Pasoši zatvaraju puteve kosovskom biznisu

Priština, 9.01.2002.

Na ograničenja u protoku ljudi I roba sa Kosova ne utiče samo loše stanje puteva I nepriznavanje registarskih tablica već I nedostatak putnih dokumenata. Ovakvu situaciju najteže doživljava kosovski biznis. Ima čak I biznismena koji su izgubili poslovne kontakte I nisu bili u stanju da iskoriste povoljno raspoloženje inostranih investitora samo iz razloga što nisu posedovali putna dokumenta.

Firma "Design House" u Prištini dobila je tender u Južnoj Africi, ali njeni vlasnici nisu mogli da otputuju I konkretizuju detalje oko posla upravo zbog toga što nisu imali pasoše. Tako su izgubili tender. Šteta koju je pretrpela firma, prema procenama vlasnika, kreće se oko 150 hiljada američkih dolara. "Ni na koji način nismo želeli da neko iz naše kompanije ode I traži pasoše u jugoslovenskom uredu, iako smo znali da ćemo izgubiti tender. Podneli smo aplikacije za putne dokumente koje izdaje UNMIK I čekamo na njih", objašnjava vlasnik "Designe Housa" Lulzim Ibrahimi.

Po njemu, iako zaposleni u njegovoj kompaniji dobiju UNMIK-ove putne dokumente problem će predstavljati I njihovo nepriznavanje od strane mnogih država.

Jedan drugi biznismen iz Prištine Mazlom Krasniqi, vlasnik kompanije "Peiks", krenuo je na put kao I toliko puta pre toga, ne pomišljajući da bi mogao da se suoči sa nekim problemom. Na granicnom prelazu Blace, makedonska policija mu je konfiskovala pasoš sa obrazloženjem da je on falsifikovan. "Od 1999. godine putovao sa sa ovim pasošem. Proputovao sam takoreći celu Evropu I nikada niko nije posumnjao u moj pasoš. Sada proizilazi da je on falsifikovan", kaže razočarano g. Krasniqi. On je takodje zabrinut I zbog mogućih neuspeha u biznisu. Smatra da neće moći da iskoristi turski kapital za zajedničke investicije na Kosovu.

Mnogi kosovski biznismeni su zbog brojih poslova koji ih vezuju za druge države, ali I zbog sporosti I neažurnosti ureda UNMIK-a za opremanje putnim dokumentima, primorani su da pasoš obezbedjuju u jugoslovenskom uredu u Prištini. Cene koje je ovaj ured odredio za izdavanje jugoslovenskog pasoša često su dostizale I sumu od 2 000 nemačkih maraka.

Medjutim, izvestan broj izdatih pasoša u tom uredu su sumnjivi, odnosno oni su proglašeni nevažećim, što je stvorilo lančanu konfuziju.

"Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije je izdalo naredbu da njeni zvaničnici konfiskuju sve one pasoše koji su proglašeni nevažećim ili izgubljenim od strane Vlade SRJ I da vrate nazad njihove vlasnike", objašnjavao je potsekretar Sekretarijata za strane državljane u MUP Makedonije Nafi Dako.

Prema tom ministarstvu, Vlada Makedonije je ovaj akt obrazložila činjenicom da je jugoslovenski MUP preko Interpola proglasio nevažećim 18 hiljada pasoša izdatih na Kosovu od strane jugoslovenskog ureda u periodu tokom rata I nakon rata. Ostaje otvoreno pitanje, zbog čega su pasoši proglašeni nevažećim kada su ih izdavale odredjene osobe od strane jugoslovenskih vlasti? Drugo, zbog čega su gradjani Kosova (Albanci) morali da plaćaju visoke devizne iznose da bi dobili pasoše? Treće, u čije je džepove, otišao sav taj novac I napokon, nije li ovo nova prilika za jugoslovenske vlasti da, od istih ljudi kojima je putni dokument nephodan, "debelo" naplate svoje usluge.

U svakom slučaju osim putnih isprava, problem koji zaokuplja kosovske biznismene je obezbedjivanje ulaznih viza za razne države. Italijanski ured u Prištini je u poslednjem trenutku odbio da izda vize za 30 kosovskih biznismena, koji su u organizaciji Privredne komore Kosova planirali da učestvuju na dva Sajma koji su organizovani u italijanskim gradovima. "Ne možemo pomoći biznismenima koji nemaju pasoše" kratko kaže direktor za odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Kosova Besim Beqaj.

Tretiranje kosovskih biznismena kao svake druge osobe, kada je u pitanju procedura za dobijanje putnih isprava potvrdjuje I odgovorni zvaničnik pri UNMIK -u za izdavanje putnih dokumenata u Prištini. "Sve osobe koje apliciraju za putni dokument koji izdaje UNMIK tretiraju se jednako. Nema razlika u izdavanju dokumenta bilo da se radi o lekarima, biznismennima, novinarima ili običnim ljudima" ističe Valbona Buqinca.

Ako neki biznismen želi da uspostavi poslovnu saradnju sa partnerima iz neke od evropskih država poseban problem predstavlja I ulazna viza, koje se obezbedjuju veoma teško. Jedini način da se otputuje, a da se ne prolaze uobičajene procedure koje nekada traju I mesecima, su posete koje organizuje Privredna komora Kosova.

Privredna komora Kosova (PKK) je jedina institucija koja se stara da kosovski poslovni ljudi uspostave kontakte sa svojim kolegama van Kosova. "Mi nastojimo da pomognemo u tom pravcu. Imamo kontakte sa Privrednim komorama drugih država koje su pomogle mnogim našim biznismenima da putuju van Kosova u cilju uspostavljanja trgovinskih kontakata", kaže Besim Beqaj. Beqaj navodi da je PKK do sada organizovala zvanične posete grupa kosovskih biznismena Sloveniji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Austriji, Koreji, Kini, Maleziji I Egiptu. U PKK takodje ističu da se osim problema sa Italijanima oko obezbedjivanja viza za poslovne ljude ranije su nisu suočavali sa takvim problemima. " Italijani su od biznismena zatražili da odu u Beograd da bi dobili vize što mi nismo prihvatili" ističe Beqaj.

Ipak, sudeći po efektima na polju razvoja privrednih kapaciteta I uopšte ekonomije na Kosovu, pa I uz pomoć koju pruža Privredna komora Kosova, rezultati su porazni. Privredni eksperti znaju da bez upoznavanja mogućih partnera I nove tehnologije izbliza, nemože biti ni razvoja na lokalnom nivou. Sam podatak da PKK organizuje putovanja poslovnih ljudi samo jednom u dva meseca, dovoljno govori o ukupnom stanju privrede Kosova, a samim tim I socijalnoj slici.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI