Lobiranje bez pokrića

Slovenija i NATO

Ministarstvo inostranih poslova je ponovo unajmilo Boba Dola da lobira za što hitnije učlanjenje Slovenije u NATO, uprkos upozorenjima kritičara da je takvo trošenje novca poreskih obveznika bez demokratskog pokrića.

Ljubljana, 07.01.2002.

"I dalje ćemo nastojati da se Slovenija uključi u Evropsku Uniju i NATO." Rečeno obećanje je bilo deo novogodišnje poruke slovenačkog predsednika Milana Kučana upućeno svim "građanima i građankama Slovenije, Slovenkama i Slovencima". Tako je u novoj 2002. godini nastavljena kampanja za ulazak Slovenije u NATO. Zanimljivo je da je Kučan dva glavna spoljnopolitička cilja Slovenije - ulazak u NATO i učlanjenje u Evropsku Uniju - ovog puta sveo na isti nivo. Dok je priključenje Slovenije Evropskoj Uniji već više od deset godina primaran cilj domaće spoljne politike, za ulazak u NATO ne bi moglo isto da se kaže. Želja za učlanjenjem u NATO zvanično je izražena tek tokom nekoliko poslednjih godina, a naročito je narasla posle neuspeha 1998. godine, kada Slovenija nije primljena u NATO zajedno sa Poljskom, Češkom i Slovačkom; zbog tog lošeg iskustva su slovenački zvaničnici još pre nekoliko meseci upozoravali da ne treba podgrevati očekivanja za brzo učlanjenje. Stoga ovo Kučanovo potenciranje članstva u Evropskoj Uniji uporedo s priključenjem NATO-u predstavlja značajnu novost.

Da je učlanjenje u NATO prioritetan spoljnopolitički cilj dokazuju i drugi potezi slovenačke vlade. Pored značajnih sredstava koje Drnovšekova vlada troši za "informisanje javnosti" o delovanju NATO saveza, sada se velika pažnja poklanja i svetskim centrima moći. Tako je ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel potpisao jednogodišnji ugovor sa firmom "Verner, Lipfert, Bernard, Mekprsen end Hend" (Verner, Liipfert, Bernhardt, McPherson & Hand) iz Vašingtona - da bi njihovi saradnici lobirali u korist slovenačkog učlanjenja u NATO. Njihov posao jeste lobiranje, što će reći uveravanje najvažnijih i najuticajnijih pojedinaca u američkoj administraciji, naročito u Kongresu i Senatu, o potrebi da Slovenija što pre postane deo NATO-a. Jedan od saradnika tog preduzeća je i nekadašnji američki potpredsednik i potonji predsednički kandidat Bob Dole. Šta više, u skladu s odredbama pomenutog ugovora upravo je Bob Dole zadužen da se jednom ili dva puta mesečno sastane sa slovenačkim ambasadorom u SAD, a ujedno preko "svojih veza" mora da promoviše slovenačke interese u vezi učlanjenja u NATO. Nije čudo da Dola u Sloveniji smatraju uticajnim političarem koji samo "jednim telefonskim pozivom može da postigne mnogo". Sve to, naravno, košta. Okvirni račun za usluge Boba Dola i prateće mu firme prema zvaničnim podacima iznosi 516.000 američkih dolara godišnje, mada bi prema slovenačkoj štampi taj iznos mogao da bude mnogo viši - oko 174.000 dolara mesečno, odnosno preko dva miliona američkih dolara godišnje.

Činjenica je da je posluživanje uslugama profesionalnih lobista uobičajena praksa u Vašingtonu, Briselu i nekim drugim svetskim političkim i ekonomskim centrima. Slovenačka diplomatija, medjutim, do sada nije baš često posezala za takvim sredstvima. Mada su predstavnici slovenačke vlade tvrdili da službena Ljubljana nikada do sada nije angažovala strane lobiste, istraživanja arhiva je pokazalo da to najmanje dva puta nije bilo tačno. Prvi put je 1992. godine plaćeno objavljivanje nekoliko propagandnih članaka o Sloveniji u američkoj štampi, da bi šest godina kasnije (1998) sa preduzećem koga zastupa Bob Dole Slovenija potpisala ugovor o lobiranju za učlanjenje u NATO. Posao nije uspešno odradjen pošto Slovenija nije uspela da se učlani u NATO (zajedno sa Rumunijom i nekim drugim kandidatima). Jedan propust očito nije bio dovoljan.

Kako tu stvari zaista stoje najbolje pokazuje činjenica da se nije razmišljalo o plaćanju lobista za učlanjenje u Evropsku Uniju, na primer. Prema rečima zvaničnika iz vladinog Ureda za evropske poslove lobiranje u Briselu "ne bi imalo smisla", pošto su "kriterijumi koje moraju da ispune kandidati jasni, a pala je već i politička odluka o proširenju". Jeste da slovenačka vlada ponekad plati nekog stručnjaka kako bi razjasnio neka problematična pitanja slovenačkim pregovaračima, ali to nije lobiranje u pravom smislu. Isto, dakle, ne važi za NATO - delimično zato što politička odluka o proširenju još "nije pala", a verovatno i zbog kriterijuma za učlanjenje u NATO, koji izgleda nisu tako jasni kao oni za učlanjenje u Evropsku Uniju.

U ovdašnjoj javnosti su bile različite reakcije posle saznanja o angažmanu stranih lobističkih agencija za učlanjene Slovenije u NATO; Borut Grgič, istraživač na odeljenju za istočnu Evropu Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu ocenjujuje da je "odluka Ljubljane da unajmi lobističko preduzeće bila pravilna" jer "poziv za sledeći krug učlanjenja neće doći iz Brisela nego iz Vašingtona", pa i tada ne "iz Stejt Departmenta ili Bele kuće" nego "iz Seanata". A zašto je baš američki Senat toliko važan? "Jednostavno - zato što na njegove odluke izvršna grana vlasti ne može da utiče. Svaki međunarodni sporazum koji ameriška diplomatija isposluje na međunarodnom planu mora da ratifikuje ameriički senat," objašnjava Borut Grgič. Drugim rečima - za proširenje NATO-a potrebno je najmanje 76 glasova "za" u američkom Senatu.

Neki drugi komentatori ne vide ništa dobro u angažovanju stranih lobista, makar oni bili i Dolovog kalibra; pre svega zato što Drnovšekov projekat učlanjenja Slovenije u NATO nema većinsku podršku u sopstvenoj javnosti. Kritike stižu najviše od strane nevladinih organizacija udruženih u "Socijalni forum" koje u predstojećim mesecima najavljuju žestoku anti-NATO kampanju. Prema ovakvom NATO projektu je sumnjičav i deo medija: "Slovenija će plaćati firmi za lobiranje po 174.000 dolara od para poreskih obveznika mesečno, i to zato da bi se zauzeli za nešto što ljudima nije milo, iako politički lideri svih boja tvrde da je 'narod za učlanjenje Slovenije u Nato'. Ali - ne usuđuju se da to i provere. Ako nam sad treba Dol da lobira, onda je umesno pitanje zašto plaćamo ambasadore u SAD i drugim metropolama po svetu, ako prema mišljenju vlade za slovenačke interese u svetu mogu više da učine lobističke firme a la Dole," pita se u ljubljanskoj Panorami urednik Marjan Horvat. Dileme o opravdanosti takve politike i mužnje budžeta otklonio bi referendum o učlanjenju u NATO koga, za sada baš zbog protivljenja pristalica učlanjenja Slovenije u NATO - ni izdaleka nema na vidiku.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)