišnjeg Sergeja Stanišva i ubedio svoje sapartijce da ga izaberu za njegovog naslednika. Pokazalo se da su ta dva događaja bila dovoljan preduslov da BSP izađe iz četvorogodišnjeg dremeža i počne ponovo da igra presudnu ulogu na političkoj pozornici Bugarske.

Popularnost socijalista raste i sve sociološke agencije navode tu činjenicu. U okviru svega mesec dana njihova popularnost porasla je za 10 punktova. Uzrok su kako dva uspešna poteza, tako i rastuće nezadovoljstvo upravljanjem Nacionalnog pokreta Simeon Drugi.

Pobedom Prvanova na predsedničkim izborima postalo je jasno da se Bugarin oslobodio svoje predubeđenosti prema BSP i da je spreman da joj oprosti za razorno upravljanje 1996-97. godine. Sem toga poslednjih godina ne samo đto nije bilo moderno glasati za socijaliste, nego je čak bilo sramno. Očigledno da je sada mnogo više ljudi dobilo potrebno samopouzdanje da bi otvoreno izrazilo svoje simpatije prema BSP.

Istorijat demokratskog prelaza pokazuje da BSP zadobija najviše pristalica kada učestvuje u vlasti ali ne preuzima otvoreno političku odgovornost za akcije vladajućih snaga. Upravo takva je današnja situacija --dvojica socijalista ministri su u kabinetu Simeona Sakskoburgotskog, a BSP je, bez obzira što nije otvoreno opoziciona, neposredno angažovana na sprovođenju programa NDSV.

Sve je moglo biti drugačije da Georgi Prvanov nije učinio drugi uspešan (bar za sada) potez nominacijom Sergeja Staniševa za novog predsednika partije. Bez obzira što je donedavno bio zadužen za međunarodnu delatnost BSP, on je pobedio u konkurenciji sa nizom dugogodišnjih političara u partijskom vrhu. Za organizaciju koja se sudeći po mnogo čemu još uvek nije u potpunosti oslobodila svoje komunističke prošlosti, takva drastična odluka nije mogla da prođe lako. S druge strane međutim, popularnost Prvanova nakon predsedničkih izbora pružila mu je priliku da nametne svoj izbor.

Zašto se pokazalo da je Stanišev dobitna kombinacija? Mladi lider simbolizuje novi talas socijalista - one koji su stasali u politici posle

1. novembra 1989. g. i nisu opterećeni idejama i stereotipima prošlosti. On je istupio pred svojim sapartijcima sa izvrsnim dosijeom - specijalizacije iz oblasti međunarodnih odnosa u Moskvi i Londonu. Prva ga čini simpatičnijim starijoj generaciji socijalista koji gaje neskrivene simpatije prema bivšem Sovjetskom savezu i današnjoj Rusiji, a druga - mladim Bugarima koji su proevropski orijentisani.

Osnovna snaga Staniševa je upravo u kontaktima sa evropskim partnerima BSP. On je bio tik uz Prvanova poslednjih godina, kada je trebalo da BSP osvetla obraz i prestane da slovi za retrogradnu poskomunističku partiju koja se nije reformisala. Praktično je mladi lider pripremio prijem BSP u Socinternu što će se, kako se očekuje, dogoditi ove godine.

Stanišev je osvojio simpatije mesija još u trenutku kada se pojavila mogućnost da bude nominovan za predsednika BSP. I u toj činjenici nije bilo ničeg nelogičnog - on govori drugim jezikom, koji se razlikuje od ovog njegovih starijih sapartijaca, on zrači mladošću, svežinom ideja i ponašanja. Zato treba reći da ne treba prenebregavati ulogu medija za njegov izbor. Jer oni očekuju da upravo Stanišev definitivno promeni BSP da bi ona počela da liči na moderne leve partije u Evropi.

Za njegov pozitivni imidž radila je čak i činjenica da je već sedam godina njegova devojka popularna TV novinarka Elena Jončeva. Kako se to kaže, kos Staniševa su se stekli svi uslovi - mlad, erudiran. inteligentan, neokaljan, sa perfektnom biografijom pa čak i simpatičnom životnom saputnicom.

Verovatno je nemalu ulogu odigrala i činjenica da je do sada bio skoro nepoznat. Savremena politička istorija Bugarske puna je dokaza da je taj faktor od ogromnog značaja. Najsvežiji primer je Simeon Sakskoburgotski i njegov Nacionalni pokret stvoren u leto 2001.g.

Odavde pa nadalje, međutim, put BSP nije pokriven samo ružama (ruža je simbol partije). Stanišev treba da reši nekoliko zadataka - počev od toga da se izjašnjava o unutrašnjim državnim problemima pa sve do osvajanja poverenja u samoj partiji. U martu o.g. BSP će održati svoj 45. kongres koji bi trebalo da potvrdi njegov izbor za predsednika, a do tada teško da će opozicija unutar partije dremati.

Među osnovnim kandidatima za položaj predsednika - pre, a i sada, su neki članovi Izvršnog odbora partije na čelu sa šefom sofijskih socijalista i potpredsednikom BSP Rumenom Ovčarovim. Izvršni odbor partije pun je ljudi koji već godinama pokazuju ambicije da stanu na čelo najjače leve formacije u zemlji ili ono bar da osvoje neki položaj u slučaju eventualnog učešća u vlasti.

Drugi osnovni zadatak je prelivanje sveže krvi u ploitiku koju BSP usmerava prema biračima i evropskim partnerima. Ona još uvek okuplja pod istim krilom i socijaldemokrate, i ortodoksne komuniste koji igraju na struni starije generacije birača. Kao jedan od prvih koraka je ulazak mnogih novih lica, neopterećenih negativima, kao što je na primer novi šef međunarodnog odeljena Kristijan Vigenin (26 g.). Stanišev može da računa i na neke od najvernijih dosadašnjih partnera Georgija Prvanova, bivšeg gradonačelnika Plevena Rumena Petkova. Očekuje se da se upravo on usredsredi na partijsku izgradnju, u čemu Stanišev još uvek nema dovoljno iskustva. Petkov bi mogao da kontroliše i usmerava različita partijska strujanja u željenom od novog rukovodstva pravcu.

Jedan od najvećih izazova je prestrukturiranje čitavog levog prostora u Bugarskoj. BSP je inicijator stvaranja udružene Nove levice koja bi prema posmatračima mogla da naiđe na veliki otpor u samoj partiji. Neki ortodoksniji političari u rukovodstvu smatraju da bi se na taj način BSP likvidirala.

Georgi Filipov (AIM)